Posle prve tehničke runde pregovora Srbije i Evropske unije o viznim olakšicama, koja je održana minulog petka u Briselu, jasno je da će znatan broj naših građana uskoro lakše moći da putuje u zemlje dvadeset petorice. Iako je za sada gotovo izvesno da će vizne olakšice moći da koriste studenti, eksperti, državni službenici i poslovni ljudi, očekuje se da na narednoj rundi pregovora, predviđenoj za 15. januar u Beogradu, ipak bude tačno precizirana kategorija korisnika viznih olakšica i navedena dokumenata koja će im biti neophodna za dobijanje šengenskih viza. Pregovarački tim Srbije pokušaće, inače, da izdejstvuje da se vizne olakšice EU prošire i na novinare, nevladin sektor, porodice legalno zaposlenih radnika na teritoriji EU, sportske i kulturne radnike i one kojima je neophodno lečenje u zemljama članicama Unije.

– Predlog okvirnog sporazuma o viznim olakšicama, koji je predstavljen našim pregovaračima, veoma je povoljan – ocenila je Tanja Miščević, direktor Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU i šef naše ekipe u ovim dogovorima sa predstavnicima Evropske komisije posle uvida u ponuđeni dokument.

Nacrt sporazuma pokazuje da je EU u velikoj meri izašla u susret zahtevima koji dolaze iz Srbije, slaže se i Milica Delević-Đilas, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Ona, za naš list, navodi da to znači da su i oni koji su u poziciji da predstavljaju zvanično mišljenje zemlje i oni koji kao predstavnici stručne javnosti i nevladinog sektora prenose neke poruke EU uspeli da objasne Uniji koliko je pitanje lakšeg režima putovanja važno da bi se u zemlji stekli saveznici za proces evropskih integracija.

S druge strane, važno je naglasiti, kaže ona, i da su te vizne olakšice, bez obzira na to kako su velikodušno zamišljene i koliko će zaista značiti, prvi korak na jednom putu koji bi trebalo da nas dovede do pune vizne liberalizacije, odnosno do mogućnosti da naši građani mogu da putuju u zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma bez ograničenja od EU. I u tom smislu, ovaj početak stvara nadu da će taj proces, ipak, ići brže.

Kako će u praksi izgledati nedavno izražena velikodušnost Brisela? Prema onome što je do sada poznato, biće smanjen broj potrebnih dokumenata i skraćeno vreme izdavanja viza. Postupak izdavanja viza u konzulatima članica EU u Srbiji biće, kako je najavljeno, prilično uprošćen. Tako će, recimo, studentima, koji se ubrajaju u takozvanu nespornu kategoriju, za dobijanje olakšica, uglavnom, biti dovoljna dva osnovna dokumenta: potvrda od univerziteta i poziv neke institucije u EU. Pored toga, izgleda da će i neke kategorije naših građana moći da dobiju i besplatne vize koje bi važile od godinu dana, pa sve do pet godina.

Prvi efekat viznih olakšica biće, a to je nesporno, činjenica da za građane Srbije neće poskupeti šengenske vize sa 35 na predviđenih 65 evra od 1. januara 2007. godine.

– Uz borbu da se prošire kategorije naših građana, koji će ubuduće lakše moći u zemlje EU, preostaje nam da vidimo kakve ćemo konkretno uslove morati da ispunimo kad je reč o jedinstvenom sporazumu o readmisiji – upozorava profesor Milica Delević-Đilas.

Podsetimo, neće biti viznih olakšica ukoliko se ne postigne dogovor oko sporazuma o readmisiji, koji bi trebalo da stvori uslove da srpski državljani koji ilegalno borave u EU budu vraćeni u Srbiju, o čemu je juče razgovarano u Briselu.

Beograd bi, inače, želeo da sporazum o viznim olakšicama bude parafiran do početka marta iduće godine kako bi EU mogla da ga ratifikuje do kraja 2007, budući da jednom parafiran on mora da prođe kroz Savet ministara EU i Evropski parlament pre nego što stupi na snagu. Potrebno je i da taj sporazum bude usvojen u Skupštini Srbije. Zato, u interesu Srbije je, naglašava profesor Milica Delević-Đilas, da pokaže dobar administrativni kapacitet, da pregovara što bolje i da stvori političku klimu u kojoj ratifikacija tog sporazuma neće predstavljati problem da nijedna zemlja ne bi rekla da joj je, zbog toga i toga, teško da taj sporazum ratifikuje.

Istog dana kada stupi na snagu sporazum o viznim olakšicama, stupiće i sporazum o readmisiji, jer oni idu u „paketu”.

-----------------------------------------------------------

Pola miliona izlazaka

Od januara do kraja oktobra više od pola miliona stanovnika Srbije putovalo je van zemlje. Prema podacima iz Poslovnog udruženja turističkih agencija „Juta”, apsolutni rekorder je Grčka, u kojoj je za deset meseci boravilo 200.000 turista iz Srbije. U Bugarskoj je boravilo 120.000, Turskoj oko 100.000, Tunis je, kao i Egipat, posetilo između 15.000 i 20.000 turista, dok je u Španiji boravilo oko 14.000 naših sugrađana. Svakako, broj izlazaka iz naše zemlje do kraja godine biće mnogo veći s obzirom na to da uskoro počinju novogodišnji praznici i zimska turistička sezona. Međutim, broj građana koji je putovao van granica naše zemlje bio bi mnogo veći da je vizni režim nekih, pre svega zapadnoevropskih, zemalja blaži.

Radisav Stanković, direktor „Jute”, kaže da je od ove godine u grčkoj ambasadi uveden fono-servis, koji je doprineo da državljani Srbije brzo i efikasno dobiju vize. Putem ovog fono-servisa letos se dnevno odobravalo više od 700 individualnih i grupne vize za više od 2.000 građana. Prema Stankovićevim rečima, radi se o savremenoj, kompjuterizovanoj i efikasnoj obradi dokumentacije za izdavanje grupnih viza, a naši građani i turističke agencije bile bi u znatno povoljnijem položaju kada bi i druge ambasade u našoj zemlji pristupile takvom modelu.

Nažalost, verovatno niko nema podatak koliko je naših ljudi tražilo vize i koliko ih je odbijeno.

Ostale vestiArhiva