Bejrut - U aprilu 1975. naoružani napadači su pucali na crkvu u istočnom Bejrutu, a kasnije se ispostavilo da je to bio pokušaj atentata na Pjera Džemajela, osnivača glavne desničarske libanske Hrišćanske milicije. Nije bio ubijen, ali je pucnjava dovela do ciklusa osveta koji se pretvorio u petnaestogodišnji građanski rat.
Prošlog meseca trojica naoružanih napadača ubila su Džemajelovog unuka i imenjaka, ministra u vladi i simbola libanske hrišćanske prozapadne zajednice. Sada se nameće jedno uznemiravajuće pitanje: dok bitka između grupe Hezbolah, koju podržava Iran i koalicije koju podržava Zapad dostiže vrhunac, da li je to u stvari uvod u građanski rat? Naime, naginjanje Libanaca ka građanskom ratu nije samo simbol nesrećne istorijske simetrije. Ova zemlja je barometar za region koji služi za merenje tenzija i suparništva. Nije slučajnost da se Liban suočava s najgorom političkom krizom u poslednjim dekadama, u vreme kada je Irak upao u sektaški rat, konflikt između Palestinaca i Izraelaca poslednjih meseci dostiže nove visine, a izgleda kao da se moć okreće od zemalja sunitskih muslimana Egipta i Saudijske Arabije koje podržava Zapad, ka šiitskoj državi Iran. "Generalno, situacija u regionu nekada uglavnom je ista i danas", rekao je Kamal Salibi, istoričar i pisac iz Bejruta govoreći o početku građanskog rata 1975-90. Tada, kao i danas, veliko poniženje arapske vojske pokrenulo je radikalizam, neprijateljstvo i pitanja o zakonitosti arapske vlade od Maroka do Bahreina. Tada je to bio rat 1967. u kojem je Izrael porazio četiri vojske, a ideologija koja je preovladavala bila je sektaški nacionalizam. Danas je to prisustvo američke vojske u Iraku, a ideologija - Islamizam. U oba slučaja povećane cene nafte i terorizam služe kao pokretač i oruđe za konflikte.
U maju 2003, u vreme kada su Bagdad okupirale američke snage, Kolin Pauel, tada državni sekretar SAD, posetio je Damask i upozorio sirijske i libanske lidere da postoji "nova strateška situacija" na Bliskom istoku. On je tada rekao da moraju da prekinu da podržavaju grupe koje je Zapad smatrao terorističkim, uključujući Hamas i Hezbolah. Danas, događaji u Iraku, Libanu i palestinskim teritorijama pokazali su poljuljani status SAD i njenih saveznika. U Gazi posredovanje Egipta nije uspelo da zaustavi pojačavanje struje nasilja, niti da se oslobodi izraelski vojnik uprkos intenzivnim naporima. U Libanu vlada koju podržavaju SAD visi na koncu, dok Hezbolah i saveznici žele više moći. "Vojska će nas prvo štititi, ali ako se osetimo obavezanim izaći ćemo na ulice i mirna konfrontacija će se suočiti s mirnom konfrontacijom, a sukobi će se suočiti sa sukobima", rekao je Valid Ajdo, sudija i član libanskog parlamenta u vladajućoj koaliciji, govoreći o izazovima koje nameće Hezbolah. "Prodavaćemo i krv da kupimo oružje i suprotstavićemo im se. Nikada im nećemo dati kontrolu nad zemljom".
Bušova administracija je zabrinuta za Liban, kao i za ostala žarišta, i odjednom razmatra otvaranje dijaloga s Iranom i Sirijom kako bi dobila pomoć u stabilizaciji Iraka.
Liban je u krizi zbog sopstvene podele moći, uglavnom duž sektaških linija, ali takođe sa uređenim geografskim i političkim potrebama individualnih učesnika. Dok se Sudijska Arabija i Egipat bore da zadrže status kvo, Iran i dalje prkosi Zapadu svojim nuklearnim programom.
Egipat i Saudijska Arabija su se trudile da ublaže krizu u Libanu. Saudijska Arabija je pokušala da zaštiti svoje finansijske fondove i sačuva libanske sunite. Saudijski zvaničnici sastali su se u Libanu s generalnim sekretarom Hezbolaha, šeikom Hasanom Nasralahom, u nadi da će postići kompromis. Egipatski interesi u Libanu su pre svega čuvanje nacionalnog dostojanstva i uloge koju imaju kao regionalni moćni posrednici. Specifičnost libanske krize je u tome ko će kontrolisati vladu i tako zadržati moć da upravlja interesima zemlje ka Zapadu, Iranu, ili Siriji. Sada je vlada u rukama onoga što su nazvali Martovska 14. koalicija koju čine suniti, drusi i pojedine hrišćanske političke partije koje su saveznici SAD i Francuske.
Uprkos porastu tenzija, mnogi politički analitičari kažu da je Liban drugačije mesto nego što je bio 1975, manje sklon nasilju. Politički lideri takođe kažu da če činiti sve što mogu da izbegnu građanski rat - ali da će se boriti ako budu primorani. Postoje najmanje dve razlike između 1970-ih i danas. Sirija nije više Sirija iz prošlosti. Nema podrške Sovjetskog Saveza i predsednik Bašar al Asad vidi se kao manje uspešniji od svog oca Hafeza. Kada se dogodio prvi sukob Sirije sa arapskim susedima i kada je ona sklopila savez s Iranom, Sirija je bila jedina arapska zemlja koja je bila u savezu s Iranom tokom 1980-88. u vreme iransko-iračkog rata. Sirija je tada bila ozbiljan partner, dok je to danas Iran koji širi svoj vojni i ekonomski uticaj preko Sirije.

Hezbolah najavio masovne proteste u Bejrutu

Bejrut - Lider Hezbolaha šeik Hasan Nasralah izjavio je juče da će nastaviti masovne proteste u cilju svrgavanja prozapadnog libanskog premijera Fuada Saniore s vlasti. Nasralah je juče, obraćajući se svojim pristalicama koji su postavili kampove u centru Bejruta, izjavio da je Libanu neophodna nova vlada, nezavisna od spoljnog uticaja. Govoreći putem video linka, Nasralah je izjavio da je Hezbolah otvoren za pregovore i da se ta grupa neće boriti protiv svojih kolega Libanaca. Hiljade pristalica Hezbolaha već nedelju dana protestuju u centru Bejruta sa sporadičnim okršajima između vladinih i antivladinih pristalica. "Masovni protesti u nedelju pokazaće da oni koji se klade na našu predaju u stvari žive u iluzijama", izjavio je Nasralah. "Naš narod se neće predati i umoriti. Nećemo obustaviti proteste pre nego što postignemo cilj, a to je spasavanje Libana".

Ostale vestiArhiva