Vreme lakih i visokih prinosa na kapital, koje su iskoristile one banke koje su se prve pozicionirale na tržištu Srbije je prošlo. Devetomesečni finansijski rezultati poslovanja bankarskog sektora siguran su znak da polako počinje da se oseća kriza u sticanju profita zasnovanom na pozajmljenim sredstvima, odnosno na visokom rastu depozita i visokim zaduženjima kod matičnih banaka. S obzirom na to da je u uslovima velikog priliva kapitala u zemlju čija privreda to ne može da apsorbuje realno očekivati intervenciju centralne banke u pravcu kanalisanja deviznih priliva ka dugoročnim izvorima, gotovo je izvesno da će se i banke prilagoditi strategiji poslovanja u novim okolnostima. Jer, bankari sigurno ne žele da i dalje srljaju u gubitke koji su krajem septembra iznosili 4,4 milijarde dinara. Podaci upozoravaju da je od 38 banaka samo 17 ostvarilo uz dobit od oko 6,5 milijardi dinara, dok je 21 banka poslovala s gubitkom od 10,9 milijardi dinara. To je drastičan pad u odnosu na kraj 2005. godine, kada je zabeležena dobit od 7,2 milijarde dinara, ali i u odnosu na šestomesečni bilans kada je neto gubitak bio 3,7 milijardi dinara. Međutim, u NBS procenjuju da će finansijska slika na kraju godine biti popravljena, jer je najvećem pojedinačnom gubitniku, Poštanskoj štedionici, država sanirala gubitak, čime je ukupna neto dobit bankarskog sektora krajem oktobra iznosila oko 200 miliona dinara. Ovakav optimizam zasnivan je i na podatku da je adekvatnost kapitala u bankama gotovo duplo veća od zakonom propisanih 12 odsto.
Ocenjujući razloge zbog kojih je bankarski sektor iz plusa ušao u minus, bankari navode pre svega oštre kriterijume NBS pri klasifikaciji aktive odnosno u povećanim izdvajanjima za rezervacije po osnovu potencijalnih gubitaka. U nekim slučajevima tu su i nezaobilazne knjigovodstvene "igre" u cilju prikazivanja željenog finansijskog rezultata. Nema sumnje da je na pad profitabilnosti uticalo i povećanje obavezne rezerve što se naročito odrazilo na banke sa većinskim stranim kapitalom.
Činjenica je da je lista prvih 10 banaka po profitabilnosti krajem septembra bila znatno drugačija od ostalih lista (po kapitalu, aktivi, depozitima i plasmanima) jer na njoj nema velikih banaka, čiju su poziciju zauzele neke manje banke koje su napravile veliki prodor i uzburkale tržište. Reč je, pre svega, Agrobanci, čije su akcije pravi hit na berzi. AIK banka koja je po aktivi, zbog spajanja nekih banaka, ispala sa liste prvih 10 banaka i dalje stoji čvrsto na prvoj poziciji po profitabilnosti sa 18,8 miliona evra profita. Odmah iza nje je Komercijalna banka koja se za samo tri meseca popela za pet stepenica naviše i sa profitom od 13,6 miliona evra zauzela drugo mesto i bolja je od Banke Inteza koja se nalazi na trećem mestu. Sa više nego upola manjim profitom od njih na četvrtom mestu je Kulska banka, a potom slede Vojvođanska, JUBMES, Prokredit, Srpska banka, Univerzal banka i Agrobanka koja zaključuje ovu listu sa profitom od 1,9 miliona evra.

Žrtvovanje profita

Krajem trećeg kvartala ukupan iznos sredstava iz inostranstva koja banke sa većinskim stranim kapitalom koriste premašio je 18 milijardi dinara, što je za 75 odsto više u odnosu na isti period lane. Međutim, devetomesečni podaci pokazuju da se zaduživanje u inostranstvu u trećem kvartalu značajno smanjuje dok se ročnost kredita produžava, što govori da su mere NBS imale efekata. Ali, želja nekih banaka da brzo prodru na tržište i dalje je prisutna, zbog čega su spremne da svesno žrtvuju deo tekuće profitabilnosti podređujući to dugoročnom pozicioniranju na tržištu. To se najbolje vidi kroz širenje bankarske mreže o čemu govori podatak o dupliranju broja ekspozitura i filijala u Srbiji u toku ove godine, ali i rastu plasmana po čemu prednjače AIK banka Niš, Prokredit banka, Komercijalna banka, Hipo-Alpe-Adria banka i Banka Inteza, koje su svoje plasmane u ovoj godini povećale između 36 i 52 odsto, a apsolutni rekorder je Alfa banka Srbija sa rastom od čak 199 odsto.

Ostale vestiArhiva