Ukoliko se u novi zakon o javnom tužilaštvu ne unesu rešenja o čvrstoj garanciji samostalnosti srpskog organa gonjenja, pritisci kojima je taj deo pravosuđa do sada bio izložen mogli bi uskoro da izgledaju kao dečja šala. Odredbe novog Ustava i Ustavnog zakona vode tužilačku organizaciju na klizav put potpune zavisnosti od izvršne vlasti, upozoravaju tužioci i pravni stručnjaci.

Profesor beogradskog Pravnog fakulteta dr Goran Ilić kaže da „Blic“ da je evidentno da se položaj javnih tužilaca menja nagore i ide u pravcu smanjenja njihove samostalnosti.

- Ranijim rešenjima, kandidate za javne tužioce predlagao je Skupštini Visoki savet pravosuđa. Sada je propisano da Državno veće tužilaštva predlaže samo zamenike, a Vlada javne tužioce. Vlada će imati i ovlašćenje da pred Skupštinom predlaže razrešenje tužilaca. U Ustav čak nije uneta odredba da je Vlada dužna da se konsultuje sa Državnim većem oko izbora javnih tužilaca. Ustav je bio dogovor svih relevantnih političkih činilaca i oni su bili svesni da se tako tužilac stavlja pod kontrolu - objašnjava profesor Ilić.

Tužilac Goran Ilić, šef Prvog opštinskog tužilaštva u Beogradu i predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca, kaže za „Blic“ da je postojećim rešenjima iz Ustava tužilaštvo postavljeno kao organ izvršne vlasti.

- To je nemački koncept u kojem su tužioci deo izvršne vlasti. Ali, u zemljama kao što je Nemačka ne koriste se ovlašćenja koja izvršna vlast ima nad tužilaštvom. Ne verujem da bi u Srbiji bilo tako. Naše Udruženje se zalagalo da tužilaštvo bude deo sistema sudske vlasti, kao što je to, na primer, u Italiji ili BiH. Sa kancelarijom Saveta Evrope, uradili smo upravo takav predlog zakona. Smatrali smo da je italijanski koncept primereniji prilikama u Srbiji. U Italiji su se odlučili za tužilačku samostalnost jer je tužilaštvo moralo da se suoči sa mafijom koja je bila povezana sa vlašću. Zato je tužilaštvo moralo da se razdvojiti od vlasti. Pored toga, u zemljama kao što je Nemačka, ne koriste se ovlašćenja koja izvršna vlast ima nad tužilaštvom. Ne verujem da bi u Srbiji bilo tako. Mi smo se zalagali za veću samostalnost jer su u modernoj nauci zauzeti stavovi da sud i tužilaštvo nisu politički državni organi - rekao je tužilac Ilić.

On kaže da formalno Vlada ne bi smela da utiče na istrage. Međutim, rešenje po kojem izvršna vlast predlaže izbor i razrešenje javnih tužilaca otvara put mogućem uticaju.

Tužilac Aleksandar Milosavljević, predsednik Izvršnog saveta Udruženja tužilaca, kaže da su u opticaju rešenja koja su veoma loša za tužilačku organizaciju.

- Nesporno je da se ponuđenim rešenjima na mala vrata uvodi uticaj izvršne vlasti na tužilaštvo. Očekujemo da će se to popraviti novim zakonom o tužilaštvima. Ukoliko se tužiocu daju šire garancije samostalnosti i ukoliko se ustanove kriterijumi za izbor tužilaca, situacija bi mogla da se popravi - kaže tužilac Milosavljević.

On je rekao da svakoj vlasti odgovara kontrola nad tužilaštvom, ali da kada pređe u opoziciju, kritikuje baš odredbe kojima se taj uticaj omogućava.

Milosavljević kaže da neke odredbe iz Ustavnog zakona nisu jasne. Na primer, još se ne zna da li će svi tužioci biti birani na probni period od tri godine ili samo oni koji se prvi put biraju na tu funkciju. - Da li to znači da će ono koji već 30 godina rade kao zamenici tužioca, sada prvo biti biran na tri godine. Ukoliko se to dogodi, biće to loše rešenje. Uvođenje perioda probnog rada posle 30 godina staža je nesuvislo. Jer, posle nekoliko decenija, sigurno se videlo da li neko može ili ne može da bude tužilac - kaže Milosavljević.

Advokat Slobodan Beljanski, predsednik Advokatske komore Vojvodine, rekao je za „Blic“ da u Ustavu tužilaštvo nije označeno kao samostalan i nezavistan organ.

- Ustav polazi od toga da se ne radi o organu koji ima nezavisnost. Rešenjima iz Ustavnog zakona narušava se i samostalnost. Od 1. juna počinje primena novog zakona o krivično postupku, koji propisuje da tužilaštvo sprovodi istragu, a ne sud. Ukoliko se takvom organu ograniči samostalnost, što će se očigledno dogoditi (i već se događa u praksi), onda nećemo imati pravnu državu. Iz političke volja izražene u Ustavu, vide da nema političke volje za samostalnost tužilaštva. Da je ima, nešto bi moglo da se popravi Zakonom o javnim tužilaštvima - kaže advokat Beljanski.

Gordana Čolić: Ministar je mogao sam da tuži novinara

Tužilac Gordana Čolić, šef Trećeg opštinskog tužilaštva u Beogradu odbacila je optužbe ministra pravde Zorana Stojkovića da je neradom njenog tužilaštva novinar Miloš Vasić bio zaštićen od postupka za klevetu.

- Postojao je pritisak zamenika republičkog tužioca da Vasić bude tužen. Namera je bila da se to učini pre ukidanja zakonske odredbe po kojoj je javni tužilac imao ovlašćenje da za klevetu goni po službenoj dužnosti. Kako ministar zna da je utvrđeno da je Vasić izneo klevetu, a nije izvršio uvid u predmet. Da je izvršio uvid, što je njegovo pravo, mogao bi da sazna da postoje transkripti prisluškivanih razgovora. Ministar je imao, kao oštećeni, mogućnost da proveri rad tužilaštva i suda. Imao je pravo da nakon obustave postupka sam preuzme gonjenje. On to nije učinio i time je pokazao nezainteresovanost za krivično gonjenje novinara Vasića i za utvrđivanje istine - kaže Čolićeva.

Ostale vestiArhiva