Ime bivšeg visokog funkcionera JUL-a i ministra zdravlja Milovana Bojića ne nalazi se na krivičnoj prijavi podnetoj tužilaštvu zbog utaje poreza u privatnoj klinici „Ostrog” iz Beograda. Iako se on u javnosti pominje kao neformalni vlasnik ove zdravstvene ustanove, a bio je i u ulozi domaćina na svečanom otvaranju u avgustu prošle godine, pod udarom zakona naći će se, za sada, direktor klinike Slobodan Knežević i njegova zamenica Ljiljana Sarić. Poreska policija u internoj dokumentaciji „Ostroga” pronašla je podatke da je osobi, pod pseudonimom „Šef”, na ruke isplaćena znatna suma novca.

– Bojić nije obuhvaćen prvom prijavom, sa njim nije razgovarano. Ali, na osnovu svih podataka kojima raspolažemo o poslovanju klinike „Ostrog”, mi smo uvereni da je on iza svega. Zato ćemo naknadno podneti prijavu protiv njega, a na tužilaštvu je da preduzme mere u skladu sa zakonom – kaže za „Politiku” Vladimir Ilić, državni sekretar Ministarstva finansija u čijem sastavu je i Poreska policija.

Političari, direktori, generali...

Krivična prijava protiv dvoje rukovodilaca privatne klinike stigla je 4. decembra u Peto opštinsko tužilaštvo, potvrđeno je „Politici”. Kako kažu u ovom tužilaštvu, „reč je o izuzetno obimnoj dokumentaciji, a kada je prouči zamenik tužioca kome je slučaj dodeljen, doneće odluku da li će podneti zahtev za sprovođenje istrage ili će zatražiti dodatno prikupljanje potrebnih obaveštenja”.

Milovan Bojić nije prva javna ličnost za koju se sumnja da je organizator grupe koja se bavi kriminalom, a koja uspešno izbegava krivičnu odgovornost. Ovih dana organe gonjenja, da li samo privremeno, nadmudrio je i penzionisani vojni general Grujica Davidović koji se tereti da je učestvovao u malverzacijama vezanim za privatizaciju Građevinskog preduzeća „Rad”, teškim 1,3 miliona evra. Generalu ni policija ne može da uđe u trag, kao ni bivšem direktoru „Ce marketa” Slobodanu Raduloviću, koga traži Interpol jer je optužen da je organizator „stečajne mafije”. Zbog čega, posebno kada je reč o privrednom kriminalu, glavešine grupa uglavnom uspešno izbegavaju krivičnu odgovornost čak i kada se radi o javnim ličnostima?

Advokat Vojkan Simić, bivši predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu, ne isključuje mogućnost da takve ličnosti, nekada visoko kotirane u javnom životu, i dalje imaju kontakte sa osobama koje im blagovremeno dostavljaju informacije o tome šta im se sprema.

– Krivična dela iz oblasti privrednog kriminala podrazumevaju direktan umišljaj, što znači da izvršioci planiraju i šta da preduzmu u slučaju da budu otkriveni – kaže Simić.

Po njegovom mišljenju, svaki slučaj ima svoje posebnosti pa je teško zaključiti da organizatori grupe, po nepisanom pravilu, uvek izbegnu krivičnu odgovornost. Izbor trenutka kada će neki slučaj biti procesuiran, kao i da li u tom momentu ima dovoljno dokaza protiv glavnog osumnjičenog, zavisi od policije i tužilaštva. Osim toga, bogati i moćni imaju mogućnost da angažuju najbolje advokate koji im uvek mogu dati najbolje savete za odbranu pred policijom ili sudom.

Teško do dokaza

Beogradski advokat Nebojša Pavlović kaže da ga ne iznenađuje činjenica da su organizatori grupa uglavnom u bekstvu jer su se svojim sposobnostima nametnuli saučesnicima kao vođe. Njihov društveni položaj i poslovni uticaj stvaraju im neprikosnoveni autoritet u očima njihovih saradnika.

