Vesti
Politika
Italijanski predlog bez podrške EU13.12.2006. 10:00
Izvor: Danas
Brisel, Berlin, Beograd - Šefovi diplomatija EU nisu na sastanku u Briselu postigli dogovor o obnovi pregovora o pridruživanju sa Srbijom i jedino su istakli "spremnost da se podrži Srbija na putu u Evropu". Ministri su u zaključcima istakli da ceo zapadni Balkan ima "evropsku perspektivu", s tim da ispuni "stroge i poštene uslove", uz punu saradnju s Tribunalom. U Briselu je u četvrtak i petak, 14. i 15. decembra, sastanak šefova država i vlada EU na kojem će biti reči i o saradnji sa Srbijom.
Iako su se na pripremnom sastanku u utorak čuli predlozi Švedske, Češke i Španije da se liderima EU predloži nova rasprava o Srbiji 22. januara, prevladao je stav članica EU, na čelu s Holandijom, Francuskom, Velikom Britanijom i Irskom da se pregovori ne obnavljaju pre izbora i dok Vlada u Beogradu ne pruži opipljive dokaze o spremnosti i konkretnim potezima o saradnji s Haškim sudom. U zaključcima zasedanja se "pozdravlja napredak Srbije u jačanju kapaciteta državne uprave i makroekonomskoj stabilnosti", uz "poziv za pojačane napore u reformi pravosuđa i jači civilni nadzor nad sektorom bezbednosti".
I AP juče javlja da je malo verovatno da će zahtev Italije da Evropska unija nastavi pregovore sa Srbijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju naići na široku podršku na samitu Evropske unije ove sedmice, javlja AP pozivajući se na izjave diplomata, a prenose agencije u Beogradu. Italijanski premijer Romano Prodi uputio je članicama EU pismo s predlogom da se nastave pregovori sa Srbijom, mada Beograd nije ostvario punu saradnju s Haškim sudom.
- Ideja je bila da se Srbiji uputi signal da prizna svoje evropske ambicije, promeni poteze i ne čeka s punom saradnjom s Tribunalom. Ali, tome se protivi veliki broj zemalja - izjavio je češki ambasador u EU Jan Kohout.
S druge strane, Nemačka namerava da u prvoj polovini 2007. godine proces određivanja statusa Kosova prati tako da on pomogne Kosovu, ali i da obezbedi da Srbija i region nastave demokratski razvoj, rekla je u Berlinu savezna kancelarka Angela Merkel. Nemačka, podsećamo, 1. januara od Finske preuzima šestomesečno predsedništvo Unijom. Na čelu EU potom će biti Portugal i Slovenija koje će s Nemačkom činiti trojno predsedništvo do sredine 2008. godine
U razgovoru sa stranim novinarima akreditovanim u Berlinu savezna kancelarka je najavila da će, kada je o rešavanju pitanja Kosova i o stanju na Balkanu reč, posebna pažnja biti posvećena "uspešnoj saradnji EU i NATO, s obzirom na to da treba računati s daljim prisustvom vojnih snaga u regionu".
- Evropa mora da pokaže da je sposobna da preuzme odgovornost na Balkanu - kaže ona.
Prema planu EU posle utvrđivanja statusa Kosova Civilnu misiju Unmik zameniće misija EU čija bi osnova za delovanje bila posebna rezolucija Saveta bezbednosti UN i koja bi imala znatna ovlašćenja.
Inače, na prekjučerašnjem sastanku ministara spoljnih polova EU u Briselu, nastavku pregovora sa Srbijom o pridruživanju najviše su se protivile Britanija, Holandija i Francuska. Radio BBC na srpskom prenosi stav ambasadora Srbije u Parizu Predraga Simića.
- Čini mi se da u Francuskoj postoje dve slike o Srbiji. Jedna je tradicionalna i čini mi se da je u defanzivi, a najčešće se vezuje za Jelisejsku palatu i samog predsednika Republike. Mislim da se to i u ovom slučaju moglo primetiti. Druga slika je ona izgrađena devedesetih godina, naročito pod uticajem tvoraca javnog mnjenja poput Bernara Anrija Levija, Paskala Briknera i drugih, koja je na potpuno suprotnim pozicijama. To se moglo videti i prošle nedelje u žestokom reagovanju upravo te grupe, a iz pera urednice Figaroa Izabel Laser. Oni su izvršili žestok napad na sva eventualna razmišljanja o tome da bi Francuska mogla da presudi u korist Srbije - kaže Simić.
