Najmoćnija evropska policijska asocijacija „Europol“ sačinila je detaljnu informaciju o organizovanom kriminalu koja je prošle nedelje predstavljena na konferenciji Saveta ministara Evropske unije. „Prvi policajac“ Evrope, direktor „Europola“ Maks-Peter Racel, u ekskluzivnom razgovoru za „Dnevnik“ ističe da se u jugoistočnoj Evropi na zapadnom Balkanu, najviše trguje drogom, prvenstveno heroinom, ljudima i oružjem.

- Kao što je sama Evropa višestrana, takav je i organizovani kriminal, i odvija se od istoka ka zapadu. Počinioci iz zemalja izvan teritorije EU dolaze u Uniju, i tu nastavljaju da čine krivična dela. Zapadni Balkan je prostor gde je zastupljen organizovni kriminal koji odatle dalje utiče na celu Evropu. Ruta za krijumčarenje heroina vodi preko Balkana, a tu se uzgaja i kanabis. Kokain se transportuje preko Balkana, trguje se ljudima, ima ilegalne migracije, trguje oružjem - ističe Maks-Peter Racel.

U informaciji „Europola“ o organizovanom kriminalu (koju je ljubaznošću gospodina Ratcela dobio i „Dnevnik“) detaljno se govori o oblicima delovanja kriminalnih grupa, regionalnim obrascima, specifičnostima i prekograničnim linkovima. Citiramo: „Tradicionalno, turski organizovani kriminal odgovoran je za uvoz i distribuciju heroina u Evropi u kooperaciji s kriminalcima duž balkanske rute. Etničke albanske grupe pokazuju značajnu umešanost u trgovinu heroinom, dok su rumunske i bugarske, uz etničke albanske, bitni nosioci kriminala trgovine ljudima“. „Europol“ u toj informaciji procenjuje da su i „u Švedskoj , pored uticaja baltičkih kriminalnih grupa i snažnog prisustva motociklističkih bandi, jasne aktivnosti grupa bivših jugoslovenskih država i etničkih albanskih organizovanih kriminalnih grupa“.

„Europol“ ocenjuje da je „Španija među centralnim tačkama za distribuciju kokaina u Evropu“. Takođe, navodi podatke da je „Irska zbog bliskih veza sa Velikom Britanijom, pogođena kriminalnim kracima koji su se izgleda razvili prema Holandiji, Belgiji, zapadnoj Nemačkoj, Luksemburgu i severnoj Francuskoj“. Blizina Balkana jako utiče na kriminalnu scenu Italije i Grčke, a zbog istorijskog nasleđa, proširenja i geografskih pozicija, situacija u Nemačkoj je znatno komlikovanija. „Europol“ iznosi da se tu „oseća uticaj organizovanih kriminalnih grupa iz Turske, Italije, Srbije i Crne Gore, čak i baltičkog kriminalnog sistema, nigerijskih grupa, i dodatno, motociklističkih bandi“.

l Gospodine Racel, „Europol” u sferi organizovanog kriminala među najjače svrstava albanske etničke grupe. S obzirom na specifičnu situaciju na Kosovu i Metohiji, kojim mehanizmima Evropa suzbija eventualno prekogranično prelivanje kriminala sa tog prostora?
- Ne mogu baš detaljno da vam razložim ovo pitanje zato što je granična kontrola svuda inidvidualno regulisana. Granična kontrola na različitim prelazima odvija se s različitim ciljevima. Jedan od ciljeva je sprečavanje izlaska odnosno ulaska u zemlju onih lica kojima to nije dozvoljeno. Ono što se još može uraditi na granicama je ako je neko lice ubačeno u sistem potrage po različitim osnovama, recimo da je dužno novac, makar za alimentaciju ili iz nekog drugog razloga, onda je to lice na samoj granici obavezno da plati da bi uopšte mogao da izađe ili uđe u zemlju.

