Obrazovanje, zdravstvo i pravosuđe su, pored stranaka, visoko rangirani na listi korumpiranih delova društva. Na skali od 1 do 5 (gde 1 znači da korupcije nema, a 5 da je ima izuzetno mnogo), Crkva je u Srbiji najbolje ocenjena sa 2,5, Vojska sa 2,9, mediji 3,5, privatni biznis 3,8, a stranke sa 3, 9. Više od četvrtine anketiranih, 28 odsto, tvrdi da korupcija uopšte ne utiče na njihov život, 30 odsto da utiče malo, a samo 13 odsto da utiče mnogo, pokazalo je istraživanje Medijum Galupa sprovedeno od jula do septembra ove godine na uzorku od 1.000 građana Srbije.

Predstavljajući rezultate ovog istraživanja, izvršni direktor Medijum Galupa Jasna Milošević kaže da poverenje u politički sistem ima samo četvrtina građana koji navode da korupcija ne utiče (15 odsto) ili malo utiče (devet odsto) na politički život. Gotovo polovina anketiranih ili 48 odsto tvrdi da je njen uticaj na politiku veliki, a 13 odsto da je umeren.

Veće poverenje u politiku imaju stariji od 65 godina, dok je kod studenata primećena nezainteresovanost za stranke.

O medijima građani nemaju baš dobro mišljenje, kada je o korupciji reč. Samo tri odsto njih misli da su mediji imuni na korupciju, dok 23 odsto tvrdi da su novinari izuzetno korumpirani.

I pored nekoliko afera sa javnim nabavkama i istragama o štetnim ugovorima („satelit” i „Mile Dragić”), Vojska je među najbolje ocenjenim institucijama u društvu. Desetina ispitanika veruje da u Vojsci nema korupcije, a dodatnih 26 odsto da je ima malo. Taj postotak je još veći kod starijih od 65 godina, dok 17 odsto smatra da je, što se korupcije tiče, Vojska bezgrešna.

Da korupcije u Crkvi uopšte nema smatra 22 odsto ispitanika, 24 odsto da je ima, ali malo njih, 15 odsto da je ima umereno. Oko 68 odsto njih smatra da je obrazovni sistem korumpiran, pri čemu 42 odsto tvrdi da je stepen korupcije izuzetno visok. Slično je sa zdravstvom koje je, po mišljenju 82 odsto građana, korumpirano – mito je dalo 17 odsto onih kojima je bila potrebna lekarska pomoć.

Kako navodi Milošević, ispitanici su u proseku tri puta davali mito za zdravstvene usluge i policiju. Najveći postotak onih koji su platili mito policiji bio je u kontaktu građana sa policijom, gde je svaki peti dao mito za neku uslugu.

„Najčešći iznos koji su građani navodili kao mito u zdravstvu je između 10 i 50 evra, a u policiji 10 evra”, navela je Milošević.

Oko 41 odsto ispitanika misli da je osnovna karakteristika pravosuđa korumpiranost, 46 odsto sporost, a samo 13 odsto veruje u pravičnost pravosuđa. Sa konstatacijom „da bih bio siguran da ću dobiti pravednu presudu moram da podmitim nekoga”, slaže se 37 odsto anketiranih, 36 odsto nije sigurno, a 27 odsto misli suprotno. Od onih koji veruju da mito rešava probleme, ogromna većina ili 78 odsto smatra da mito treba dati sudiji.

Kako kaže programski direktor nevladine organizacije za borbu protiv korupcije „Transparentnost Srbija” Nemanja Nenadić, po barometru korupcije svetski prosek je devet odsto građana koji priznaju da su plaćali mito u proteklih godinu dana. „Toliko je prosek regiona dok je u Srbiji nešto veći –13 posto”, kazao je on.

U Rumuniji je stanje lošije nego u Srbiji. Mito je davalo 20 odsto anketiranih, dok je u Grčkoj i Češkoj 17 odsto ispitanika priznalo da je dalo novac za uslugu. Najveći procenat je u Albaniji – 66 posto”, kazao je Nenadić.

Kako je zaključila Milošević, s obzirom na visok stepen korupcije u društvu, četvrtina građana smatra da bi Svetska banka trebalo potpuno da obustavi pomoć Srbiji dok se korupcija ne svede na najmanju moguću meru.

-------------------------------------------------------------------------

Za tri meseca 126 prijava

Antikorupcijskom savetovalištu, koje radi u okviru nevladine organizacije Transparentnost Srbija, za tri meseca javilo se 126 građana, a u najvećem broju slučajeva pravosudni organi su bili predmet sumnje da u njima ima korupcije (23,8 odsto).

Izvršni direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić rekao je da su se građani, posle pravosudnih organa, žalili na sektor javnih nabavki (7,1 odsto), zdravstvo i obrazovanje (po 5,5 odsto) i policiju (3,9 odsto).

On je, na konferenciji posvećenoj borbi protiv korupcije u Beogradu, rekao da se najveći broj žalbi građana odnosio na rad lokalnih vlasti – 78,5 odsto.

Savetovalište je ustanovilo da se u 28 od 126 slučajeva radi o nezakonitom ponašanju određenih državnih organa koji bi se mogli okvalifikovati kao korupcija u radu, a da se u 59 slučajeva samo može naslutiti da je reč o toj pojavi i da je neophodno izvršiti dalje provere i dobiti dodatne informacije.

U preostalih 39 slučajeva nije se radilo o korupciji.

Nenadić je dodao da su u 116 slučajeva građani dobili usmeni odgovor, u 10 slučajeva pisani, a u oko 30 slučajeva odgovoreno je odmah kad su se građani javili jer nije bilo potrebe za dodatnim informacijama.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je najjače sredstvo za pomoć građanima koji su nam se obratili, rekao je on, dodajući da je Transparentnost u ime korisnika Savetovališta uputila 12 zahteva za dostupnost informacijama.

Antikorupcijsko savetovalište ustanovljeno je sa ciljem da se građani osnaže da prijave korupciju, da se iskoriste mehanizmi za borbu protiv korupcije, kao i da se uoče problematične oblasti i utiče na promenu stanja.

Kako bi se to omogućilo, građani mogu kontaktirati Savetovalište, besplatno telefonom na 0800-081-081, mejlom (preko sajta www.transparentnost.org.yu) ili doći lično u njihove prostorije u Beogradu, gde će prijaviti svoj slučaj i dobiti savete šta dalje da rade i kojim institucijama da se obrate.

Ostale vestiArhiva