Tek što je pristigao iz poluprivatne posete Americi, Miroslava Ilića su kod kuće sačekale brojne obaveze. Novogodišnji nastup je ugovorio, i u najluđoj noći svojom pesmom uveseljavaće stanovnike Bitolja. Tom nastupu se izuzetno raduje, jer će ga podsetiti na vojničke dane. Spontan, otvoren i (samo)kritičan, priča i o čestim putovanjima u Bugarsku, gde je sa sinom Markom išao samo da bi gledao fudbalski klub Barselonu i susreo se sa svojim pobratimom Hristom Stoičkovim.

Najveća obaveza koja je pred njim je priprema tradicionalnih koncerata kojima na svoj rođendan časti Beograđane. Leptirića u stomaku nema, jer se "slavuj iz Mrčajevaca" već adaptirao na žurke koje poklanja publici, a koje su postale tradicija.

Kakva publika dolazi na vaše koncerte?
- Šarolika po godinama, obrazovanju i muzičkom ukusu, što me jako raduje i ohrabruje kad je u pitanju oporavak folka koji se oslanja na tradicionalne vrednosti. Malo smo promenili repertoar. Ali, 70 odsto je neizbežno zadržati. Menjati sve je isto kao kad bi Sinatra pevao svašta, a da ne otpeva "Strance u noći"!

Sami kažete da ste "krvoločni" kad govorite o svom zanatu. Da li se ponekad osećate kao Don Kihot?
- Nije mi namera da vaši čitaoci pomisle, kad se tako kritički osvrnem, da sam cvećka. Imam i ja svojih kerefeka. Ipak, sebi dajem za pravo da iskažem svoje mišljenje. Ja neću da se kurvam. A, u mom zanatu sve je uglavnom kurvanje. To je kategorija koja ide ispred morala.

"Kurvanje" ili kurvanje?
- Ovo prvo. Ali, možemo i o ovom drugom. To je tek posebna priča. Ipak, nije moje da se time ja bavim. Zašto se ja toliko obrušavam? Zato što volim svoj zanat. Priuštio mi je nešto o čemu nisam ni sanjao. Ruše se tradicionalne vrednosti, koje ne smeju da odu dođavola. Mnogo mojih "saboraca" me pita: "Šta, bre, ti hoćeš"?!

- Kažem da mi je stalo do ravnopravnosti. A oni će: "Kakva, bre, ravnopravnost?! Ma, pusti me čoveče, vidiš koliko problema ima ova zemlja - privreda, energija, plin..."?! Ma, doći će plin, oporaviće se ekonomija, ali nebriga za stare vrednosti ostaviće ožiljke na generacije koje dolaze i neće biti oporavka. Oni će se grejati tim plinom, imaće dobre plate, ali neće znati ko su!

Tišti li vas prekid saradnje s Draganom Aleksandrićem, koji je komponovao većinu vaših hitova? On je mnogo toga rekao, ali vi se niste oglašavali?
- Najodaniji čovek, od prvog susreta do ovog trenutka, Draganu Aleksandriću sam ja! To što je moj prošli CD jedini u mojoj karijeri na kome on nije bio zastupljen kao autor, bio je šamar da se trgne, ne zbog mene, nego zbog njega! Inače, skoro smo se videli i izljubili. Mi smo i rođaci, moja pokojna majka je iz porodice Aleksandrić.

Kada ćete završiti autobiografiju, koju najavljujete već duže vreme?
- Spremam roman. Sve je u crticama. Pošto je iza mene izuzetno bogat život, moram biti pažljiv. Ne želim da bezveze prozovem nekog. Pominju li se neka imena? Naravno!

Da li vas sluša zet Dragan Šutanovac? Vrbuje li vas u stranku?
- Ne! Suština našeg druženja je kao kod svih onih kojima je porodica iznad muzike, politike. Nekad razmenimo nešto aktuelno. Ne spadam u one kolege koje, kao, "ne interesuje politika". Lažu, bre! Kad smo po aerodromima, za stolom, onako privatno, imaju stav, koji i te kako brane!

- Ali, za javnost, "to ih ne interesuje". Mene interesuje jer, nažalost, sve zavisi od politike! Zet me nikad nije vrbovao, ali me je po nekim prirodnim zakonima naveo da navijam za DS! Ali, nisam član te stranke, kao što nisam bio ni član SPS, iako sam bio njihov kandidat za poslanika.

Jeste li još uvek Mrčajevčanin koji je na privremenom radu u Beogradu?
- Da. Kad se završi privremeni rad - odoh u Mrčajevce. Već sam počeo da pripremam odstupnicu. Ali, nemoj slučajno da vam padne na pamet da mislite da se uskoro povlačim. Na svom imanju sam posadio voće, letos sam pored Morave postavio stare brvnare koje će mi biti kutak za kuliranje.

Kako ćete znati kada je došlo vreme da se stavi "noga na loptu"?
- Kaš'će mi se samo...

Pojavili ste se na nekim festivalima, a ipak nemate lepo mišljenje o njima...
- Bio sam gost na festivalu na Zlatiboru, letos sam se prihvatio da budem predsednik žirija u Vrnjačkoj Banji. Iskreno, nijedan od ovih narodnjačkih festivala nema prelaznu ocenu. Ima na njima dobrih pevača, ali sve se pravi s brda s dola. To su tezge, samo što se glasa. Nekada su festivali bili generator ukusa, a sad su se pomešale babe i žabe!

Ostale vestiArhiva