BEOGRAD - Poplave, kiše, kašnjenje u setvi i najmanja površina zasejana pšenicom u poslednjih 50 godina na jesen će se obiti o glavu građanima i to kroz poskupljenje hleba. Stručnjaci već procenjuju da će cena pšenica biti 12 dinara po kilogramu i Srbiji ne gine uvoz, takođe, po visokim cenama jer je setva podbacila u Ukrajini i Rusiji.

U Žitovojvodini ističu da je kilogram brašna oduvek bio dvostruko skuplji od cene pšenice, a pošto se spominje 12 dinara za kilogram pšenice, cena brašna će biti veća od 20 dinara, sa tendencijom da dostigne 24 dinara. U tom udruženju mlinara ističu da je ta cena pod pretpostavkom stabilnog kursa dinara i bez promene cene troškova prerade pšenice. Prema njihovim rečima, pekarstvo u ovom trenutku ima izvesnog ekonomskog prostora da izdrži pritisak cene brašna, ali sigurno je da će krajnja posledica biti ozbiljan skok cene hleba, sa čim bi država morala računati da ne bi bila iznenađena kada se to desi. "Zbog toga i predlažemo premiju za pšenicu, što bi u značajnoj meri relaksiralo prenapregnuto stanje odnosa cena pšenice, brašna i hleba", kažu u Žitovojvodini.

Hleb će sigurno poskupeti, ali tek kada se formira cena brašna, potvrđuje i Momir Lazić, direktor Pekarske industrije "Klas".

- Svi troškovi sirovina i energenata su u proseku za 25 odsto veći nego prošle godine. Ne možemo da kalkulišemo tri meseca unapred kolika će biti cena hleba. Kada mlinari izađu sa kalkulacijom brašna i mi ćemo da pravimo cenu hleba. Ako pšenica bude 12 dinara, kao što se sada govori, i ako cene energenata nastavi da rastu, hleb neće biti ispod 30 dinara - najavljuje Lazić.

I predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić zatražio je od nadležnih državnih organa da se za predstojeću žetvu ratarima obezbedi dovoljno dizel goriva po regresiranoj ceni, kao i da se sufinansiraju troškovi skladištenja pšenice. Pajtić je istakao da se zbog nepovoljnih vremenskih prilika i manje zasejanih površina može desiti da dogodine uvozimo pšenicu.

On je obećao ratarima da će i ubuduće najveći deo vojvođanskog budžeta biti ulagan u poljoprivrednu proizvodnju i podsetio da je od ukupno 80 miliona evra, s kojima je u protekle dve i po godine pokrajina raspolagala, više od dve trećine otišlo za nabavku mehanizacije, đubriva, i semena. I novac dobijen od privatizacije vojvođanskih preduzeća biće ulagan direktno u poljoprivredu, rekao je Pajtić i dodao da je podsticanje agrara od države pravi put razvoja, što potvrđuje i primer EU u kojoj se ulaže od 150 do 300 evra po hektaru.

PROSTRAN: VLADA NEMA SLUHA

Kad bude potpisan sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i domaći ratari imaće pristup evropskim fondovima, poput njihovih kolega u Bugarskoj, kojima je lane na taj način pristiglo nekoliko stotina miliona evra, rekao je Pajtić. Sekretar odbora za poljoprivredu pri Privrednoj komori Srbije Milan Prostran je istakao da država očigledno nema dovoljno razumevanja za proizvodnju pšenice i izrazio zabrinutost da ćemo dogodine morati da uvezemo veće količine hlebnog žita. On je naglasio da bi trebalo doneti podsticajne mere kako bismo na jesen posejali 700.000 do 800.000 hektara pšenice, što bi Srbiji omogućilo da dogodine izveze milion tona hlebnog zrna.

Ostale vestiArhiva