Četvoro od petoro političkih vođa i visokih državnih zvaničnika u Rusiji radilo je ili još uvek radi za službe bezbednosti, navodi se u studiji koju je objavila akademik Olga Krištanovskaja iz Centra za studije elite, tela prestižne ruske Akademije nauka, javlja Bi-Bi-Si.

Dve trećine "silovika"
Njeno istraživanje bez presedana, kojem je podvrgnut 1.061 najviši zvaničnik Kremlja, vlade, najvećih kompanija, regionalnih rukovodstava i parlamenta, sugeriše da je uticaj Federalne službe bezbednosti (FSB), naslednice sovjetske KGB, poslednjih godina ojačao u sferi politike i biznisa, prenosi Bi-Bi-Si. Mnoge od zvaničnika koje cenjeni akademik Krištanovskaja spominje naimenovao je predsednik Rusije Vladimir Putin, i sam bivši šef obaveštajne službe. Tako su bivši operativci KGB i oni koji rade za FSB, takozvani siloviki, odlično prošli u Putinovoj Rusiji.

- Naše istraživanje je pokazalo da... 78 odsto ruske elite izgleda čine "siloviki"... U Sovjetskom Savezu postojao je politbiro koji nije bio grana KGB pa je predstavljao balans. I sada postoji "politbiro", ali sastavljen je isključivo od "silovika" pa "jastrebovi" nemaju protivtežu - kaže Krištanovskaja, prenosi Rojters.

To je mnoge liberalne komentatore navelo da tvrde da uticaj obaveštajnih službi nekontrolisano raste i preti demokratiji, prenosi Bi-Bi-Si. Ministar odbrane Sergej Ivanov, zamenik šefa Putinove kancelarije Igor Sečin, šef FSB Nikolaj Patrušev i car farmaceutske industrije Viktor Čerkesov - svi redom su "siloviki", imenuje Rojters.

Iznenađenjima tu nije kraj. - Bila sam šokirana kad sam pregledala sastav upravnih odbora najvećih kompanija i shvatila da u njima sedi mnogo ljudi čija su imena potpuno nepoznata, koji se ne eksponiraju u javnosti, ali očigledno i definitivno su "siloviki" - rekla je Krištanovskaja. Ona kaže da su ljudi koji su radili za KGB bili regrutovani uglavnom u vojsci i na univerzitetima, a zatim su u najvećem broju slučajeva slati na studije u specijalne institute. - U biografijama onih koji su pohađali te institute obično postoji ono što se zove rupa - ukazuje Krištanovskaja. Postoje i druge naznake takve prošlosti: služba u oblastima koje su bile bliske KGB, kao što su administrativna odeljenja za radnike u ruskim korporacijama, rad sa strancima pri bankama i pri medijima, izveštava Rojters.

U studiji se takođe sugeriše da elita iz sfere politike i biznisa, kao i neki od vodećih industrijalaca, kao što je šef državne agencije za izvoz oružja, povezana sa obaveštajnim agencijama, udružuje snage.

Društvena obnova
Krištanovskaja kaže da nije bila rada da objavljuje neka imena jer se boji osvete. Ali strani stručnjaci za Rusiju smatraju da su iz obaveštajnog miljea premijer Mihail Fradkov, zamenik direktora "Gazproma" Valerij Golubjev, šef "Rosoboroneksporta" Sergej Čemezov i predsednik "Aeroflota" Viktor Ivanov, navodi Rojters.

Službe bezbednosti dramatično su izgubile uticaj za vreme predsednikovanja Borisa Jeljcina 90-ih godina prošlog veka, sumira Rojters. KGB je razbijena na manje organizacije kojima su budžeti ograničeni, a hiljade zaposlenih su ih napustile. - Uspon KGB do visokih državnih pozicija je, u nekom smislu, društvena obnova - komentariše Krištanovskaja.

PUTIN SE NIKAD NIJE KRIO

Vladimir Putin nikad nije krio svoju KGB prošlost, konstatuje Rojters. U vreme hladnog rata bio je pukovnik u toj organizaciji, a tokom svog predsednikovanja vratio je moć i prestiž službama bezbednosti. Jedan od primera u tom pravcu je njegova prošlomesečna poseta novom, 350 miliona dolara vrednom štabu vojne obaveštajne službe. Obišao je to zastakljeno zdanje svemirskog izgleda, pozirao u Džejms Bond stilu i opalio na poligonu za pucanje, analizira Rojters.

Ostale vestiArhiva