Poslodavac drži govor i pada u nesvest.Šta radi prvi poltron? U vicu, pada i on u nesvest.U stvarnosti pozamašan je broj onih koji će se za šefom odmah prostrti po podu.Za svaki slučaj.Može li sindikat da ih zadrži na nogama?

Zašto šest godina od demokratskih promena i ulaska u tranziciju" sindikalni pokret u Srbiji gubi dah? Nedostatak tradicije,navike, svesti ili strah zaposlenih da će se, ulaskom u sindikalnu organizaciju, zameriti poslodavcu i ostati bez posla i egzistencije.Ili je krivica na sindikalnim lidrima?

- Mali domet delovanja sindikata u Srbiji posledica je više faktora od kojih je prvi, ali ne i važniji od ostalih, socijalističko nasleđe u kojem je sinidkat služio kao fikus partiskoj svevlasti.Generacijama koje sada rade još je u svesti uloga sinidkata u nabavljanju zimnice, butkica i eventualno organizpvanje ekskurzija.Sindikat je služio za uhlebljenje potrošenih ili za vežbu i istraživanje potencijalno perspektivnih kadrova.To poluvekovno nasleđe je potpuno zatrlo sindikalni duh koji je kod nas postojao pre prvog i između dva svetska rata - kaže za "Novosti" Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli.

GAZDI NA VOLjU

Ulaskom zemlje u tranziciju sindikati su, ukazuje Vukadinović, izgubili političke potporu koja je postojala od devedesetih godina kada su bili privesci opozicionih partija.Sve stranke, podseća naš sagovornik, koje su posle 5. oktobra došle na vlast, bez obzira na svoj stranački program, ideologiju i naziv, učestvovale su u sprovoćenju jakog neoliberalnog ekonomsko - političkog programa u kojem nije bilo mesta ni za sindikalni rad niti za radnička prava.

- Dogodilo se da bivša dosovska vlada u kojoj je većina partija bila leve socijaldemokratske orijentacije usvoji restrektivni Zakon o radu kojim se bitno ograničavaju dotadašnja, ne prevelika, radnička prava.To je nastavljeno i pod novom vladom.Prednost se daje interesima stranih investitora uz očekivanje da će, onda, oni biti taj zamajac i poluga ekonomskog progresa.O pravima zaposlenih brine se onoliko koliko je neophodno da bi preživeli ili da se ne bi mnogo bunili - objašnjava Vukadinović.

U priči o socijalnom dijalogu i tripartizmu, gde, navodno, predstavnici poslodavaca, radnika i vlasti zajedno učestvuju u kreiranju ekonomske politike,predstavnici zaposlenih su, smatra Vukadinović, najslabiji ugao tog trougla.Istina, ni Vlada često nije mnogo jača i, u suštini, smatra naš sagovornik, sve je često prepušteno na volju ili samovolju poslodavaca koji se ovde, i kad dolaze iz razvijenih država, ponašaju na način na koji ne bi smeli da pomisle u svojojim zemljama.U firmama koje su kupile poznate strane kompanije sindikalno organizovanje praktično i ne postoji.

- Zaposleni ne veruju da sindikati mogu da im pomognu.Nemaju sećanje, nemaju naviku, a verovatno ni hrabrost da uđu u sindikalnu borbu.Kapitalizam koji je ovde, nije kapitalizam države blagostanja, već nešto što nalikuje onome što su sredinom 19. veka u Engleskoj opisivali Marks, Engels i drugi socijalistički pisci.I svest naših poslodavaca je na nivou onih iz Mančestera ili Čikaga sredinom 19. veka - kaže Vukadinović i upozorava da možda klizimo ka latinoamerikanizaciji ili vijetnamizaciji i da ovo, može biti,nije najniža tačka na koja mogu spasti prava radnika, ukoliko otpor ne dođe od onih koji su najviše pogođeni takvim merama.

