Evropska banka za obnovu u razvoj pridružila se ocenama Evropske komisije i pohvalila Srbiju za sve što je na planu reformi učinila tokom ove godine. Šta više, otišla je korak dalje i zbog rasta GDP od 6,5 odsto proglasila Srbiju liderom u reformama u regionu jugoistočne Evrope. Takvoj oceni svakako su u dobroj meri doprinela i najveća strana ulaganja u regionu od oko četiri milijarde dolara, gde prvo mesto Srbija deli sa Rumunijom, zemljom koja u 2007. godini postaje članica EU. Ocena laskava, ali svakako ne za euforiju. Jer, eksperti EBRD kažu da ovakav napredak Srbije nije neočekivan s obzirom na to da je zemlja 2000. godine krenula sa niske startne osnove, kao i da ima još dosta toga da uradi da bi sustigla susede. Na tom dosta širokom spisku je suočavanje sa teškim zadacima kao što su recimo restruktuiranje i privatizacija velikih javnih preduzeća, nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i primena već usvojenih zakona, pre svega Zakona o stečaju i Zakona o konkurenciji, zatim obaranje inflacije kako ne bismo bili zemlja sa najvišom stopom inflacije u regionu, smanjenje spoljnotrgovinskog i tekućeg platnog deficita i ograničavanje nivoa državne potrošnje.


STABILNOST NA STAKLENIM NOGAMA
Već letimičan pogled na spisak zadataka koji čeka novu vladu, najbolje odslikava sa kakavim rezultatima zapravo Srbija završava ovu kalendarsku godinu, kao i koliko su u pravu pojedini ekonomski eksperti koji procenjuju da "srpskoj privredi ide dobro, ali da je stabilnost koja je postignuta zapravo na staklenim nogama". U pozitivne rezultate kojima će biti ispraćena 2006. godina, uz očekivani visok rast GDP i povećanje izvoza, spadaju i izuzetno visoke devizne rezerve, rast industrijske i poljoprivredne proizvodnje, zamah u razvoju sektora usluga, značajno oborena stopa inflacije. No, dosta je onih, čak i najdobranemernijih kritičara, koji bi u svakom od ovih rezultata mogli sa velikom lakoćom da nađu i sijaset zamerki.
Tako, recimo, naši eksperti sumnjaju u to da će GDP biti 6,5 odsto kako to stoji u godišnjem izveštaju EBRD. U najboljem slučaju bi to moglo da bude, kako kažu, negde oko 5,5 odsto, što je na nivou rasta ostvarenog u regionu jugoistočne Evrope, a glavni krivac ako se tako i desi biće podbačaj u naplati poreza i to onog od koga se najviše očekuje - PDV i akciza. Naime, do kraja oktobra naplaćeno je tek 79 odsto planiranih prihoda iz rebalansiranog budžeta po ovom osnovu a to je 5,4 odsto realno niži prihod od ostvarenog za deset meseci predhodne godine. Ako se, pak, uzme u obzir i visok stepen povraćaja PDV koji je ostvaren u ovoj godini, taj nivo je još i niži. Analizirajući rast GDP ekonomisti ukazuju na to da dolazi do vidljivih promena u njegovoj strukturi, gde sektor usluga sve više dobija na značaju u odnosu na udeo industrije i poljoprivrede, ali nisu svi jedinstveni u oceni da li je to u ovom trenutku baš najbolje za srpsku privredu. Ima onih koji kažu da promene u strukturi GDP jesu normalne za zemlju koja menja svoju privrednu strukturu, ali i da to ne znači da "primarni sektor treba naglo gasiti na račun razvijanja uslužnih delatnosti" jer to "baca zemlju u veliku zavisnost od drugih". S druge strane, Međunarodni monetarni fond, ali i druge međunarodne finansijske organizacije upozoravaju na to da je i dalje suviše veliki udeo društvenog i državnog sektora u GDP Srbije, što je najbolji pokazatelj da privatizacija nije odmakla onoliko daleko kako se to često predstavlja, sa izuzetkom bankarskog sektora gde je privedena kraju.
Bilo kako bilo, tek proteklih šest godina najslabija tačka u svođenjima godišnjih bilansa, uz porast nezaposlenosti, bile su i ostale industrijska i poljoprivredna proizvodnja čiji je realni godišnji rast uvek bio veoma neizvestan. Na osnovu dosadašnjih kretanja procene su da će se ovogodišnji rast industrijske proizvodnje najverovatnije kretati oko 4,5 odsto ali ono što posebno brine stručnjake jeste izrazita nestabilnost u tom rastu, odnosno velike mesečne oscilacije, što je rezultiralo stagnacijom. Inače, rastu industrijske proizvodnje, najviše i dalje doprinosi, kao i prethodnih godina uostalom, prerađivačka industrija, u kojoj je neprikosloveni lider proizvodnja osnovnih metala, oblast na kojoj dobrim delom, uprkos kursu dinara, počivaju izvozni rezultati (visoka stopa rasta od 30-tak odsto na godišnjem nivou). U toku 2006. godine izvoz je iz meseca u mesec povećavan u proseku za 2,2 odsto i Srbija se krajem oktobra našla prvi put u situaciji da su joj izvoz i deficit u trgovinskom bilansu izjednačeni na nivou od 5,1 milijarde evra. Interesantno je, da ono što domaći stručnjaci vide kao izrazito pozitivan rezultat, (ostvaren, između ostalog, i smanjenjem uvoza do koga je došlo poslednjih meseci mada će on na kraju godine verovatno premašiti 10,4 milijardi evra), eksperti EBRD stavljaju u red najvažnijih problema koje nova vlada mora da počne da rešava već naredne godine kako ne bi došla u situaciju da spoljni dug koji je prema procenama EBRD samo u ovoj godini narastao za više od milijardu dolara i sada iznosi više od 18 milijardi dolara ne bude u stanju da uredno servisira.


