Srpski piloti, tokom posete američkim kolegama u bazi Avijano u Italiji, prilikom letova na avionima F-16 u rejonu Venecije i nad Alpima bili su u prilici da neposredno posmatraju vežbu američkog vazduhoplovstva u presretanju drugih letelica i simuliranim dejstvima po ciljevima na zemlji. Oficiri VS i PVO Vladimir Ivković (33), Nenad Milojević (33), Nenad Maksimović (31) i Nikola Mihailović (34) prilikom jučerašnjeg razgovora sa novinarima u Ministarstvu odbrane istakli su da je susret sa Amerikancima bio „više nego srdačan”.

– Svako od nas bio je u kabini sa po jednim američkim pilotom. Obavili smo zajedničku pripremu na zemlji, gde je dogovoreno šta će se raditi u vazduhu. Sedeli smo na drugom sedištu, iza pilota. Posle planiranog dela vežbe dobili smo priliku da desetak minuta upravljamo ovim savremenim avionima – kaže kapetan prve klase Vladimir Ivković koji je, kao i njegov kolega Mihailović, pilot „miga 21” iz sastava 101. lovačke avijacijske eskadrile stacionirane u Batajnici.

Pilotska palica kao džojstik

Oni su, kao i Milojević i Maksimović koji lete na G-4, bili u prilici da isprobaju F-16D blok 40, jednu od savremenijih verzija ovog tipa aviona. Osnovna razlika u odnosu avione VS i PVO je u položaju pilotske palice koja se umesto u sredini, ispred pilota, nalazi uz desni deo kabine, ugrađena da „leži” u šaci u normalnom sedećem položaju i veličine je džojstika za kompjuterske igrice. Takvo rešenje ima još jedino francuski avion „rafal”.

– Do sada nismo leteli avionima zapadne proizvodnje, ali osećaj nije bitno drugačiji od onoga kada se leti drugim mlaznim vojnim avionima. Značajna razlika je elektronika. Reč je o takozvanoj flaj baj vajr tehnologiji, dovoljan je blagi pokret palice da se avion usmeri u željenom pravcu. Kompjuter ne dozvoljava pad u kovit, slom uzgona, čak i kada bi pilot to namerno izveo – objašnjava Mihailović.

Takva tehnologija omogućava pilotu da se maksimalno posveti taktičkoj situaciji u vazdušnom prostoru, ili da se skoncentriše za napad na ciljeve na zemlji. To znači da svi piloti mogu da izvuku maksimum iz F-16 dok, kako kažu naši oficiri, samo najveštiji piloti mogu da iskoriste maksimum iz „miga 21”.

Prilikom letova sa američkim kolegama u F-16 ekrani ispred naših pilota, koji daju podatke o navigaciji, naoružanju i radarskoj slici bili su isključeni, što je uobičajena praksa. Letovi uz upotrebu pune opreme čije mogućnosti imaju status vojne tajne odobravaju se samo za obuku pilota iz zemalja koje se opredele za nabavku tih aviona. Ipak, letenje je bilo uzbudljivo, jer su američki piloti uvežbavali takozvani dog fajt, blisku borbu koja podrazumeva „ulazak u rep” drugom avionu.

Jedinica bazirana u Avijanu, 31. krilo, jedina je trajno bazirana američka vazduhoplovna jedinica u Evropi, južno od Alpa. Mnogi piloti su mladići koji su u vreme bombardovanja Jugoslavije 1999. godine još bili na akademiji, ali ima i starijih koji su učestvovali u tom ratu. O tim događajima razgovarali su kao profesionalci i „braća po oružju”, kako to kaže jedan od naših pilota.

U jednoj prostoriji u bazi nalazi se slika F-16, prepoznatljivog liderskog aviona 555. skvadrona sa nacrtanim orlom na repu, koji je raketom tipa „neva” oborila PVO kod Nakućana 2. maja 1999. godine. Amerikanci su tada helikopterima izvukli pilota za koga kažu da više nije u Avijanu.

I dalje cene „migove”

– Ovaj avion je kod nas – rekao je domaćinima jedan od naših pilota.

Amerikanci su rekli, naravno, da znaju da je taj F-16 oboren nad Srbijom. Zanimalo ih je kako je izgledala olupina, da li je avion ostao u jednom komadu ili je razbijen. Objašnjeno im je da je, prilikom pada u šumu, avion razbijen u komade i da je prepoznatljiv jedino rep sa oznakama koji je danas važan eksponat u Muzeju vazduhoplovstva koji se nalazi na aerodromu „Nikola Tesla” u Beogradu.

Za pilote američkog 31. krila bombardovanje SR Jugoslavije je daleka prošlost, u međuvremenu su stekli borbena iskustva u Avganistanu i Iraku. U Avijanu se intenzivno leti, američki piloti imaju najmanje 150 sati naleta godišnje, za razliku od srpskih kolega koji u proseku ostvare 15-20 sati godišnje. Ipak, „migovi” su im i dalje zanimljivi, a posebno ih impresionira činjenica da avioni tog tipa u roku od nekoliko minuta po dobijenom naređenju mogu da se nađu u vazduhu. U ovoj bazi na pilotskom trenažeru radi ratni veteran iz Vijetnama koji je kao pilot „fantoma F-4” imao priliku da se bori protiv „migova 21”.

Amerikanci su uvažili srpske kolege kao vešte profesionalce, posebno posle prvog susreta u Srbiji kada su dva F-16 sletela na aerodrom u Batajnici. Čak je i ispraćaj bio mala svečanost. Dok je mali putnički mlaznjak, kojim je putovala naša delegacija, rulao prema pisti američki piloti stajali su mirno i salutirali srpskim kolegama.

Ostale vestiArhiva