SINDIKATI "NA DALjINSKI"

Slobodan Antonić, sociolog ukazuje da teorija precizira da su sindikati jaki tamo gde je koncentrisan veliki broj radnika, gde oni rade slične poslove i gde postoji jasna podela između uprave i pslodavca s jedne i radnika s druge strane.

- Svi ti uslovi su bili zadovoljeni u nekadašnjem industrijskom kapitalizmu i tada se učešće radnika u sindikatu, u razvijenim zemljama, kretalo preko 7o posto.U međuvremenu promenio se karakter rada,radne jedinice su manje, heterogenost posla veća, veza sa upravom i poslodovcem nije tako velika kao što je nekakd bila.Sve to dovodi do slabljenja sindikata u celom svetu.Stopa sinidikalizovanosti radnika pala je ispod 10 posto i to je opšti trend - objašnjava Antonić.

Pozanato je, reći će naš sagovornik, da su se sindikati u zemljama Zapada služili svim metodama pa i onim koji nisu u potpunosti zakonite da bi zaštitili radnike od poslodavca.

- I to je bilo nešto što je istovremeno bio pritisak na ostale radnike da budu deo sindikata, deo snažnog interesentanog udruženje.Kod nas su politički sindikati, nastali bilo kao deo komunizma, bilo kao opozicija Miloševiću, na jaslama stranih donacija i mecena.Onda je jasno da ti politički sindikati nikada nisu postali dovoljno jaki.Nisu bili zainteresovani da postanu pravi sindikati koji će štititi zaposlene.I to je krug.Oni nisu dovoljno jaki da bi nekoga zaštitili i zato ne privlače nove članove.A sa druge strane poslodavac nerado gleda ne samo na jak sindikat nego na bilo kakav sindikat.Sve to dovodi do toga da imamo slabu radničku klasu i još slabiji sindikalni pokret - kaže Antonić.

NOVI IGRAČI

Neslaženje sindikata u Srbiji treba, smatra Antonić,treba posmatrati u opštem trendu slabljenja sindikalizovanost.
- Na Srbiju treba gledati kao na perifernu zemlju u situaciji snažnog transnacionalnog kapitala pri čemu neke od tih multinacionalnih kompanija imaju nekoliko stotina puta veći promt, nego što je srpski budžet.Ovako mala i slaba Srbija ne može u potpunosti i jako da se suprotstavi ovim multunacionalnim kompanijama a potpuno je jasno da je sa ovako slabim sindikatima taj otpor mnogo slabiji.Zavladala je apatija.Ljudi su se, jednostavno, predali fatalizmu i to je nešto što ne daje prostor za optimizam kad je u pitanju sindikalizam u Srbiji - objašnjava Antonić.

Dr Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu navodi nekoliko razloga za slab sindikalni učinak kod nas.

- Tranzicija i privatizacija donose nove igrače i novu raspodelu moći.Uloga vlade u svim zemljama u tranziciji pa i kod nas bila daleko jača u odnosu na ulogu drugih socijalnih partnera kao što su poslodavci i sindikati.Sindikati po pravilu uspevaju da zaderže svoj uticaj u javnim službama ali ne i u privatnom sektoru.I to je deo strategije novih poslodavaca, da ograniče uticaj sin dikata - objašnjava naš sagovornik i ukazuje da će efikasnost sindikata zavisiti od njihovog granskog i nacionalnog povezivanja ali i sposobnosti ljudi koji ih vode.


ĆUTI I PLAĆAJ
Sindikati pribregavaju opštim demagoškim parolama a ne uspevaju da kroz analitički ili terenski rad dođu do kontra predloga.Jedan od primera kod nas je da su sindikati praktično ćutke prešli preko činjenice da smo jedino mi, od svih zemalja u Evropi, osim Republike srpske, sve do sada imali regresivan sistem oporezivanja plata - oni koji zarađaju manje, plaćaju relativno veće poreze i doprinose na plate od onih koji zarađuju više.Sindikati to nisu uočili.Koliko shvatam Ministarstvo finansija će sada da ispravi tu anomaliju ali to nije zasluga sindikata - kaže prof Arandarenko.

Ostale vestiArhiva