Veoma bitna stavka je i kontrolisanje robe koja ulazi ili izlazi iz zemlje. Za onu robu koja se uvozi u zemlju postoje određena dokumenta koja su neophodna, a pored toga je potrebno platiti carinu ili neke druge takse. Ilegalna roba, ako bi bila pronađena na graničnim prelazima, biva zaplenjena. Na osnovu informacija do kojih se dođe na graničnim prelazima kasnije se prave izveštaji o kriminalitetu uopšte.

l Kakve su procene „Europola“ o udelu albanske etničke grupe u ukupnom organizovanom kriminalu na Balkanu?
- Organizovani kriminal je transnacionalan i razvija se preko preko granica. To važi za kriminalce koji putuju svuda po svetu, ali i za ilegalnu robu koje se na taj način prebacuje. Kad kažem roba mislim i na trgovinu drogom, ljudima. Što se tiče samih počinilaca, oni rade tako što ili borave u nekoj zemlji ili sarađuju sa drugim počiniocima tako što su umreženi. Postoje razne grupe počinilaca koje smo definisali, a koje se međusobno razlikuju. Postoje oni koji su aktivni na teritoriji EU. Takođe, registrovani su oni koji su aktivni van teritorije EU, a postoje i oni koji su pomešani, odnosno, međusobno sarađuju.

l Da li u EU postoje autentični mafijaški-narko bosovi a da nisu sa zapadnog Balkana?
- Postoje grupe koje su se organizovale na nivou EU. Mafija jeste jedna vrsta organizacije, ali postoje i druge koje nisu ništa manje bitne. Znači, postoje grupe koje su poređane hijerarhijski, ali i one jednostavno razgranate. One funkcionišu tako što odaberu partnera iz određene oblasti s kojim sarađuju. Koriste legalne poslovne strukture za ilegalne poslove. Na primer, za transprot većih količina opojnih droga uvek je potrebna logistička podrška za transprot, čuvanje, lagerovanje i distribuiranje. Kriminalci koriste ilegalnu logistiku koju mogu uspostaviti zbog toga, ali i neku legalnu logistiku koju zloupotrebljavaju za te potrebe. Vlasnik neke velike špedicije ne mora uvek da zna da li jedan od njegovih saradnika u stvari koristi tu logističku podršku za neke ilegalne poslove. Kapetan broda ne mora uvek da zna i da bude informisan da li njegovi mornari nešto kriju na brodu.

Na osnovu prikupljenih činjenica „Europol“ ocenjuje da organizovane kriminalne grupe pronalaze razne metode za kontrolisanje i uticaj na različitim nivoima legalnog poslovanja. Moguće je na tri grupe podeliti legalnu poslovnu strukturu na koju reflektuje organizovani kriminal. Prvo, kriminalci uspostavljaju i vode biznis sami. U tom slučaju, njihove na mnogim nivoima izabrane legalne aktivnosti u direktnoj su vezi s tipom kriminala organizovane grupe. Grupe koje su uključene u ilegalnu trgovinu često otvaraju legalne uvozno-izvozne kompanije, dok kriminalci koje se bave trafikingom ljudima i smeštajem ilegalnih imigranata često rade kao putujući agenti, agenti za zapošljavanje ili posrednici.

„Europol“ takođe upozorava da kriminalci uspevaju da koriste i dobra radna mesta, čak kao menadžeri, radeći za ugledne i poverljive kompanije. Nadalje, korupcijom pokušavaju da zaposle članove kriminalnih grupa da bi sakrili kriminalni biznis. Treće, kriminalci legalni posao koriste kao masku da bi prikazali da zarađuju i prave dobit, a lagano proturaju ilegalni. „Europol“ ima saznanja i o tome da organizovane kriminalne grupe često ili povremeno angažuju osobe s posebenim veštinama ili znanjem, kao što su hemičari, računovođe, finansijski eksperti, internet specijalisti, osobe za nabavku oružja, falš dokumenta ili za posebne zadatke kao što su ubistva.

Banditi u bazama podataka

Albanska etnička grupa, ističe Racel, predstavlja veliki problem što se tiče organizovanog kriminala u Evropi i ubraja se u tri najopasnije.
- Ta grupa je rasprostranjena i aktivno deluje i na Istočnoj obali SAD. Trguju drogom, ljudima i oružjem. Karakteristika te grupe je što su spremni na upotrebu sile. „Europol“ je zato uradio fajlove s bazama podataka. Prva baza podataka odnosi se na etničku albansku manjinu. Druga na turske državljane, članove kriminalnih grupa koje se bave trgovinom droge na Balkanu. Treća je o licima koja se bave krivičnim delima korišćenjem lažnih kredita i platnih kartica, a četvrta baza podatka „Europola“, odnosi se na državljane bivše SFRJ koji se kreću na prostoru EU i koji su počinili krivična dela teške krađe i razbojništva - precizirao je Racel.

Ostale vestiArhiva