Pančevo - Preduzetnici i mala i srednja preduzeća u našoj zemlji suočena su sa tri goruća problema, a to su roba sa istoka čija je cena niža u odnosu na naše proizvode, zatim siva ekonomija i veliki trgovinski centri. Ti problemi usporavaju rast i razvoj domaće privrede, a nema ni velikih investicija u modernizaciju proizvodnje jer su krediti još uvek nepovoljni. Ako preduzetnik uspe da se na kraju izbori sa tim problemima, suočiće se sa situacijom da nema kome da proda svoju robu - kaže za Danas Svetozar Marković, vlasnik BSP Pančevo.
On tvrdi da je u zemljama EU i na istoku lakše proizvesti robu sa nižom cenom zbog višeg nivoa produktivnosti i uređenog tržišta. Domaći proizvođači ne mogu svoju robu da plasiraju na tržište EU zbog visokih standarda, a ulaganje u standardizaciju mnogo košta.
BSP Pančevo je porodična firma, osnovana 1986. godine, kao zanatska radnja kojoj je u to vreme osnovni proizvod bio daska za peglanje. Početkom devedesetih godina pokrenuli su proizvodnju zasnovanu na porudžbinama i tada su najviše radili na opremanju poslovnih prostora za butike i prodavnice, da bi pre sedam godina počeli da osvajaju proizvodnju bolničkog nameštaja. U BSP se nadaju da će deo nacionalnog investicionog kolača i njima pripasti i da će se naredne godine uključiti u trku opremanja bolnica u Srbiji. Danas BSP ima više od sto proizvoda i zaokruženu proizvodnju. Međutim, Marković sa setom kaže da je do skoro u ovoj firmi radilo dvadeset proizvodnih radnika, a da ih je sada samo šest, što je posledica nepovoljnog privrednog ambijenta u kome posluju preduzetnici.
- Možda će mnoge iznenaditi, ali najbolji period za poslovanje privrede bilo je vreme inflacije (od 1992. do 1996. godine), i to ne zbog rada na crno, već zato što je bilo više novca iz nekih rezervi i slamarica. U to vreme nastala su mnoga, i danas uspešna privatna preduzeća - kaže Marković.
On ističe da privreda trenutno ne može ništa bez kredita koji su izuzetno nepovoljni, jer su se banke uglavnom opredelile za kratkoročne kredite sa rokom otplate od šest meseci do godinu dana, a za ozbiljnu investiciju potrebni su dugoročni krediti - do deset godina i sa grejs periodom od bar godinu dana.
- Trenutno se takvi krediti odobravaju kao start ap, za one koji tek ulaze u proizvodnju, mada bi i nama koji postojimo više godina bili neophodni. Ogorčeni smo, jer smo stekli utisak da smo nekako zaboravljeni. Ne treba zaboraviti da je i nama za nove programe potreban doping - kaže naš sagovornik.
Marković procenjuje da su male šanse da privatni sektor ulaže u nove mašine i osavremenjavanje proizvodnje oslanjajući se samo na sopstvene izvore, jer je suočen sa velikim fiskalnim obavezama, a kočnicu prdstavlja i uvozni lobi jer država ne štiti domaće proizvođače. On se slaže da je potrebna zdrava konkurencija, ali dodaje da na naše tržište ulazi roba lošijeg kvaliteta, sa nižom cenom kojoj domaći proizvođači ne mogu da pariraju ako žele da zadrže kvalitet. Šansa za domaću proizvodnju, smatra Marković, leži u izradi polufabrikata za inostrane partnere i tu šansu treba iskoristiti dok je još moguće. Drugu šansu treba tražiti u Nacionalnom investicionom planu, jer bi ta sredstva bila značajna za pokretanje domaće proizvodnje.
Prema podacima iz registra preduzeća Jedinstvenog komorskog sistema u strukturi aktivnih preduzeća u južnom Banatu najbrojnija su mala preduzeća (2.017 ili 93,95 odsto). Slede srednja preduzeća (107 ili 4,98 odsto) i na poslednjem mestu su velika preduzeća (23 odnosno 1,07 odsto). Najveći broj preduzeća, više od polovine ili 56 odsto, koncentrisan je u oblasti trgovine, a zatim u znatno manjem broju (884 ili 14,52 odsto) u industriji, pa finansijskim uslugama i poljoprivredi.

U Pančevu oko 5.000 trgovinskih radnji

Prema podacima Sekretarijata za privredu i privatno preduzetništvo Opštine Pančevo registrovano je oko šest hiljada samostalnih zanatskih radnji, od kojih je oko pet hiljada u oblasti trgovine i oko hiljadu malih i srednjih preduzeća.
- Pre prevođenja privrednih subjekata u registar Agencije 15. juna prošle godine imali smo precizne podatke o broju preduzetnika i malih i srednjih preduzeća. Mala i srednja preduzeća su verovatno sada svedena u realne okvire, zbog brisanja iz registra. Vlasnici tih preduzeća nisu ih gasili zbog visokih troškova stečaja i likvidacije, pa su fiktivno postojali još samo u papirima. Pretpostavljamo da ih je aktivno tek oko pet stotina, ali to ćemo precizno znati kada nam Agencija za privredne registre dostavi podatke - kaže za Danas Miroljub Novaković, sekretar Sekretarijata za privredu i privatno preduzetništvo u Opštini Pančevo.

Ostale vestiArhiva