Brisel - Lideri zemalja članica Evropske unije postigli su juče, na zasedanju samita u Briselu, novi konsenzus povodom prijema novih članica u Uniju. Predsednik Evropske komisije Žose Manuel Baroso rekao je će se zemlje kandidati za ulazak u EU suočiti sa strogim uslovima za prijem, a da će sam proces zavisiti od reforme institucija u okviru Unije.
U zaključcima samita EU naglašava se da strategija proširivanja, utemeljena na "učvršćenju, uslovnosti i komunikaciji", zajedno s kapacitetom EU da integriše nove članice, predstavlja temelj novog jednoglasnog dogovora o proširivanju. Baroso je predočio da se mora učvrstiti institucionalna sposobnost EU. "Uslovnost" znači da buduće članice moraju najpre strože nego dosad ispuniti sve nužne uslove, što znači da imaju delotvoran demokratski poredak, efikasnu tržišnu privredu i da sprovedu nužne reforme i evropske propise i standarde. U toku pregovora o stabilizaciji i pridruživanju će, međutim, odmah na početku biti ključne "teške teme reformi državne uprave, pravosuđa i bitke protiv korupcije", kako su to poručili lideri EU. Zvaničnici na zasedanju su rekli da EU ne želi da se ponovi situacija s Bugarskom i Rumunijom koje su praktično ušle u EU, a u njihovim pravosudnim sistemima, policiji i mehanizmima bitke protiv korupcije i organizovanog kriminala ima još uvek velikih nedostataka koje ih čine nepouzdanim kao partnere u EU.
"Prethodna proširenja Unije bila su uspešna. Danas smo isplanirali najbolji put koji će omogućiti da i prijem budućih članica bude uspešan," rekao je finski premijer Mati Vanhanen koji je predsedavao samitom. "Važno je da se zemlje kandidati upoznaju sa zahtevima EU i da Unija bude u mogućnosti da efektivno funkcioniše", dodao je on.
Evropski lideri su se složili da EU mora uložiti više napora u borbi protiv kriminala, ali nisu postigli dogovor o "institucionalnom okviru" za saradnju u toj sferi. Odlučeno je da treba usporiti pregovore s Turskom o njenom prijemu u EU. Potpisani su planovi za uvećanje broja pomorskih patrola koje će afričke migrante vraćati kući, kao i pet tačaka mirovne inicijative za rešavanje sukoba na Bliskom istoku. Iran je optužen za destabilizaciju situacije na Bliskom istoku, kao i za osporavanje nacističkog Holokausta. Svetski lideri su izrazili duboku zabrinutost za sve težu situaciju u Darfuru.
Baroso je izjavio da su se evropski lideri tokom samita složili i o neophodnosti postojanja sveobuhvatnog pristupa rešenju problema globalnih migracija. Ovo će biti jedna od glavnih tema na samitu EU-Afrika koji će se održati u Lisabonu 2007, objasnio je Baroso.
Lideri zemalja članica EU složili su se i da ubuduće pruže jaču podršku Avganistanu, ali su zatražili da vlada avganistanskog predsednika Hamida Karzaija ubrza reforme neophodne za uspostavljanje reda i zakona u zemlji.
Evropski lideri pokrenuli su juče i intenzivnu debatu o sudbini ustava, ali sa ne baš jasnom idejom o tome kako oživeti povelju koju su mnogi označili kao mrtvu, pošto su je glasači u Francuskoj i Holandiji prošle godine odbacili. Lideri 25 zemalja članica EU pomerili su se od "tihog ka mnogo aktivnijem razmišljanju" o ustavu, izjavio je finski premijer Mati Vanhanen. Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da će se zalagati za napredak u rešavanju "konstitucionalne zagonetke" tokom šestomesečnog nemačkog predsedavanja Unijom koje če početi u januaru, s ciljem da se rešenje postigne do kraja 2008. Ono što nije jasno je to kako će napredak biti postignut.

Dobrodošlica Rumuniji i Bugarskoj

Brisel - U završnom saopštenju Evropskog saveta srdačno je pozdravljen prijem Bugarske i Rumunije u Evropsku uniju od 1. januara 2007. Predsednik Rumunije Trajan Basesku je na konferenciji za novinare u Briselu rekao da je "Rumunija ušla u EU pošto su to želeli Rumuni", a da su sve rumunske političke partije od 1990. bile orijentisane prema Zapadu. Premijer Kalin Popesku Taričeanu založio se za nastavak procesa proširenja Evropske unije, posebno sa zemljama zapadnog Balkana", naglasivši da je rumunsko iskustvo pokazalo značaj proširenja EU kao najjačeg činioca u stimulisanju političkih, ekonomskih i socijalnih reformi".

Ostale vestiArhiva