TADIĆ: Teško do zelenog svetla
- Verovatnoća da ćemo na samitu Evropske unije dobiti zeleno svetlo za nastavak pregovora je mala, ali sam ubeđen da ćemo naše evropske sagovornike uspeti da ubedimo da se pregovori što pre nastave, nezavisno od ispunjenja uslova saradnje s Haškim tribunalom - ocenio je juče predsednik Srbije Boris Tadić tokom stranačke posete Zemun Polju.
Tadić je podsetio da je dovoljno da samo jedna država od 25 članica Evropske unije bude protiv i da nema nastavka pregovora. Ipak, predsednik Srbije se nada da će Srbija uspeti da ubedi lidere EU da se što pre nastave pregovori, bez uslova o završetku saradnje s Haškim tribunalom, ali je istakao i da svako ko kaže da saradnja s Tribunalom pada u vodu posle prijema u Partnerstvo za mir ne misli dobro Srbiji.
- To postoji kao naša međunarodna i unutrašnja obaveza i to moramo da završimo. Kao i kada je Kosovo u pitanju. Ja nemam pravo da obmanjujem građane, ali dokle god postoji šansa mi moramo da se borimo, da koristimo politička, demokratska, evropski prihvatljiva sredstva - rekao je Tadić posle razgovora s građanima.
Iako su se na pripremnom sastanku u utorak čuli predlozi Švedske, Češke i Španije da se liderima EU predloži nova rasprava o Srbiji 22. januara, prevladao je stav članica EU, na čelu s Holandijom, Francuskom, Velikom Britanijom i Irskom da se pregovori ne obnavljaju pre izbora i dok Vlada u Beogradu ne pruži opipljive dokaze o spremnosti i konkretnim potezima o saradnji s Haškim sudom. U zaključcima zasedanja se "pozdravlja napredak Srbije u jačanju kapaciteta državne uprave i makroekonomskoj stabilnosti", uz "poziv za pojačane napore u reformi pravosuđa i jači civilni nadzor nad sektorom bezbednosti".
I AP juče javlja da je malo verovatno da će zahtev Italije da Evropska unija nastavi pregovore sa Srbijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju naići na široku podršku na samitu Evropske unije ove sedmice, javlja AP pozivajući se na izjave diplomata, a prenose agencije u Beogradu. Italijanski premijer Romano Prodi uputio je članicama EU pismo s predlogom da se nastave pregovori sa Srbijom, mada Beograd nije ostvario punu saradnju s Haškim sudom.
- Ideja je bila da se Srbiji uputi signal da prizna svoje evropske ambicije, promeni poteze i ne čeka s punom saradnjom s Tribunalom. Ali, tome se protivi veliki broj zemalja - izjavio je češki ambasador u EU Jan Kohout.
S druge strane, Nemačka namerava da u prvoj polovini 2007. godine proces određivanja statusa Kosova prati tako da on pomogne Kosovu, ali i da obezbedi da Srbija i region nastave demokratski razvoj, rekla je u Berlinu savezna kancelarka Angela Merkel. Nemačka, podsećamo, 1. januara od Finske preuzima šestomesečno predsedništvo Unijom. Na čelu EU potom će biti Portugal i Slovenija koje će s Nemačkom činiti trojno predsedništvo do sredine 2008. godine
U razgovoru sa stranim novinarima akreditovanim u Berlinu savezna kancelarka je najavila da će, kada je o rešavanju pitanja Kosova i o stanju na Balkanu reč, posebna pažnja biti posvećena "uspešnoj saradnji EU i NATO, s obzirom na to da treba računati s daljim prisustvom vojnih snaga u regionu".
- Evropa mora da pokaže da je sposobna da preuzme odgovornost na Balkanu - kaže ona.
Prema planu EU posle utvrđivanja statusa Kosova Civilnu misiju Unmik zameniće misija EU čija bi osnova za delovanje bila posebna rezolucija Saveta bezbednosti UN i koja bi imala znatna ovlašćenja.
