Ova godina biće završena sa nižom stopom inflacije nego što je to bilo planirano, možda čak i najnižom od početka reformi, ali to će srpsku privredu i te kako koštati. I ne samo to, naredne godine inflacija će zasigurno biti viša od ovogodišnje. Ovakve konstatacije ekonomisti potkrepljuju nizom argumenata - od toga da je inflacija obuzdana isključivo zahvaljujući veoma restriktivnoj monetarnoj politici, što najbolje govori da je uspostavljena stabilizacija na staklenim nogama, do konstatacije da sa fiskalnom politikom kakva je ponuđena u predloženom budžetu za narednu godinu zemlja srlja u inflatorni vrtlog, a već 2008. godine suočiće se i sa problemom redovnog servisiranja spoljnog duga.
Ekonomski analitičari sa velikom dozom sigurnosti procenjuju da bi najveći deo naredne godine mogao da prođe u znaku restriktivne monetarne politike, pri čemu će stepen te restriktivnosti zapravo diktirati stepen ekspanzivnosti fisklane politike. Istina, ima onih koji misle da će privremeno finansiranje države zbog neusvajanja budžeta tu ekspanzivnost, ipak, umanjiti, ali je veći broj onih koji misle da ni u kasnijem periodu godine neće biti baš lako zategnuti uzde javne potrošnje imajući u vidu visok nivo obaveza prema korisnicima budžeta prenetih iz prethodne godine. Osim toga, država bi mogla da ima problema i zbog toga što su jesenas donete neke odluke koje su po oceni ekonomista bile ishitrene, a reč je o smanjenju poreza na zarade, a da istovremeno nisu redukovana neka prava korisnika budžeta. Tome treba dodati i nagoveštaj daljeg rasta kamata i cena nafte na svetskom tržištu, kao i smanjenje rasta, pa čak i pad deviznih rezervi u zemlji. Iako imaju dosta primedbi na monetarnu politiku, ekonomisti nemaju precizan odgovor na pitanje kakvu bi monetarnu politiku trebalo voditi. Najviše oprečnih stavova izraženo je u vezi sa deviznim kursom dinara, ali je zanimljivo da svi oni koji kritikuju sadašnju politiku kursa ne vide jednokratnu devalvaciju kao rešenje, a na pitanje zvaničnika centralne banke da li se zalažu za smanjenje uloge tržišta u formiranju kursa negativno odgovaraju. Obično se sve svodi na priču da je targetiranje inflacije kao politika dobro, samo možda nije pravo vreme za to, ali nema odgovora kada će doći taj momenat da se kurs prepusti tržištu, a monetarna politika vodi preko politike kamatnih stopa.
Naravno, nije pošteno čitavu ekonomsku politiku svoditi samo na politiku kursa, jer se time zamagljuje bolna istina da je u realnom sektoru ostalo mnogo toga u sistemu što generiše probleme čiji je kurs samo krajnja manifestacija.
Komentarišući planove kreatora ekonomske politike za narednu godinu i konstataciju da će Srbija na duži rok biti sklona inflaciji, Svetozar Krstić, predsednik Upravnog odbora Šipada iz Srbobrana kaže da bez obzira na ambiciozne planove glavni pokretači inflatornih kretanja još nisu otklonjeni.
- Javna potrošnja je i dalje velika i premašuje ekonomske efekte privrede. Strukturne reforme su spore, naročito u velikim javnim preduzećima koja su osnovni generatori gubitaka, a ni eventualna korekcija deviznog kursa dinara nije rešenje, jer bi se svi efekti brzo izgubili zbog korekcije cena naviše - izjavio je za Danas Krstić.
Naš sagovornik podseća da na priče o suficitu u budžetu treba zaboraviti, jer je višak u državnoj kasi rezultat kašnjenja isplata budžetskim korisnicima, tu spada i devizna štednja, mada su te isplate zakonski garantovane i nemoguće ih je zaboraviti.
Krstić tvrdi da sredstva namenjena realizaciji Nacionalnog investicionog plana treba uložiti samo u prioritetne projekte, među kojima je na prvom mestu izgradnja Koridora 10 i obilaznice oko Beograda.
- Očekujemo da će inflacija i naredne godine biti zadržana u planiranim okvirima. Međutim, jednako je važno da se kreatori ekonomske politike ozbiljnije angažuju na iznalaženju načina za stimulisanje izvoznika. To je jedini način da se zaštiti i pomogne razvoj domaće proizvodnje, što uostalom čine i druge zemlje u tranziciji - izjavila je Dragica Bolić, savetnik generalnog direktora Imleka.

Ko će platiti ceh

Računice koje se odnose na ovu godinu nisu ohrabrujuće. Narodna banka Srbije procenila je da održavanje jakog dinara košta između 300 i 350 miliona evra.
Ekonomisti su izračunali da će sprovođenje NIP državu koštati oko 300 miliona evra, bankari tvrde da su u minus od 53 miliona evra ušli zbog nastojanja monetarne politike da obori inflaciju, PKS tvrdi da će se tek u martu kada budu podneti završni bilansi videti koliki su ceh izvoznici platili zbog aprecijacije dinara koji je po njihovoj proceni precenjen za najmanje 20 do 30 odsto.

Ostale vestiArhiva