Do kraja ove godine u Srbiji će se završiti 83 odsto katastra nepokretnosti. Završeni su poslovi u vangradskim rejonima. Što se Beograda tiče, završen je katastar nepokretnosti za opštine Vračar i Savski venac. „Politika” je, međutim, ovih dana pisala o problemima koji su se javili baš u tim opštinama, jer je u njima stala trgovina stanova. Ona je stala zbog usporene procedure izdavanja izvoda iz zemljišnih knjiga, a procedura je usporena – zbog zamene starog sistema zamišljenih knjiga novim. Jedinstvenim katastrom nepokretnosti.

Dr Ivan Aleksić, direktor Republičkog geodetskog zavoda, u razgovoru za „Politiku” kaže da je, iako je ostalo da se obradi još „samo” 17 odsto teritorije, preostao ogroman posao, jer se uvodi katastar nepokretnosti i obavlja evidencija imovinskih prava u gradovima, u kojima su i najveći problemi. U gradovima je najveća nevolja to što vlasnici ne poseduju odgovarajuća dokumenta o stanovima i ostalim nepokretnostima, kao i to što im stanovi nisu uknjiženi, što je inače problem najizraženiji u opštini Novi Beograd. Tu je situacija komplikovana i zbog činjenice da je donedavno ta opština pripadala katastarskoj opštini Zemun.

Pomoć Svetske banke

Inače, projekat uvođenja katastra nepokretnosti i evidencije imovinskih prava počeo je da se realizuje tek pre dve godine, jer država pre toga nije imala para za to. Problema je bilo i zbog nedostatka neophodne dokumentacije, vlasničkog statusa društvene svojine, kao i zastarelosti tehnologije u ovoj oblasti.

Ovaj obiman i složen posao sada se realizuje, kaže dr Aleksić, iz kredita Svetske banke vrednog 30 miliona dolara, i donacija Evropske agencije za rekonstrukciju. Radi se mnogo, no poslovi katastarskih službi umnožili su se i zbog toga što se trgovina i, uopšte, broj transakcija sa nepokretnostima znatno povećao. Samo od prošle godine, od donošenja Zakona o hipoteci, odobreno je recimo 170 miliona evra za hipotekarne kredite, ali se predviđa da će naredne godine „pritisak” na katastarske službe za izdavanje „imovinskih listova” i podataka potrebnih za transakcije nepokretnosti i dobijanje hipotekarnih kredita biti – samo još veći.

Iz sredstava Evropske agencije za rekonstrukciju finansira se inače značajan „tvining projekat”, veli dr Aleksić. Uveliko se radi na izradi planova razvoja Republičkog geodetskog zavoda za narednih deset godina, pri čemu su u izradu ovih strateških planova uključeni i stručnjaci iz Nemačke. Oni su bili uključeni i u izradu Nacrta Zakona o državnom premeru i katastru koji će, nakon što ga Vlada Srbije razmotri, biti upućen Narodnoj skupštini na usvajanje. Ceo ovaj složeni pravni posao bio je, po rečima dr Aleksića, uslovljen i usporen procesom donošenja Ustava Srbije, ali je sada, posle njegovog usvajanja, „otvoren” put za donošenje novog zakona o državnom premeru i katastru, kao i podzakonskih akata.

Digitalni podaci

U narednoj godini poslovi će se raditi u 52 grada. Prioritet imaju Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. Planirano je da u Beogradu prva na redu bude najveća gradska opština – Palilula, a potom bi usledila izrada katastra za Grocku, Zvezdaru... Inače, u 2007. godini će se utrošiti sedam miliona dolara iz kredita Svetske banke i oko dva miliona evra iz donacija Evropske agencije za rekonstrukciju. Projekat uvođenja katastra nepokretnosti završiće se, u potpunosti, 2010. godine.

U narednoj godini obaviće se još jedan veliki posao. Na proleće će početi ortofoto snimanje Srbije. Prvo će se snimati Vojvodina, a zatim i Beograd, iz aviona, digitalnom kamerom. U ruralnim rejonima razmera je 1: 5.000, a u gradovima 1: 1.000. Snimci će biti korišćeni za izradu digitalizovanih katastarskih planova i karata, kao i baze geodetskih i katastarskih podataka. Takva baza podataka, kako navodi dr Aleksić, uradiće se za celu Srbiju. Nakon toga će se poslovi svakovrsnog planiranja, od prostornog do planova za infrastrukturu, na osnovu centralne baze podataka, raditi pet puta brže i isto toliko puta jeftinije nego dosad.

Naredne godine počeće i poslovi na digitalizaciji podataka iz katastra nepokretnosti i iz zemljišnih knjiga. To će omogućiti da se stvori jedinstvena baza podataka. Ovaj posao, po rečima dr Ivana Aleksića, nov je i u Evropi. Njega su nedavno započeli Norvežani i Šveđani i završiće ga do 2008. godine.

Koliku korist donosi uvođenje novih tehnologija pokazuje, recimo, uvođenje sistema globalnog pozicioniranja, odnosno Dži-Pi-Esa. Mreža Dži-Pi-Es u Srbiji radi se od decembra prošle godine. U ovoj godini potpisano je 45 ugovora sa privatnim kompanijama o korišćenju mreže. Misija Svetske banke očekuje da će se potpisati još stotinu ugovora sa privatnim kompanijama. Mreža je, inače, samoodrživa, jer je u prvih devet meseci u ovoj godini ostvarila prihod od 1,5 miliona dinara...

Kad posao u Srbiji bude okončan, dakle do 2010. godine, vlasnici, ovlašćena lica i institucije (ali samo oni) moći će da dobiju potrebne podatke iz računara. Ovakva efikasnost u radu u oblasti katastra biće od koristi za građane i državu, a za privredu će, tvrdi dr Ivan Aleksić, biti zamajac napretka.

--------------------------------------------------------------------------

Besplatna pravna pomoć

U Srbiji su prilike teške. Neki ljudi nemaju novca, niti znanja kako da uknjiže svoje nepokretnosti i da na osnovu toga dobiju hipotekarne kredite. U Srbiji će se, za početak, kako navodi dr Aleksić, u devet gradova pružati besplatna pravna pomoć za uknjižbu nepokretnosti. Prve takve kancelarije za pravnu pomoć otvoriće se u Beogradu, zatim u Novom Sadu i Nišu. To će biti u martu naredne godine.

Ostale vestiArhiva