BEOGRAD - Srpska policija je u 2006. godini otkrila i razbila četiri velike organizovane kriminalne grupe, a protiv više od 100 ljudi podnete su krivične prijave zbog toga što su republički budžet i brojne firme oštetili za više desetina, pa i stotina miliona evra. U javnosti su te kriminalne grupe nazvane "drumskom", "stečajnom", "carinskom" i "saobraćajnom" mafijom.

Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala podiglo je 11. decembra optužnicu protiv 29 osoba koje se terete da su odgovorne za prevare u oblasti osiguranja, izjavio je agenciji Beta portparol tužilaštva Tomo Zorić. U razotkrivanju grupe, koja je u javnosti bila predstavljena kao "saobraćajna mafija", po prvi put u istoriji specijalnog tužilaštva korišćena je istražna tehnika prikrivenog islednika, odnosno tajnog agenta koji je bio infiltriran u grupu.

Lažni udesi
U optužnici su kao organizatori grupe označeni Slobodan Knežić i Zoran Stojanović. U pritvoru se nalazi 12 osoba, na slobodi je 16, a u bekstvu je jedna osoba, kojoj bi se, prema predlogu tužilaštva, moglo suditi u odsustvu. Prema saznanjima tužilaštva, prevare osiguravajućih društava vršene su tako što su organizatori angažovali policajce da, za mito od 500 do 1.000 evra, sačine falsifikovane zapisnike o uviđaju saobraćajnih nezgoda koje se nikada nisu dogodile.

U izveštajima o lažnim udesima navođene su male štete kako bi predmet bio rešavan pred sudijom za prekršaje, bez pokretanja krivičnog postupka. U prevari su učestvovali i procenitelji iz osiguravajućih kompanija koji su takođe pisali lažne izveštaje o udesu i visini štete.

Osiguravajuća društva su, prema Zorićevim rečima, oštećena za više od 17 miliona dinara, ali je iznos možda i veći jer istrage protiv nekih osoba umešanih u prevaru nisu završene. Specijalno tužilaštvo je 30. novembra optužilo 53 ljudi u okviru istrage protiv takozvane "drumske mafije". Od svih optuženih, 29 je u pritvoru, 22 se brani sa slobode, dok je dvoje optuženih u bekstvu.

Oni su optuženi da su izdavanjem lažnih kartica za naplatu putarine oštetili budžet Srbije za oko 6,5 miliona evra. Grupa se sumnjiči da je delovala od sredine 2004. godine do sredine maja ove godine tako što je izdavala falsifikovane kartice za naplatu putarine, pre svega šleperima sa stranim registarskim oznakama jer oni plaćaju najskuplje putarine. Za te aktivnosti pripadnici grupe su izradili posebni softver koji je omogućio izdavanje duplih kartica i istovremeno sprečavao da se deo naplaćenog novca zvanično evidentira. Takođe, posebne tehničke inovacije na naplatnim rampama omogućavale su inkasantu podizanje rampe bez registrovanja prolaska vozila.

Portparol Specijalnog tužilaštva Tomo Zorić rekao je za agenciju Beta da su u aktivnosti ove kriminalne grupe bili umešani rukovodioci firme "Putevi Srbije" koji su imali svoje ljude na naplatnim rampama "Bubanj potok" kod Beograda i "Nais" kod Niša.

Na udaru zakona našla se i organizovana kriminalna grupa nazvana "stečajnom mafijom" protiv koje je optužnica podignuta 12. oktobra.

Pripadnici te grupe optuženi su da su od početka 2003. do sredine aprila 2006. godine koristili privredne i poslovne kontakte, kao i uticaj na sudsku vlast, kako bi pojedine firme smišljeno dovodili do stečaja i iz njih "isisavali" novčana sredstva kako bi ih kasnije prodavali za iznose manje od realnih. Firme su uglavnom prodavane članovima te grupe.