Inače, na prekjučerašnjem sastanku ministara spoljnih polova EU u Briselu, nastavku pregovora sa Srbijom o pridruživanju najviše su se protivile Britanija, Holandija i Francuska. Radio BBC na srpskom prenosi stav ambasadora Srbije u Parizu Predraga Simića.
- Čini mi se da u Francuskoj postoje dve slike o Srbiji. Jedna je tradicionalna i čini mi se da je u defanzivi, a najčešće se vezuje za Jelisejsku palatu i samog predsednika Republike. Mislim da se to i u ovom slučaju moglo primetiti. Druga slika je ona izgrađena devedesetih godina, naročito pod uticajem tvoraca javnog mnjenja poput Bernara Anrija Levija, Paskala Briknera i drugih, koja je na potpuno suprotnim pozicijama. To se moglo videti i prošle nedelje u žestokom reagovanju upravo te grupe, a iz pera urednice Figaroa Izabel Laser. Oni su izvršili žestok napad na sva eventualna razmišljanja o tome da bi Francuska mogla da presudi u korist Srbije - kaže Simić.
TADIĆ: Teško do zelenog svetla
- Verovatnoća da ćemo na samitu Evropske unije dobiti zeleno svetlo za nastavak pregovora je mala, ali sam ubeđen da ćemo naše evropske sagovornike uspeti da ubedimo da se pregovori što pre nastave, nezavisno od ispunjenja uslova saradnje s Haškim tribunalom - ocenio je juče predsednik Srbije Boris Tadić tokom stranačke posete Zemun Polju.
Tadić je podsetio da je dovoljno da samo jedna država od 25 članica Evropske unije bude protiv i da nema nastavka pregovora. Ipak, predsednik Srbije se nada da će Srbija uspeti da ubedi lidere EU da se što pre nastave pregovori, bez uslova o završetku saradnje s Haškim tribunalom, ali je istakao i da svako ko kaže da saradnja s Tribunalom pada u vodu posle prijema u Partnerstvo za mir ne misli dobro Srbiji.
- To postoji kao naša međunarodna i unutrašnja obaveza i to moramo da završimo. Kao i kada je Kosovo u pitanju. Ja nemam pravo da obmanjujem građane, ali dokle god postoji šansa mi moramo da se borimo, da koristimo politička, demokratska, evropski prihvatljiva sredstva - rekao je Tadić posle razgovora s građanima.
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Vulin na konferencijij u Minsku: Treba nam…
- 23/10 Tusk i Micotakis na večeri kod Vučića
- 19/10 Vučić priredio večeru za kralja Esvatinija…
- 18/10 Kralj Esvatinija u poseti Srbiji od 19. do…
- 17/10 Orlić uručio Vučiću Zlatnu medalju za zasluge…
- 15/10 Sindikat Kontrole letenja SMATSA: Naši zahtevi…
- 14/10 Sastanak ministara odbrane Srbije i Slovačke
- 11/10 Vesić:Novi Zakon o izgradnji omogućiće rešavanje…
- 10/10 Završeno glasanje: Vlast odbila da usvoji…
- 07/10 Vučević: Potpisan memorandum za gradnju zajedničkog…
- 06/10 Ana Brnabić: Litijum važna tema, predlog…
- 05/10 Čadež: Sporazum sa UAE plod dobrih odnosa…
- 04/10 „Otkazao bih sve sastanke da su me zvali…
- 02/10 Opozicija nije za trajnu zabranu istraživanja…
- 01/10 Vučić se u Ženevi sastao sa državnim sekretarom…
- 30/09 Skupština Srbije izglasala rebalans budžeta…
- 28/09 „Stop kopanju litijuma“: Završena jednočasovna…
- 27/09 Vučić iz Njujorka
- 26/09 Mali: U rebalansu veća izdvajanja za nauku
- 25/09 Žiofre: Civilno društvo, mediji i vladavina…
- 24/09 U Njujorku počinje generalna debata u GS…
- 23/09 Dodik: Izuzetno značajno obraćanje predsednika…
- 22/09 Đurić uoči početka Samita o budućnosti: Srbija…
- 20/09 Vučić: Ministri na Vladi podržali predlog…