Aleksandar Simović, nedavno uhapšeni pripadnik „zemunskog klana” odbacio je juče navode optužnice koja ga tereti za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića. Optuženi je rekao da je u vreme kada se atentat dogodio bio u porodičnoj kući u Ulici Radeta Končara broj 1 sa suprugom i sinom, navodeći imena više osoba koje su ga tu videle. Među onima koji su, navodno, bili sa njim u vreme ubistva Đinđića, Simović je pomenuo Zorana Vukojevića Vuka, pokojnog svedoka saradnika, za čije je svirepo ubistvo on osumnjičen.

Simović je u crnom odelu stao za govornicu držeći u ruci veliku šarenu svesku. Pre nego što je započeo svoju odbranu, vodio je kraći dijalog sa sudijom Natom Mesarović, insistirajući da mu ona odobri da svoju odbranu pročita iz beležaka.

– Možete se služiti beleškama, ali ne možete da sve vreme čitate –rekla je sudija.

– Ja bih ipak čitao, pošto nemam iskustva sa sudom – kazao je Simović.

Sudija mu je objasnila da zakon nalaže neposrednost i da čitanje odbrane nije moguće, ali je Simović uporno tražio da pročita to što je napisao, kako ne bi nešto izostavio. Kada je na kraju shvatio da od čitanja neće biti ništa, Simović je, gledajući čas u sudije, čas u beleške, počeo:

– Nije tačno da sam sa Miloradom Ulemekom i Dušanom Spasojevićem stvorio zaveru radi vršenja krivičnih dela protiv ustavnog uređenja. Nije tačno da sam učestvovao u atentatu na premijera Zorana Đinđića, a posebno nije tačno da sam sa Ninoslavom Konstantinovićem tražio mesto pogodno za atentat, da sam nosio pušku iz koje je pucano na premijera i da sam, u vezi sa tim, bio u kontaktu sa svojim rođenim bratom Milošem.

Čvarak i Bigzi

Simović je to ispričao u dahu. Zatim je rekao da je pročitao iskaze svedoka saradnika i okrivljenih. Neka imena i nadimke izgovarao je pogrešno, izazivajući na momente smeh.

– Iskazi Ljubiše Buhe, zvanog Čvarak, Dejana Milenkovića, zvanog Bigzi, Miladina Suvajdžića Mutavog i Zorana Vukojevića Vuka su laži kojima su oni zaštitili sebe. Hoću da se suočim sa njima, kao i sa Zvezdanom Jovanovićem i Dušanom Krsmanovićem koji su me teretili. Izričito tvrdim da ne poznajem Zvezdana, kao ni Veljka Tojagu i Branislava Bizarevića. Poznajem samo Milorada Ulemeka, njega poštujem, kad se vidimo mi se pozdravimo i sa njim sam „na vi” – pričao je Simović.

Dodao je da mu nije bilo jasno zašto ga je Krsmanović teretio u istrazi, ali da je sada shvatio, jer su mu u zatvoru pričali da je Krsmanović bio crn od batina. Podsećamo, Dušan Krsmanović i Zvezdan Jovanović su u policiji priznali sve za šta se terete, detaljno opisujući i uloge drugih članova klana u zločinima, pominjući pored ostalih i Aleksandra Simovića.

– Čudi me kako vi kao sud to prihvatate. A 12. marta sam bio, sad ću da pročitam... – nadovezao se Simović, ali ga je sudija odmah prekinula:

– Vi valjda znate gde ste bili 12. marta, ne morate da čitate, pričajte nam.

– Ja sam 12. marta bio u kući sa suprugom Zoranom Bajić – kazao je Simović, ali ga je sudija još jednom prekinula.

– Ako je Zorana Bajić u sudnici neka odmah izađe, jer postoji mogućnost da bude saslušana kao svedok – rekla je sudija Mesarović. U tom trenutku jedna mlada žena napustila je sudnicu i sela na klupu u hodniku.

