Srbija troši i do dva i po puta više toplotne energije nego što bi trebalo. Standardi koji regulišu ovu oblast primenjuju se na dobrovoljnoj bazi, ali kada bi bili zakonski obavezni, potrošnja bi bila slična evropskoj.

Prema nekim međunarodnim časopisima, prosečna potrošnja finalne energije u toplotne svrhe (grejanje i topla voda) u stambenim zgradama u EU iznosi oko 138 kilovat-časova po kvadratnom metru.

- Proračunato je da se kod nas u objektima troši od 150 do 250 kilovat-časova po kvadratnom metru, što znači da trošimo i do dva i po puta više energije nego što je poželjno, pogotovo u starim zgradama - kaže za „Blic“ Branislav Todorović, profesor na Mašinskom fakultetu.

Prema podacima koje smo dobili od Agencije za energetsku efikasnost, od ukupne potrošnje energije u Srbiji 46 odsto se potroši u zgradama, a od toga 65 odsto troše stambeni objekti. Na toplotu se troši 170 kilovat-časova energije po kvadratnom metru, a profesor Todorović kaže da energetičari smatraju da bi gornja granica trebalo da bude 100 kilovat-časova po kvadratnom metru.

- Procenjuje se da bi revitalizacijom starih zgrada, daljim širenjem daljinskog grejanja i gasovoda, kao i naplatom potrošnje toplotne energije u daljinskim sistemima prema izmerenoj potrošnji, a ne prema kvadraturi grejanog prostora, Srbija smanjila potrebe za energijom najmanje za 30-40 odsto - navodi se u do sada neobjavljenom istraživanju profesora Todorovića.

Prema tom proračunu, za potrebne izolacije starih zgrada, građenih do 1979. godine, Srbiji bi bilo potrebno od 900.000 do oko 1,24 miliona evra. Za taj novac uštedelo bi se 4.202 gigavat-časova toplotne energije, a potrošnja bi se smanjila na ispod potrebnih 100 kilovat-časova po kvadratu.

U toku je priprema zakona koji bi se preciznije bavio energetskom efikasnošću u građevinarstvu.

- Standardi trenutno nisu zakonski obavezni, već se primenjuju na dobrovoljnoj bazi. Ali, kada bi se radilo i po postojećim standardima, došli bismo na približnu potrošnju od 100 kilovat-časova po kvadratnom metru - objašnjava Todorović.

EU je izdala direktivu prema kojoj bi u građevinskom sektoru potrošnju trebalo smanjiti bar za trideset odsto.

Todorović smatra da treba instalirati merače kako bi stanari bili sigurni koliko ko struje tačno troši.

Malo kredita za izolaciju

Agencija za energetsku efikasnost Vlada Srbije, EAR i lokalne opštine investirali su u energetsku rehabilitaciju 16 javnih zgrada u Srbiji oko 1,4 miliona evra. Od toga je oko 70 odsto donirano. Takođe, u okviru projekta „Unapređenje EE u Srbiji“ u toku je rehabilitacija 16 škola i 12 bolnica iz kredita Svetske banke koja je odobrila 21 milion dolara. „Prokredit banka“ je nedavno je odobrila 15 miliona evra za kreditiranje poboljšanja energetske efikasnosti industrije i stanovništva, dok je iz Ministarstva rudarstva i energetike rečeno da će iz nacionalnog investicionog plana za 2007. u tu svrhu biti odobreno deset miliona evra. Nemačka „Razvojna banka“ (KfW) odobriće 18 miliona evra Vladi Srbije (osam miliona bespovratno) koje će država plasirati u formi mekih kredita ka toplanama za daljinsko grejanje. KfW će odobriti i 20 miliona kredita za građane i industriju, početkom naredne godine.

Nepoželjne zgrade koje mnogo troše

U Evropi, novoizgrađeni objekti prolaze rigorozne provere energetske isplativosti.

- Ukoliko neka zgrada ne ispunjava limit za potrošnju energije koji je propisala EU, onda ne može da dobije dozvolu ni za gradnju, ni za korišćenje - kaže profesor Todorović i dodaje da će u Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, prvi problem biti ko će izdavati takva uverenja. - Drugi problem je što treba ubediti stanovništvo da uzme kredite kako bi svoje stanove učinilo energetski efikasnijim.

Prema njegovim rečima, u Srbiji postoje stakla i prozori koji sprečavaju odlazak toplote za dve trećine. Takva izolacija košta oko 120 evra po prozoru, a sredstva uložena u kupovinu vrate se za četiri do sedam godina.

Ostale vestiArhiva