BEOGRAD - Skoro polovina Roma koji žive u Srbiji nema prijavljeno prebivalište i ličnu kartu, pa samim tim nema ni mogućnost za ostvarenje osnovnih prava - zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje i zapošljavanje, rekao je Petar Antić, direktor Centra za manjinska prava, na juče održanom okruglom stolu o temi "Dan ljudskih prava - položaj Roma u Srbiji".

- Ratni sukobi i opšta ekonomska kriza devedesetih godina doveli su do velikih migracija Roma koji su se naselili u najveće gradove Srbije i žive u neformalnim naseljima, u kućama napravljenim od kartona i automobilskih olupina. Prema istraživanjima Argumenta i CPM-a, čak 43 odsto njih ne može da prijavi prebivalište u mestu svog stanovanja. Kako nemaju tu mogućnost, oni žive u paralelnom svetu van sistema Srbije. Ako se ovaj problem ne bude rešavao, za desetak godina imaćemo najveći geto u Evropi, koji će predstavljati veliku opasnost po bezbednost - tvrdi Antić.

Bez adrese kao da ne postoje
On je dodao da je Vlada Srbije usvojila četiri akciona plana za rešavanje problema Roma u zdravstvu, zapošljavanju, stanovanju i obrazovanju. Radna grupa formirana pod pokroviteljstvom Ministarstva za manjinska i ljudska prava izradila je predlog akcionog plana za rešavanje problema ličnih dokumenata i, prema tom akcionom planu, problem bi mogao da se reši izmenom i dopunom Uredbe o utvrđivanju kućnih brojeva, označavanju zgrada brojevima i označavanju naziva naseljenih mesta, ulica i trgova.

- Veliki deo Roma ne može da ostvari ni pravo na zdravstvenu zaštitu. Stari i bolesni ne mogu da odu u bolnicu, a dešava se da čak i deca umiru zato što nema ko da ih leči. Broj neobrazovanih Roma je ogroman zato što im školski programi nisu prilagođeni i deca loše reaguju na njih. Osim toga, reč je o siromašnim porodicama, a čak ni osnovno školovanje nije jeftino - objašnjava Antić.
Vladislav Kronić, član Odbora za međunacionalne odnose i predstavnik stranke G17 plus, kaže da Romi imaju velike probleme, ali da bi osnova za rešavanje mnogih od njih bilo izdavanje ličnih karata i ulazak u sistem. Takođe, na duži rok, dodao je on, jedino rešenje je poboljšanje obrazovnog sistema.

- Zabrinjavajuće je što Romi ne mogu da ostvare ni najosnovnija ljudska prava. To je veliki problem koji se ne može rešiti u kratkom vremenskom roku, a razlog za to nije samo nepostojanje zakona već socijalna isključenost romske zajednice, kao i njeno siromaštvo. Ako je za rešenje nekog problema potrebno mnogo rada, to je za rešenje ovog - tvrdi LJiljana Lučić iz DS-a.
Prema njenim rečima, posebno je važno definisati ulogu države i lokalne zajednice u rešavanju tog problema. Srbija nema nacionalnu strategiju, a ona je potrebna da bi bila moguća efikasnija realizacija ovih akcionih planova.

- Imamo hiljadu strategija, dokumenata, akcionih planova, ali se oni ne sprovode. Romska deca i dalje napuštaju škole posle prvog ili drugog razreda. Žive u bedi. A Romi čine deset odsto populacije. Nije najveći problem u zakonima kada većina školaraca ne želi Rome u svojoj blizini i smatra ih ovakvim ili onakvim - smatra Marko Karadžić iz Liberalno-demokratske partije.

Evropu brine njihov položaj
Željko Obradović iz Socijalističke partije Srbije kaže da problem Roma nije nastao danas ili juče već da postoji decenijama.

- Ipak, o njihovim problemima se govori samo kada se desi nešto strašno. A to nije dovoljno. Savet Evrope se sada dosta zanima za položaj Roma, ali to je došlo na red kada je problem većine drugih nacionalnih manjina rešen. Jedan od razloga za to jeste što Romi nemaju svoju državu, pa nema ni dovoljno jakog pritiska na druge države da se ovaj problem reši - kazao je Obradović.

Ostale vestiArhiva