Tek tada je Simović počeo da priča o svom alibiju, navodeći bizarne detalje, koji su izazivali smeh u publici i među novinarima u medija centru. Na dan kada je ubijen premijer, Simović je, kako kaže, ustao oko 11 sati, pošto je noć proveo sa sinom i suprugom. Zorana ustaje, izlazi iz sobe, on i sin ostaju u krevetu, ona se vraća, pita sina: „Zašto budiš tatu?”, zatim se i ona vraća u krevet i saopštava da će u stan doći neki majstor. Simović tada ustaje, kupa sina, čuje muški glas u kuhinji i shvata da je stigao vodoinstalater. Odlazi u sobu, oblači farmerke, pozdravlja se sa majstorom.

Lepinja i pasulj

Supruga mu iz ćevabdžinice naručuje vruću lepinju sa kajmakom. Čekajući da se doručak ohladi, Simović stoji pored prozora i u bašti ćevabdžinice vidi Nikolu Bajića, inače optuženog u procesu protiv „zemunskog klana”, Branka Bajića, izvesnog Mišu Zuzića iz Švajcarske i pokojnog Vukojevića.

– Kažem im da ću da siđem za deset minuta. Jedem lepinju, ne znam da li sam sve pojeo. Onda sam poljubio ženu i dogovorili smo se da za ručak skuva pasulj. Silazim dole i pozdravljam se sa Mišom koji mi kaže da je došao da se vidi sa Vukom. To je bilo oko 12.30 ili 12.45 časova – rekao je Simović.

Prema optužnici, premijer je upravo u to vreme smrtno ranjen ispred Vlade Srbije. Simović kaže da je Vukojević tada otišao, a ubrzo ga je supruga pozvala nazad u stan, jer je imao hitan telefonski poziv. Stigao je još da mahne Nikoli Bajiću.

– Zvao me je brat Miloš i rekao mi da je ubijen premijer i da se sklonim, jer za svako takvo delo kad se dogodi, mene su zvali na informativni razgovor, poslednji put kad je ubijen neki Buha. Nemam više ništa da vam kažem – ispričao je optuženi.

– Od kada poznajete Dušana Spasojevića? – bilo je prvo sudijino pitanje, ali je Simović odgovorio da ne želi više ništa da kaže, jer je „preokupiran drugim predmetima” i „puna mu je glava”.

On se tada vratio na optuženičku klupu, a sudija mu je detaljno objasnila šta se sve dešavalo u procesu dok je on bio u bekstvu, prepričavajući mu izjave optuženih. Sudija ga je pitala da li ima nešto da kaže u vezi sa iskazima ostalih, a Simović je žustro odmahivao glavom levo-desno, jer na mestu gde sedi nema mikrofona.

Suđenje je zatim nastavljeno čitanjem iskaza svedoka koji su saslušani pred starim sudskim većem.

-------------------------------------------------------------------------

Odbijeno suočenje sa Zvezdanom

Sudsko veće odbilo je Simovićev predlog da se u sudnici suoči sa Zvezdanom Jovanovićem i Dušanom Krsmanovićem. Sudija Mesarović je obrazložila da su ova dvojica na suđenju promenili iskaze i osporili izjave iz policije. Jovanović je u navodnom priznanju pred policijom, govoreći o organizovanju atentata, više puta spomenuo Aleksandra Simovića.

O predlozima za suočenje sa svedocima saradnicima sud će naknadno odlučiti, rekla je sudija.

--------------------------------------------------------------------------

Optužnica: Simović u Gepratovoj

Aleksandar Simović označen je u optužnici za ubistvo premijera kao jedan od trojice atentatora koji su 12. marta 2003. godine bili u kancelariji 55 zgrade u Ulici admirala Geprata 14, pored Zvezdana Jovanovića i Ninoslava Konstantinovića.

Pripisuje mu se da je bio zadužen da nosi snajpersku pušku. Kako se više puta čulo na suđenju, Zvezdan Jovanović je posle ispaljena dva hica u premijera i telohranitelja, bacio pušku u ruke Simoviću.

U drugom sudskom procesu, Aleksandar Simović tereti se za umešanost u sve likvidacije koje se stavljaju na teret „zemunskom klanu”, u kojima je imao uloge vozača ili „pratnje”. Koliko se zna, nije bio neposredni počinilac nijednog ubistva. Protiv Simovića je pokrenuta istraga za ubistvo svedoka saradnika Zorana Vukojevića, u junu ove godine.

Ostale vestiArhiva