Sudija vođa grupe
Optužnica obuhvata 35 ljudi, a kao organizatori grupe navedeni su suspendovani predsednik Trgovinskog suda u Beogradu Goran Kljajević, advokat Nemanja Jolović, bivši bankar i biznismen Sekula Pjevčević i nekadašni direktor "C marketa" Slobodan Radulović. Prva trojica su u pritvoru, dok je Radulović u bekstvu. Mediji su objavili da se Radulović skriva u Španiji. Peti organizator te grupe, biznismen Miko Brašnjević, izvršio je samoubistvo u pritvoru u Beogradu.

Optužnica za učešće u toj kriminalnoj grupi tereti i suspendovanog sudiju Trgovinskog suda u Beogradu Delinku Đurđević, doskorašnju direktorku Poštanske štedionice Jelicu Živković i još neke advokate i biznismene. Svi oni su optuženi da su smišljeno umanjivali vrednost velikih preduzeća u stečaju, nakon čega su ta preduzeća, po višestruko nižoj ceni, kupovale privatne firme u kojima su članovi grupe imali stvarni ili posredni uticaj i vlasništvo. Pretpostavlja se da su samo "C market" oštetili za ukupno 43 miliona evra, dok su Poštansku štedionicu oštetili za gotovo 14 miliona evra.

Tužilaštvo je, naknadno, proširilo istragu i protiv penzionisanog generala Vojske Jugoslavije Grujice Davidovića, zbog sumnje da je pripadao "stečajnoj mafiji". Bivši komandant Užičkog korpusa se tereti da je umešan u nezakonite aktivnosti kojima je Građevinsko preduzeće "Rad" u stečaju oštećeno za više od 15 miliona evra. U okviru te afere uhapšen je i zamenik republičkog javnog tužioca Milorad Cvijović. On je uhapšen 7. oktobra, a tereti se za direktnu pomoć u finansijskim mahinacijama Slobodanu Raduloviću.

Hiljadu strana dokaza
Suđenje akterima "stečajne" afere treba da počne 22. januara 2007. godine pred sudskim većem kojim predsedava sudija Dušan Vojinović.

Dokazni materijal protiv članova takozvane "stečajne mafije" ima više od 1.000 stranica, dok Tužilaštvo planira da tokom suđenja izvede više od 200 svedoka.
Poslednja na udaru policije i tužilaštva našla se takozvana "carinska mafija". Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala je početkom decembra zatražilo istragu protiv 21 osobe.
Oni se sumnjiče da su pripadali organizovanoj kriminalnoj grupi koja je švercovala tehničku i tekstilnu robu u Srbiju. Posle višemesečnog rada srpska policija uhapsila je 17 ljudi, od čega osam radnika Republičke uprave carina iz Beograda, Niša, Kraljeva, Novog Pazara, Tutina i Raške.

Oni su osumnjičeni da su falsifikovali carinsku dokumentaciju za šlepere koji su ulazili u Srbiju predstavljajući njihov tovar kao robu koja se carini po manjoj stopi. Šlepere su istovarali tajno na nekoliko lokacija i skladišta u Srbiji, a tovar zamenjivali izolacionim materijalom koji je jeftiniji od tehničke robe i odeće koja je prodavana u domaćim buticima.

Takođe, pripadnici "carinske mafije" su, kako navodi policija, preko svojih carinika i službenika Uprave carina, uspevali da izdejstvuju da se ne pregleda sadržaj kamiona u tranzitu što im je omogućilo da za carinu prijave svega jednu trećinu stvarne količine robe u šleperima. Pripadnici carinske mafije radili su na gotovo svim carinskim prelazima u Srbiji, a pretpostavlja se da su republički budžet oštetili za više od milion evra neplaćenih carina.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova najavili su da će istraga protiv članova te grupe biti nastavljena, a da već sada operativni podaci ukazuju na mogućnost da će istraga morati da bude proširena i na sam vrh Republičke uprave carina.

Ostale vestiArhiva