BRISEL – Predsednik Srbije Boris Tadić potpisao je juče u sedištu NATO-a u Briselu Okvirni sporazum za pristupanje Partnerstvu za mir, čime je Srbija postala 23. članica ovog programa Severnoatlantske alijanse. „Ovo je kraj izolacije, ali s tim dolaze i nove obaveze”, naglasio je Tadić. On je dokument o pristupanju Partnerstvu za mir potpisao tokom ceremonije, održane u okviru sastanka Severnoatlantskog saveta, najvišeg tela NATO-a, kojem je predsedavao generalni sekretar Jap de Hop Shefer.

Sporazum se sastoji od poziva Srbiji sačinjenog na dve strane, s potpisima predsednika država članica NATO-a, kao i od samog dokumenta o pristupanju. Tadić je, posle potpisivanja Sporazuma, istakao da je ulazak Srbije u Partnerstvo za mir od „istorijskog značaja” i da predstavlja prvi korak ka budućem članstvu zemlje u NATO-u. „Današnji dan je, međutim, samo početak, a ne kraj. Naše pristupanje porodici Partnerstva za mir je samo prvi korak u procesu koji bi trebalo da kulminira punom integracijom regiona u alijansu”, naglasio je predsednik Srbije, dodavši da je ovo priznanje ostvarenim reformama, ali i da će omogućiti povećanje stranih investicija i lakšu evropsku integraciju.

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer izjavio je da pristupanje Srbije predstavlja događaj od „velikog značaja”, koji otvara „mnoštvo mogućnosti” za dalju saradnju Srbije i Severnoatlantske alijanse. „Pristupanje je ohrabrenje za nastavak značajnih reformi u Srbiji u veoma bitnom trenutku”, izjavio je Shefer.

Upitan o eventualnom datumu ulaska Srbije u NATO, on je rekao: „Ne želim da dajem datume ili godine, jer sve zavisi od napretka pojedinačnih zemalja. Potrebno je najpre uraditi domaće zadatke.”

Tadić je istakao i da je Srbija „u potpunosti rešena da završi proces saradnje s Haškim tribunalom”, odnosno da „uhapsi i pošalje u Hag sve optuženike, posebno Ratka Mladića”. „Srbija izlazi na izbore 21. januara i ja sam optimista u pogledu toga da će nova demokratska vlada biti u potpunosti posvećena izručenju svih optuženih ratnih zločinaca”, dodao je on.

Shefer je istakao da je „kristalno jasno da se stav NATO-a o neophodnosti pune saradnje s Haškim tribunalom nije uopšte promenio”, napominjući da „problem Haškog tribunala neće otići sam od sebe”, već „samo ako ga Srbija reši”. „Taj stav se nije menjao pre samita u Rigi, za vreme samita u Rigi, kao ni posle samita”, naglasio je generalni sekretar.

Kad je reč o Kosovu i Metohiji, Beograd će nastaviti da se zalaže za kompromisno rešenje i da doprinosi stabilnosti u regionu, rekao je predsednik Srbije i ocenio da on lično pod tim podrazumeva stav da Srbija „neće ratovati”. „Mi branimo naše interese i naše granice diplomatijom, pregovorima i na evropski način. Doprinosićemo stabilnosti, to je ta nova demokratska, evropska Srbija”, naglasio je predsednik Tadić. „Republika Srbija je uvek bila za kompromisno rešenje koje miri legitimne zahteve Beograda sa zahtevima kosovskih Albanaca. Nastavljamo da verujemo da bi dogovorno, uzajamno prihvatljivo rešenje bilo najbolji korak napred i predstavljalo najbolju nadu za stabilnost regiona”, izjavio je predsednik Srbije.

Tadić je dodao da su „neki drugi za jednostranija rešenja”, ali da „šta god bude bio ishod, Srbija ostaje u potpunosti privržena čuvanju mira u regionu”. „Naše članstvo u Partnerstvu za mir samo jača ovu privrženost jer nam omogućava pristup mehanizmima za odgovor bezbednosnim izazovima na konstruktivan način, zajedno s našim saveznicima”, istakao je predsednik Srbije.