– Sa takvim kontaktima nesumnjivo su bolje obavešteni od drugih, uvek postoji neko ko će im dostaviti, za njih, važnu informaciju. Javna je tajna da je policija prikupljajući podatke o takozvanoj „stečajnoj mafiji”, između ostalog, prisluškivala telefone osumnjičenih. I šta se desilo – od svih samo je Slobodan Radulović, koga terete da je organizator grupe, blagovremeno otišao u Španiju gde je, pretpostavlja se, sklonio i novac – kaže Pavlović.

Ovaj advokat smatra da je, kada je reč o bekstvima glavešina organizovanog kriminala, ipak presudna uloga policije koja bi u saradnji sa tužilaštvom morala pravovremeno da reaguje i spreči njihov odlazak iz zemlje, ili da prikupi dokaze protiv organizatora kriminalnih grupa, čak i kada se vešto kriju iza drugih.

A da se to može sprovesti govori primer Marka Lugonje, optuženog za skrivanje najtraženijeg haškog begunca Ratka Mladića, koji je 20. septembra ove godine uhapšen na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla”, kada je pokušao da ode u Moskvu. Uhapšen je u zajedničkoj akciji Tužilaštva za ratne zločine, BIA i MUP-a Srbije.

Nakon što je do ovih državnih organa došla informacija da Lugonja planira odlazak u Rusiju, Drugi opštinski sud u Beogradu doneo je na predlog tužilaštva hitno, baš tog dana, rešenje kojim se Lugonji zabranjuje da napusti mesto boravka. Policija i pravosuđe su tim primerom pokazali da kada se nekom slučaju pristupi krajnje ozbiljno može da se spreči izlazak iz zemlje optuženog. Doduše, ovaj događaj može se posmatrati i sa druge strane: ponovo je uhvaćen sitan igrač, a onaj glavni, čiji lik je opštepoznat širom sveta, i dalje je izvan domašaja zakona

-------------------------------------------------------------------------

General Davidović kontrolisao naplatu putarine

Pored toga što je osumnjičen za malverzacije „stečajne mafije”, odbegli penzionisani vojni general Grujica Davidović, kao glavni kontrolor naplate putarina mogao je da bude upoznat i sa malverzacijama grupe prozvane u javnosti – „drumska mafija”, a koja je godinama krala novac od naplaćene putarine.

Generala Davidovića za sada niko još nije zvanično osumnjičio da je član ove kriminalne organizacije, ali je prema navodima pojedinih medija on doskora bio zaposlen u Direkciji za puteve. Na ovoj funkciji, kako je navedeno, bivši načelnik užičkog korpusa bio je do maja ove godine kada su počela prva hapšenja vinovnika ove dugogodišnje nezakonite špekulacije.

Prema istim navodima, odbegli penzionisani general istovremeno je obavljao funkciju zamenika stečajnog upravnika preduzeća „Rad” i superkontrolora u Direkciji za puteve. On je po svojoj funkciji trebalo da bude lice koje bi sprečavalo da se ovakve nezakonite radnje odvijaju, ali za sada nema nikakvih naznaka da je to i činio.

Inače, u javnosti se govori i o prijateljstvu Davidovića i Velimira Ilića, ministra za kapitalne investicije u Vladi Srbije zbog čega se veruje i da je penzionisani general uživao svojevrsnu zaštitu sa najvišeg mesta. To poznanstvo datira još iz perioda vladavine Miloševića kada je penzionisani general pomagao Iliću, tadašnjem opozicionaru i tako ga zadužio. Sa druge strane Ilić je demantovao svaku povezanost sa osumnjičenim Davidovićem, ali činjenica je da je Direkcija za puteve pod direktnom nadležnošću Ministarstva za kapitalne investicije.

Ostale vestiArhiva