Da bi u 2007. održala ovogodišnji nivo stabilnosti srpske ekonomije i ostvarila poželjni rast, buduća vlada ne sme da pretera sa javnom potrošnjom, osnovna je poruka ekonomista sa jučerašnjeg savetovanja u organizaciji Naučnog društva ekonomista i Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Ali, predlog budžeta za narednu godinu nagoveštava nešto veću inflaciju od ovogodišnje, upozorio je Stojan Stamenković. Jer, njegovo realno povećanje od 10 odsto premašuje očekivani rast bruto domaćeg proizvoda, koji će se, po njegovim rečima, kretati između pet i pet i po procenata.

U najkraćem, poslovično oprezni ekonomisti poručuju političarima da ne preteruju sa predizbornim obećanjima, jer će ona već dogodine biti plaćena povećanjem inflacije i usporavanjem privrednog rasta.

Zato je Stamenković predložio reviziju Nacionalnog investicionog plana, a Kori Udovički je budućoj vladi poručila da od tog dokumenta treba da odustane.

Dogodine će biti kritična i otplata spoljnog duga, ukazao je Stamenković. Javni dug je smanjen, ali je zaduživanje preduzeća u inostranstvu značajno povećano, pa je ukupan devizni dug Srbije premašio 18,5 milijardi dolara.

Zbog ekspanzivne fiskalne politike i povećanja plata koje se finansiraju iz budžeta za 27,7 odsto, „inflacija će u 2007. godini sigurno biti nešto veća od ovogodišnje, koja će biti manja od osam odsto”, rekao je Stamenković. Po njegovim rečima, veće obaveze države prema inostranim poveriocima sledeće godine usporiće rast deviznih rezervi Srbije, a u 2008. se očekuje njihovo smanjivanje zbog najavljenog smanjenja obavezne rezerve poslovnih banaka.

Stamenković smatra i da će smanjenje poreza na zarade od 1. januara 2007. godine biti kontraproduktivno, pošto je već u 2006. godini smanjen priliv poreskih prihoda u budžet, što će biti nastavljeno i u narednoj godini.

Kori Udovički je primetila da „srpskoj privredi dobro ide”, ona se oporavlja, što treba da zahvali šestogodišnjim reformama. Preporučila je narednoj vladi da završi prodaju Naftne industrije Srbije i donese novi zakon o komunalnim delatnostima kojima se omogućava privatizacija i uvođenje konkurencije. Ipak, Udovički tvrdi da se jednokratnim i brzim merama više ne može „proizvoditi” dugoročni rast. Da bi se to postiglo potrebna je efikasna država, bez koje nema rasta produktivnosti. Ali, „za efikasnu državu je neophodan politički konsenzus, koga nema, jer političke smene troše stručne ljude”. Zato je ona poručila budućoj vladi: „Ne rušite kadrove i započete projekte, iako je to učinila prethodna vlada”.

Na ovu opasku, Ljubomir Madžar je iz publike dodao da su koalicione „slabe vlade” sudbina Srbije i da se sa tim mora računati.

Miodrag Zec je naveo da je za završetak privatizacije u Srbiji preostalo da se razreše pitanja podele besplatnih akcija građanima. Od buduće vlade se očekuje strategija privatizacije javnog sektora, denacionalizacija i promena vlasništva nad poljoprivrednim i građevinskim zemljištem. Međutim, ne treba očekivati brza rešenja. Zec ne smatra da bi trebalo žutiti sa privatizacijom velikih infrastrukturnih sistema, pogotovu ako u tome ne mogu da učestvuju građani Srbije. „Jer, ako svi mogu da kupe, a ne mogu samo građani Srbije, to znači da je neko u nečijoj službi.”

Boško Živković je ukazao na dobre strane i manjkavosti ove godine usvojenih zakona koji regulišu finansijsko tržište, a Mihailo Anadarenko je ukazao da Srbija u narednih godina ne može da prepolovi sadašnju stopu nezaposlenosti od 28 odsto.

Mihajlo Arsić je podsetio da su javne finansije doživele najveći napredak u proteklih šest godina i da je javna potrošnja smanjena za pet procentnih poena, ali da očekivani suficit u budžetu za 2007. godinu od 0,7 odsto BDP-a nije moguć, već je realniji deficit od 1,3 odsto BDP-a.

Koliko god da ohrabruje ovogodišnje povećanje izvoza od oko 30 procenata, zabrinjava činjenica da uglavnom izvozimo repromaterijal, metale, poljoprivredne i prehrambene proizvode, ukazao je Radovan Kovačević. Ove godine nam je naruku išao veliki rast cena bakra i limova, što je na duži rok neodrživo. Najkraće, nepovoljna struktura našeg izvoza u proteklih šest godina se nije poboljšala.

Po rečima Miroljuba Labusa, nije realno očekivati da ćemo u 2007. imati istovremeno visok ekonomski rast i nisku inflaciju. Buduća vlada će morati da se opredeli. Nije moguć ni plivajući kurs, ali ni zaustavljanje privatizacije, ekspanzivna fiskalna politika, niti smanjivanje odgovornosti Narodne banke Srbije za nivo inflacije.

Labus je zaključio da će „prioritete ekonomske politike za 2007. odrediti rezultati izbora, a ne ekonomska profesija.”

-------------------------------------------------------------------------

Učinak 2006.

Po rečima Stojana Stamenkovića, u svoju bilans 2006. godina je upisala neočekivano visok rast izvoza od oko 30 odsto (5,1 milijarda evra), uključujući i prodaju robe Crnoj Gori, čime je pokrivena polovina očekivanog uvoza.

Ogroman priliv stranog kapitala doneo je suficit u platnom bilansu, a devizne rezerve su udvostručene.

Industrija će ove godine zabeležiti rast proizvodnje od oko 4,5 odsto, a proizvodni rezultati poljoprivrede su takođe bolji od očekivanih.

Ekonomiste je iznenadila i ovogodišnja niska stopa inflacije od oko osam procenata, naspram planiranih 9,6 odsto, jer su mnogi očekivali da će se ona do kraka decembra biti dvocifrena i premašiti 14 odsto.

-------------------------------------------------------------------------

Jak dinar – dokle?

Kori Udovički je ubeđena da će apresijacija, dakle jačanje, dinara biti nastavljena i u 2007 godini, dodajući da će najbolji „lek” protiv mogućeg kraha koji se zbog ubrzane apresijacije dogodio u Argentini i Rusiji biti nastavak rasta produktivnosti privrede. Inače, po računici Stojana Stamenkovića, rastom produktivnosti privreda je u ovoj godini neutralisala apresijaciju dinara za više od pet procentnih poena.

Miroljub Labus, međutim, smatra da će jačanje dinara biti kraćeg veka. Po njegovim rečima, „ovako jak dinar nije održiv na duži rok.”

Ostale vestiArhiva