Vesti
Politika
Ne skupljam brushaltere
10.12.2006. 17:00
Izvor: Kurir
Najavljujući spektakl u Areni, Bajaga otkriva da je hteo da angažuje bubnjara Dip parpla, da će na koncert pozvati kuma Sašu Dragića, sa kojim više nije u ljubavi, te da drugi umesto njega kućama nose grudnjake kojima ga obasipaju obožavateljke
Beogradska arena napokon je postala mesto na kom će publika željna dobre svirke ubuduće moći da uživa u nezaboravnim koncertima, a upravo jedan takav spektakl očekuje ih već 23. decembra, kada će scenom zagospodariti Bajaga i Instruktori, praćeni brojnim prijateljima. Za svoje fanove obezbedili su pristupačne cene ulaznica i poslednji disk "Šou počinje u ponoć" na poklon...

- Od gostiju zasad ne mogu da najavim neka zvučna imena, ali nije isključeno da će i toga biti. Razmišljali smo da dovedemo neko strano ime... Evo, pokušavao sam da dovedem, to će ljudima da bude smešno, ali ja sam veliki fan grupe Dip parpl i bili smo u pregovorima sa njihovim bubnjarom Janom Pejsom.

- Međutim, malo nas zeza to što kreću božićni praznici, pa je dosta teško naći avionske karte. Mada, mislim da nije toliko bitno da imamo nekog specijalnog gosta, jer ovo je naš koncert, nismo svirali pet godina i biće razloga da ljudi uživaju - ističe Momčilo Bajagić Bajaga.

A specijalni poziv za goste u publici... Hoćeš li pozvati i kuma Sašu Dragića, sa kojim više nisi u dobrim odnosima?
-Naravno, pozvaćemo sve prijatelje i bivše članove benda. Sa svima sam manje-više u dobrim odnosima i nadam se da neću zaboraviti nikoga. Dragić i ja smo prekinuli da radimo neke '94. godine, ali svakako ćemo ga pozvati, jer on je čovek koji je skoro devet godina radio sa nama.

Odavno nisi svirao po Srbiji, pa nismo imali priliku da se uverimo, ali, prema izveštajima hrvatskih kolega, stalno se piše da te na nastupima obožavateljke redovno zasipaju brushalterima. Skupljaš li ih?
- Bilo je tih brushaltera, ali ja to shvatam kao kad ljudi bacaju cveće, kao jednu pozitivnu stvar, dobro zezanje. Kako je vreme odmicalo, samo sam primećivao da su sve kvalitetniji i da su u sve luđim bojama. Ali, obično ih posle koncerta pokupe tehničari, a pošto sam oženjen čovek i imam veliku decu - bilo bi glupo da ih nosim kući.

Zašto si toliko čekao na ponovni beogradski nastup?
- Bilo je teško vreme. Nije moglo da se svira na dobar način. Nije bilo mene, ali koga je bilo?! Stvarno ne mogu da se setim kad je neki bend iz Srbije imao veliki koncert u Beogradu! Zato ovaj naš koncert nije samo bitan za nas, već i za mlađe kolege da se odvaže na tako nešto. Ako smem da kažem, u poslednje vreme svideli su mi se nastupi Marčela i Ajs Nigrutina u Domu omladine.

- A ima i treći momak koji mi se mnogo dopada - Skajvikler, Đorđe Miljanović, koji je ekstremno talentovan. Pitam ga kad će da radi koncert, a on kaže kako se trudi da nešto napravi u Domu omladine. "U donjoj sali?" A on će s uzdahom: "Ne znam, možda je velika". Ma, nije velika, care, hajde da svi pomognemo. Ne možemo stalno da kukamo kako samo narodnjaci sviraju, a kad se radi nešto naše, onda niko neće da pomogne.

Govoriš o momcima koji su u hip-hopu. Da li ćeš možda nekome od njih napisati pesmu upotrebljavajući psovke da bi dao sebi oduška, što ne priliči tvojoj muzici, jer bi tako zaprepastio svoju publiku...
- Da, njihovi tekstovi su ponekad eksplicitni, ima tu psovki, svega, ali su pravljeni s duhom. Voleo bih da sarađujemo. Naravno, tada bih ispustio sve iz sebe, čak i psovke. Ne smetaju mi ukoliko imaju smisla, ali ako je to samo psovanje da bi bili vulgarni, onda je bezveze.

Nemam love da kupim kuću

Hrvatski mediji su nedavno objavili da si prilikom posete Grubišinom Polju tamo kupio kuću, ali ti si to opovrgao. Razmišljaš li da, recimo, kad još malo zađeš u godine, tamo ipak zasadiš vinograd i napraviš neki kućerak...
- Išao sam tamo totalno drugim poslom, a pošto je bilo mesta u autu, poveo sam i svoju majku. U Grubišinom Polju živi naša rođaka od 90 godina, pa dok su njih dve razgovarale, ja sam s nekim prijateljima iz detinjstva otišao u lokalnu kafanu. Pričali smo i o tome kakve su cene kuća, kako žive... Onda se jedan od njih slikao sa mnom i kasnije prepričao taj naš susret lokalnim novinarima. Potom su drugi preneli tekst, koji je na kraju stigao i do naših novina. Šta da radim, takvo je vreme... Nemam frku od toga i da kupim i da ne kupim, ali evo, iskreno, u ovom trenutku nemam para za kupovinu kuće bilo gde. Ali, što da ne, ne bi bilo loše nekad imati kuću i tamo. Tamo su mi razni rođaci sahranjeni...