Izvoz poljoprivrede i prehrambene industrije u prvih deset meseci ove godine premašio je 976 miliona dolara što predstavlja rast od 14,2 odsto u odnosu na rezultate ostvarene prošle godine (u ukupnom robnom izvozu agrar učestvuje sa 19,1 odsto). Vrednost uvoza dostiže 712,4 miliona dolara (8,6 odsto više u poređenju sa prošlogodišnjim rezultatima), pa suficit iznosi 267,2 miliona dolara, saopštio je republički Zavod za statistiku.
Najvažniji izvozni artikal bio je merkantilni kukuruz, čijim je plasmanom (oko milion tona) na inostranom tržištu zarađeno oko 126 miliona dolara. Šećer (od šećerne repe) drugi je na listi izvoznih proizvoda - izvezeno je oko 154 hiljade tona u vrednosti od 105 miliona dolara. Na trećem mestu je grupa proizvođača voća i povrća koja je intenziviranjem izvoznih isporuka realizovala za domaće prilike rekordan izvoz u vrednosti od 264 miliona dolara. U grupi uvoznih, agrarnih proizvoda na prvom mestu su duvan i proizvodi od duvana (vrednost uvoza premašila je 75,1 milion dolara) dok je na uvoz sirove kafe potrošeno 37,9 miliona dolara, a na uvoz banana 27,2 miliona dolara.
- Ostvarena spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvih deset meseci rezultat je povećanog obima robne razmene sa bivšim jugoslovenskim republikama i zemljama zapadnog Balkana, koje bi trebalo uskoro da potpišu CEFTA Sporazum o slobodnoj trgovini. Na ta tržišta je u proteklih deset meseci ove godine izvezena roba vredna 488 miliona dolara što je 49,8 odsto više u odnosu na isti period lane. Najviše prehrambenih proizvoda uvezeno je iz Makedonije (52,6 miliona dolara), a glavna "stavka" je crno vino, zatim rano povrće, pa čak i paprika... Na drugom mestu je uvoz iz Hrvatske koja je od izvoza robe u Srbiju (dominiraju duvan i prerađevine od duvana) zaradila 40,6 miliona dolara. U toj cifri značajna stavka su duvan i prerađevine od duvana. Srbija u Hrvatsku najviše izvozi maline, jestivo sirovo ulje - kaže Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije.
Naš sagovornik podseća da suficit u razmeni sa zemljama CEFTA (Makedonija, Hrvatska, BIH, Crna Gora, Rumunija, Bugarska i Moldavija) iznosi 328, 6 miliona dolara, odnosno vrednost ostvarenog izvoza je 488 miliona dolara, a uvoza 159 miliona dolara. Suficit u spoljnotrgovinskom poslovanju ostvaren je sa Albanijom, BIH, Crnom Gorom, Makedonijom i Rumunijom, a deficit sa Bugarskom, Hrvatskom i Moldavijom.
- Poljoprivreda i prehrambena industrija ima šanse da ostvari veći izvoz i na zapadnoevropsko tržište, jer je konkuretna po cenama i kvalitetu. Potrebno je samo povećati obim proizvodnje kako bi strani kupci imali sigurnost u snabdevanju tržišta - tvrdi Stanković i dodaje da treba računati i na povećanje izvoza na tržište Hrvatske i Crne Gore zbog unapređenja turizma.

Sto hiljada grla za kvotu

Iako je negativni trend stočarske proizvodnje zaustavljen, ipak, još nema značajnijeg pomaka u izvozu mesa, pre svega junećeg, na tržište Evropske unije. Od odobrene kvote od 9.985 hiljada tona realizovano je samo dva odsto, a razloge za to ne treba tražiti samo u nedostatku dozvola za klanice, kao i u nedostatku certifikata i izvoznih brojeva. Najveći problem bio je i ostao nedovoljno razvijen stočni fond. Da bismo ostvarili dozvoljen izvoz mesa, potrebno je da u tovu imamo najmanje oko 100 hiljada grla, a sada je to oko 20 hiljada. To znači da se sadašnji tov junadi mora upetostručiti - tvrdi Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije.

Ostale vestiArhiva