Iako je za samo nekoliko poslednjih godina u Srbiji izdato čak 4,5 miliona raznih kartica, od domaće "dina", preko "viza" i master kartica, i dalje smo zemlja u kojoj se čovek nekako sigurnije oseća kada ima veću količinu gotovine u džepu nego nekoliko plastičnih kartica u novčaniku, pa makar među njima bile i "dajners" ili "ameriken ekspres". Otuda, samo jedna petina onih koji kartice poseduju i koristi taj način plaćanja. Objašnjenje bi moglo da bude da je njihova upotreba za nas još skupa, s obzirom na to da su kamatne stope na tu vrstu pozajmica prilično visoke i kreću se između dva i tri odsto. Ima međutim i onih koji tvrde da je potrebno vreme da bi se ljudi navikli na plastičan novac i da nije realno očekivati promenu u svesti ljudi preko noći. Kako situaciju sa karticama i njihovim prisustvom na našem tržištu ocenjuje Grem Gerc Rombah, predsednik Dajners klub internešenal za Evropu, Afriku i Bliski istok koji je u Beogradu boravio prilikom proslave desetog rođendana Dajners kluba u Srbiji.
- Veoma sam zadovoljan postignutim rezultatima na ovom tržištu i činjenicom da Dajners danas ima više od 50 hiljada članova na području Srbije, Crne Gore i Makedonije. U Istočnoj Evropi je prisutan trend veoma brzog prelaska sa keša na debitne i kreditne kartice i to objašnjava zašto Dajners tako dobro posluje u ovom regionu. Očito, ljudi shvataju prednosti upotrebe plastike u odnosu na keš bilo da je reč o sigurnosti ili efikasnijoj kontroli troškova. Svima je naime lakše da na kraju meseca, jednim pogledom na papir, a mi im dajemo veoma detaljne izveštaje, tačno vide gde im je novac otišao. I mada ima zemalja koje su otpornije na ovu promenu od drugih, one se, ipak, ne nalaze u ovom delu sveta. Izgleda da vi mnogo brže prihvatate ove, kako mi volimo da kažemo, modernije načine transakcija. Tako da je ovo veoma uzbudljivo vreme za nas, a nadam se i za vas.

Da li ste se nadali ovakvim rezultatima kada ste 1996. godine odlučili da otvorite Dajners klub u Beogradu?
- Ovo je, uz afričko, jedno od najbrže rastućih regionalnih tržišta i otuda nije iznenađenje što je oko 40 odsto našeg biznisa upravo koncentrisano u ova dva regiona. Zadovoljstvo je biti ovde. Imamo već veliki broj ustanovljenih proizvoda na ovom području ali to je posao koji se brzo širi i to će svakako biti značajan dodatak našoj mreži.

Sudeći prema broju korisnika "dajners kartica", ima se utisak da ne pratite dinamiku rasta koju beleže druge kartice?
- Treba praviti razliku između debitnih kartica pomoću kojih ljudi uzimaju novac sa svog računa i "dajners" kreditne kartice, koju ne bih svrstao u red opštih kreditnih kartica. Naša ciljna grupa su ljudi koji više putuju, što zbog biznisa, što zbog zadovoljstva i mi se naprosto ne takmičimo sa "viza" ili "masterkardom". Naš jedini konkurent je "ameriken ekspres", ali mi smo i tu lideri. Činjenica je da korisnici "viza" i "master" kartica sve češće menjaju kartice, jer im se nove ponude učine atraktivnijim. U Dajnersu se veoma ozbiljno shvata komunikacija sa klijentima. Mi želimo da sa svojim korisnicima budemo partneri i da ih zadržimo mnogo godina i to nam je veoma važno.

Plaćanje kreditnim karticama u Srbiji je skupo, imajući u vidu visoke kamate. Da li će se na tom planu nešto promeniti?
- Kada je reč o "dajners" karticama mislim da su svi troškovi u skladu sa uslugom koja se dobija. Našim klijentima nudimo stvari koje naši konkurenti ne nude. Na primer, mislim da imamo najveću mrežu VIP čekaonica na aerodromima koje se ne naplaćuju, a ta usluga inače košta između 200 i 300 dolara godišnje. Takođe, imamo prilično atraktivan program nagrada koje dajemo velikom broju naših članova za lojalnost. Oduševljen sam što počinjemo da izdajemo crnu ekskluziv karticu i u Srbiji, koja donosi mnogo privilegija svojim vlasnicima. Izgleda da postoji glad za karticama koje nose određeni prestiž i namenjene su najbogatijima i mislim da ovde ima ljudi koji će ovaj proizvod videti kao atraktivan. Treba, takođe, podsetiti, da "dajners"‘ nije banka, a daje trideset dana kredita bez naplate troškova što je razlog zbog koga je naša godišnja članarina možda skuplja za 10 do 15 odsto od "mastera" ili "vize".

Ne bojimo se konkurencije Siti banke

Od najavljenog dolaska Siti banke u Srbiju, inače vlasnika Dajnersa za ceo svet, očekuje se da doprinese padu kamata na ovom tržištu. Da li su to realne procene?
- Iako je Siti banka vlasnik Dajners internešnala, mi imamo veoma striktnu politiku zaštite svog biznisa, tako da niti ja znam šta će oni raditi niti oni znaju šta radi Dajners. Svaka od naših franšiza potpuno je nezavisna kada je reč o kreiranju strategije i poslovne politike. Mogu, dakle, samo da pretpostavim da će se Siti banka, između ostalog, usmeriti i na rad sa kreditnim karticima ali to ne bi trebalo da utiče na nas osim utoliko što omogućava tržištu da se razvija i mi možemo iz toga da izvučemo korist. Ako Siti banka počne da izdaje kartice, to nama neće biti direktna konkurencija, mada Siti banka u nekim delovima sveta poseduje naše Dajners klub franšize.

Ostale vestiArhiva