Spor pekara i države oko obavezne proizvodnje takozvanog narodnog hleba ne prestaje. Država oličena u Ministarstvu trgovine ovih dana je po ko zna koji put ponovila da su pekari dužni da tržištu isporučuju narodni hleb u skladu sa uredbom. I ne samo to: resorno ministarstvo je najavilo da će proveravati, u okviru redovnih kontrola, da li se ova uredba primenjuje.

Zbog ovih kontrola pekari su posebno ogorčeni, jer tvrde da je postojao sporazum s Ministarstvom trgovine da se ovaj jevtiniji hleb ne peče po svaku cenu, već samo tamo gde za njim ima stvarne potrebe. Zato već duže vreme traže da se obustavi primena Uredbe o obaveznoj proizvodnji i ceni hleba od brašna T-850.

Pošto u „trgovačkom” ministarstvu nisu naišli na razumevanje, pekari su odlučili da svoje argumente, u pisanoj formi, izlože i premijeru Vojislavu Koštunici. Pored poznatih navoda da ih pomenuta proizvodnja tera u gubitke, jer je cena brašna sada viša nego pre pet godina kada je uredba o tome doneta, pekari su potegli i argument o njenoj nezakonitosti.

– Poslednja verzija Uredbe o obaveznoj proizvodnji i ceni hleba od brašna T-850 i ceni tog brašna je iz 2004. i njome je zamenjena istovrsna Uredba iz 2001. godine – kažu u udruženju „Žitovojvodina”. – Osnov za uredbu je član 8 a. Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenja usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru. Navedenim zakonom Vlada RS je imala mogućnost da proizvođačima hleba propiše količinu, strukturu i gramažu hleba (u konkretnom slučaju T-850), koji proizvođači hleba dnevno moraju isporučivati tržištu. Posebno naglašavamo da je ovo jedinstven primer, koji ne postoji u drugim delatnostima, da vlada propisuje strukturu proizvodnje koju tržište ne prihvata, a zbog čega proizvođači brašna i hleba ostvaruju gubitak u poslovanju. U navedenom zakonu nije postojao pravni osnov da se predmetnom Uredbom propiše najviši nivo cena brašna i hleba od brašna T-850.

U „Žitovojvodini” dodaju i da se najviši nivo cena brašna i hleba od brašna T-850 mogao propisati posebnom uredbom na osnovu, u to vreme važećeg Zakona o sistemu društvene kontrole cena, koji je na teritoriji RS važio do 24. 9. 2005. godine. Članom 12. stav. 3. navedenog zakona propisano je da „mera neposredne kontrole cena može trajati najduže šest meseci” a stavom 4. istog člana da „ako se ne poboljša stanje na tržištu, odnosno ne prestanu razlozi zbog kojih je mera propisana, trajanje mere neposredne kontrole cena može se produžiti, s tim da se svakih šest meseci ponovo utvrđuje postojanje razloga za njeno zadržavanje”.

– Iz napred navedenog jasno proizilazi da, s obzirom na to da važnost predmetne uredbe nije produžena, odredbe koje regulišu gornji nivo cena brašna T-850 i hleba od tog brašna su automatski prestale da važe – kaže Zdravko Šajatović iz „Žitovojvodine”.

Od 16. 9. 2005. godine na snazi je novi Zakon o cenama, po kome Vlada RS nije donela posebnu uredbu o propisivanju najviših cena brašna T-850 i hleba proizvedenog od tog brašna. To znači, zaključuje Šajatović, da se cene navedenih proizvoda formiraju slobodno u skladu sa navedenim zakonom.

Ostale vestiArhiva