Okvirni sporazum o ulasku u Partnerstvo za mir potpisali su juče i predsednik Predsedništva Bosne i Hercegovine Nebojša Radmanović i predsednik Crne Gore Filip Vujanović.

--------------------------------------------------------------------------

Prodaja vojne imovine

Od 22. juna ove godine, kada je usvojen Master plan, zarađeno je oko 36 miliona dinara od prodaje viška vojne imovine, a na račun Ministarstva odbrane do sada je preneto oko 11 miliona dinara. Prodati su objekti u Požegi, Koceljevi, poslovni prostori u Njegoševoj i Rajićevoj ulici u Beogradu, deo kompleksa aerodroma u Lađevcima i Batajnici, gde Agencija za kontrolu letenja namerava da napravi kontrolni toranj.

Prema rečima Veselina Španjevića, načelnika Uprave za infrastrukturu u prvom kvartalu 2007. godine na red dolaze najatraktivnije lokacije za prodaju. Tu se, pre svega, misli na kompleks na Banjičkom visu, kasarnu „Stepa Stepanović” na Voždovcu, kompleks u Jajincima, kasarnu „Jakub Kuburović” u Zemunu, a od osam aerodroma prvi će na red doći onaj u Lisičjem jarku.

– Primamo dosta akata i pisama od pojedinih finansijera iz inostranstva koji su zainteresovani da na navedenim lokacijama grade stanove, pa ćemo u narednom periodu da radimo na izradi tenderske dokumentacije i licitacionih elaborata – kaže Španjević.

Banjički vis sa 11,2 hektara zemljišta je procenjen na 60 miliona evra, kasarna „Stepa Stepanović” na 620 miliona dinara, „Jakub Kuburović” na 610 miliona dinara, objekat u Ruzveltovoj u Beogradu na 70 miliona dinara, a vojni kompleks u Rakovici na 613 miliona dinara.

I dalje je na snazi status kvo oko dve zgrade generalštaba u Kneza Miloša, sanacija kompleksa „A” je mnogo skupa, a Beograd je planirao da izdvoji određena sredstva da poruši deo ove zgrade, jer je opasan za građane. Kompleks „B” je manje oštećen, ali je i za njegovu sanaciju potrebno dosta novca, nikada nije precizno definisano koliko.

Načelnik Uprave za infrastrukturu otkriva i da je Vojska dobila ponudu iz Surčina da od svog zemljišnog kompleksa od 250 hektara na opštinu prevede 20 hektara, a da opština u zamenu dovede infrastrukturu na ceo kompleks. Španjević navodi i da su za zgradu Vojnotehničkog instituta u Katanićevoj pregovori sa EPS-om u poodmakloj fazi. Cena još nije dogovorena, objekat je procenjen na 25 miliona evra, međutim realno će to biti manje, jer na cenu utiču i dugovi Vojske prema EPS-u, ali, kako kaže naš sagovornik, ponuda nije za potcenjivanje.

Sedište Ministarstva odbrane i dalje će biti u Birčaninovoj 5 pošto nije prihvaćena ponuda za preseljenje u Palatu federacije, a da za uzvrat daju ovu zgradu na uglu Kneza Miloša i Birčaninove.

Prema Master planu lokalne samouprave imaju prednost pri kupovini, ali uz uslov da izađu s dobrim ponudama, međutim to najčešće nije slučaj. Jedino je opština Subotica konkretizovala svoju ponudu za vojne objekte nudeći stanove, međutim do pogodbe nije došlo, jer su bili lošeg kvaliteta i neuslovni, a ostale opštine obično i nemaju šta da ponude za razmenu.

Prema popisima o otuđenju vojne imovine 60 odsto prikupljenog novca odlazi na stanove, 30 za opremu i naoružanje i 10 za socijalni program.

Ostale vestiArhiva