PRIKRIVENI DEFICIT
I tu sada dolazimo na teren javne i budžetske potrošnje, koja je i dalje, smatraju ekonomski analitičari, previsoka jer obuhvata više od 45 odsto GDP. Nažalost, sa dosta uravnotežene fiskalne politike koja je vođena do juna ove godine, krenulo se u ekspanziju i to je otvorilo mnogo pitanja vezanih i za budući privredni rast. Već sada u budžetu, tvrde mnogi ekonomisti, umesto planiranog suficita nižeg od jedan odsto GDP postoji duplo veći, prikriveni, deficit, a ukoliko bi Nacionalni investicioni plan bio u potpunosti realizovan, taj deficit više ne bi bio prikriven. Kada je već reč o planu države da iz privatizacionih prihoda ostvarenih tokom ove godine finansira brojne projekte u narednoj, čime bi državne investicije obuhvatile 30 odsto svih investicija u zemlji ili sedam odsto GDP, to bi po oceni stručnjaka u još većoj meri nego sada istisnulo privatne investicije i usporilo privredni rast. I sa ovakvom javnom potrošnjom, a naročito sa tako relaksiranom fiskalnom politikom u poslednjem kvartalu ove godine, kreatorima ekonomske politike je ipak pošlo za rukom da obore inflaciju sa prošlogodišnjih 17,7 odsto na 8,8 odsto na godišnjem nivou, i to zahvaljujući, kako jednoglasno tvrde ekonomisti, isključivo restriktivnoj monetarnoj politici što je zemlju koštalo između 300 i 350 miliona evra. Treba podsetiti da je početkom septembra promenjen okvir monetarne politike i prešlo se sa kontrolisanog na fleksibilan kurs a politikom kamata uticalo se na smanjenje inflatornih pritisaka. Pri tom je NBS kao svoj cilj izabrala samo baznu inflaciju, koja obuhvata tek nešto iznad polovine svih cena na tržištu i uspela je da prosečnu mesečnu stopu sa 0,6 svede na 0,2 odsto u novembru, što na godišnjem nivou daje inflaciju nižu od šest odsto. Rast ukupne inflacije za ovaj deo godine bio je 6,5 odsto ili na godišnjem nivou 8,8 odsto. Postignuti rezultati očito su posledica visoke nominalne i realne aprecijacije dinara na jednoj strani i na drugoj intervencije države koja nije dozvolila da se i onaj deo cena koji je u njenoj nadležnosti formira slobodno i u skladu sa ponudom i tražnjom na tržištu. To ne može po mnogima još dugo da traje, i svakako nije bez negativnih efekata na ukupne ovogodišnje rezultate. Zato i postoji velika skepsa među domaćim i stranim ekspertima o održivosti postignute makroekonomske stabilnosti a posebno kada je reč o procenama kolika bi inflacija mogla da bude naredne godine, pogotovu ako dođe do zaokreta u monetarnoj politici posle izbora, a u mnogim segmentima unapred opredeljena fiskalna politika ne bude mogla brzo da se menja. Kada se tome pridodaju i problemi u vezi sa realnim sektorom i posebno problem smanjenja nezaposlenosti, jasno je ne samo da statistika nije u stanju da otkrije sve, naprotiv, veoma je uspešna u prikrivanju problema.

Ostale vestiArhiva