Radio i televizijskim stanicama koje rade bez dozvola pre nekoliko dana upućeno je još jedno rešenje o zabrani emitovanja programa. U zajedničkom saopštenju Republička radiodifuzna agencija (RRA) i Republička agencija za telekomunikacije (Ratel) upozorile su 33 radio i osam televizijskih stanica da su obavezni da prekinu rad. Podsećaju ih i na moguće pečaćenje tehnike i prekršajne kazne koje se kreću do 50.000, za odgovorno lice, do milion dinara, za pravno lice.

Ovo nije prvo upozorenje piratskim stanicama – nadležni ih podsećaju da je bolje da sami prekinu emitovanje programa nego da čekaju da se to sprovede prinudnim putem i uz naplatu kazni.

Republička radiodifuzna agencija je obavestila javnost da je 23. novembra već poslala rešenja svim nelegalnim emiterima, ostavljajući im rok od osam dana da sami ugase svoje predajnike. Tom prilikom dr Nenad Cekić, predsednik Saveta RRA, objasnio je da je ovaj organ bio tolerantniji i „više nego što to zakon predviđa”, iako je reč o piratskim stanicama.

Pomenuti rok od osam dana uveliko je istekao, a umesto konkretnih poteza usledilo je novo rešenje. Informacija o tome koji je zapravo poslednji rok posle koga sledi prinudno gašenje u RRA juče se nije mogla dobiti, jer su svi članovi Saveta bili odsutni. Po nezvaničnim tumačenjima, razlog odsustva bio je protest koji su ispred zgrade RRA organizovali zaposleni i slušaoci romskog radija „Khrlo e Romengu” zbog rešenja o prestanku rada tog radija.

– Ratel ima obavezu da zaštiti emitere kojima je izdao tehničke dozvole za frekvencije. Takve dozvole stanicama za područje Beograda izdali smo 20. novembra i u obavezi smo da dobitnike tih frekvencija i zaštitimo. Posle izdavanja naših dozvola, mi smo u roku od sedam dana, koliko nam je po zakonu dozvoljeno, snimili i ko ometa emitovanje programa dobitnika tih frekvencija. To su obavile naše stručne ekipe i napravljen je zapisnik – objašnjava dr Jovan Radunović, predsednik Upravnog odbora Ratela, i dodaje:

– Na sednici Upravnog odbora Agencije, 29. novembra, doneli smo rešenja i naložili emiterima koji ometaju da postupe po rešenju i prestanu da koriste frekvencije koje nisu njihove, odnosno da prekinu rad. Takve stanice imaju osam dana da same prekinu program i u tom roku će naše službe ponovo proveriti na terenu da li su postupili po rešenju. Prema Zakonu o upravnom postupku, mi imamo pravo da verifikujemo da li su oni to ispoštovali ili ne, ali nemamo direktno pravo da takve stanice zatvorimo. To po zakonu može da uradi Radiodifuzna agencija – kaže Radunović.

Stručne službe evidentirale su 33 radio-stanice i osam televizija koje mimo zakona koriste beogradski etar. Onima koji tokom narednih dana, dakle do kraja ove sedmice, sami ne isključe predajnike predstoji sudski spor i oni će, kaže Radunović, odgovarati i krivično i prekršajno.

Kad se završi konkurs za regionalne dozvole biće razmotriće se mogućnost da li ima mesta za nekoliko dodatnih frekvencija za Beograd, a to znači i nekoliko novih radio-stanica u glavnom gradu. Za taj postupak merenja potrebno je vreme, kaže dr Radunović, ali napominje da na tu priliku ne mogu da računaju emiteri koji se ne povinuju odluci o zabrani rada.

-----------------------------------------------------------

Protest Roma

Urednik romskog radija „Khrlo e Romengu” Dragoljub Acković izjavio je juče Tanjugu da taj radio neće prekinuti rad sve dok ne dobije dozvolu kao lokalni medij civilnog sektora.

On je na protestu kojem su prisustvovali slušaoci „Krhlo e Romengu” ispred Republičke radiodifuzne agencije rekao da je ovo „štrajk upozorenja svima koji žele zlo romskim medijima”.

Nedavno je u redakciju romskog radija stiglo rešenje RRA da ovaj radio prestane da emituje program u roku od osam dana, a ukoliko to ne učine biće prinudno isključeni. Od Republičke agencije za telekomunikacije stigao je dopis 1. decembra u kojem se traži da odmah obustave rad, podsetio je Acković.
Urednik romskog radija podsetio je da je ranije u te dve institucije dobio uveravanja da će za jedini romski radio na teritoriji Beograda naći rešenje kako bi nastavili sa radom kao civilni radio, ali, kako tvrdi, već tri meseca bezuspešno pokušava da stupi u kontakt sa odgovornima. „U Srbiji živi 600.000 Roma i na ovaj način upozoravamo državu Srbiju da postojimo kao narod, da želimo da realizujemo svoja prava, a u protivnom borićemo se na svaki dozvoljeni način da ih ostvarimo”, naglasio je on.

Ostale vestiArhiva