Za obeležavanje dana ljudskih prava odabran je 10. decembar jer je na taj dan 1948. proglašena Univerzalna deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima. Prvi član te deklaracije glasi: "Svi ljudi rođeni su slobodni, s jednakim dostojanstvom i pravima".

Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević kaže za B92 da kada se govori o ljudskim pravima u Srbiji u najopštijem smislu, napretka svakako ima.

"Kada je 40 nevladinih organizacija 1998. htelo da obeleži pola veka Deklaracije o ljudskim pravima jedva smo našli salu da održimo skup, a od svih političara je došao samo Zoran Živković, gradonačelnik Niša. Danas se očigledno političari 'ne boje' tog pitanja jer je to tema i u izbornoj kampanji."

Dimitrijević kaže da su u međuvremenu propisi postali bolji jer je i politički stav postao bolji, ali da poštovanje ljudskih prava ide sporo i teško. "Treba ne samo poboljšati sudstvo u smislu da imamo sudije svesne tog pitanja, već treba uspostaviti i poverenje u odnosu na sud jer veliki broj žalbi ide na Evropski sud za ljudska prava. Ali, i to je veliko dostignuće jer je taj sud do pre nekoliko godina bio nedostupan."

Dimitrijević smatra da je najvažnije ono što treba sami građani da urade, van fraza, a to su kultura ljudskih prava, ophođenje i poštovanje ljudskog dostojanstva.

"Vlada ograničava vladavinu prava"

Fond za humanitarno pravo je povodom Dana ljudskih prava saopštio da Vlada Srbije ozbiljno ograničava uspostavljanje vladavine prava time što ne hapsi haške optuženike koji se skrivaju u Srbiji.

Vladavinu prava, kaže se u saopštenju Fonda, Vlada ograničava i time što ne sprovodi reforme u policiji, vojsci i bezbednosnim službama, što utiče na Tužilaštvo za ratne zločine da sprečava utvrđivanje istine u vezi sa učešćem institucija Srbije u planiranju, naređivanju i izvršenju zločina u oružanim sukobima u SFRJ, što ignoriše svoju obavezu da porodicama žrtava iznese istinu o sudbini njihovih najbližih.

Luiz Arbur: Suzbijanje siromaštva dužnost države

Svaka država je dužna da se bori protiv siromaštva jer to je stvar pravednosti i prava čoveka, rekla Luiz Arbur, komesarka UN za prava čoveka.

Prerma njenim rečima, da bi borba protiv siromastva bila uspešna, moraju se rešavati i srodni problemi: diskriminacija, raspodela resursa i korupcija.

"Uz to, mnoge bogate države tek treba da dostignu nivo isplate pomoći zemljama u razvoju koji su same obećale, a ipak nastavljaju da deset puta više troše na svoje vojne budžete", kaže ona.

Bogate zemlje troše gotovo četiri puta više novca na subvencije domaćih poljoprivrednika nego na pomoć siromašnim zemljama. Zbir poljoprivrednih subvencija bogatih je gotovo ravan ukupnom nacionalnom proizvodu zemalja Afrike, upozorila je Luiz Arbur.

UN su odlučile da prepolove siromaštvo u svetu do 2015, pod uslovom da bogate države povećaju pomoć za razvoj siromašnih na 0,7 odsto svog bruto nacionalnog proizvoda.

Ostale vestiArhiva