Vesti
Politika
Proces za rehabilitaciju kraljevskog namesnika
19.12.2006. 10:00
Izvor: Blic
Proces za rehabilitaciju kraljevskog namesnika
U Beogradu održano suđenje po zahtevu porodice dr Radenka Stankovića
BEOGRAD - U Okružnom sudu juče je održan pretres povodom zahteva za rehabilitaciju dr Radenka Stankovića, koga je komunistička vlast kao kraljevskog namesnika optužila i osudila za pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu. Dr Stanković je 1949. godine osuđen na 12 godina zatvora, gubitak časti, građanskih prava i sloboda, a konfiskovana mu je i celokupna imovina.

- U proteklim decenijama bezuspešno smo pokušavali da dokažemo da je Radenko Stanković osuđen pod lažnom optužbom i da se protivio saradnji Jugoslavije i Hitlerove Nemačke, kao i pristupanju naše zemlje Trojnom paktu. To je i istorija dokazala. O ovome svedoči i dokumentarno-igrani film koji je više puta emitovan na RTS-u u proteklim godinama, kao i više feljtona objavljenih u dnevnoj štampi - rekla je juče na suđenju podnosilac zahteva, snaha kraljevskog namesnika Stankovića Natalija Stanković.

Ona ističe da su njenog svekra posle sloma Kraljevine Jugoslavije nemačke vlasti sve vreme rata držale u kućnom pritvoru. Izvesno vreme proveo je u internaciji u Beču, upravo zato što je bio protivnik Trojnog pakta.

- Nemci su ga uhapsili, odveli u Beč i vršili pritisak da bi sarađivao sa njima. On je to decidirano odbio pa su ga vratili i tokom čitave okupacije držali u kućnom zatvoru. Kada se okupacija završila, kod njega je došao pripadnik Udbe koji mu je rekao da znaju za njegovo patriotsko držanje i da mu neće suditi. Ali obećanje nisu održali - kaže Natalija Stanković.

Nakon Drugog svetskog rata komunističke vlasti su pripremile proces protiv kneza Pavla i članova namesništva. Knezu Pavlu se sudilo u odsustvu, pošto engleska i francuska vlada nisu pristale na njegovo izručenje. Radenko Stanković je osuđen i poslat na izdržavanje kazne.

- U zatvoru u Sremskoj Mitrovici izdržao je osam godina. Bio je teško bolestan. Nije mogao ni da hoda. Čak su ga pridržavali kada je trebalo da ode do toaleta. Međutim, nije hteo da traži pomilovanje. Ovaj zatvor je i jedino mesto gde sam mogla da pronađem nešto od dokumentacije. Spisi u arhivama i sudovima ne postoje. Govorili su mi da su uništeni zapisnički - kaže Natalija Stanković.

Tokom izdržavanja kazne profesoru doktoru Radenku Stankoviću oduzeta je sva imovina. Između ostalog, oduzet mu je stan u Zmaj Jovinoj i plac u Ulici Andre Nikolića u Beogradu. Ostao je i bez zamka u Čortanovcima, sa 35 hektara vinograda i voćnjaka, koji je danas reprezentativni objekat republičkih organa Vojvodine. Stanković je bio poznati kolekcionar vrednih slika i skulptura.

- Čitajući novine saznala sam da je salon iz vremena Luja XIV prenet u dvor Josipa Broza - kaže snaha Natalija Stanković.

Profesor doktor Radenko Stanković završio je medicinu u Beču i bio je asistent nobelovca Langa Štajnera. Neko vreme radio je u Americi u „Rokfeler bolnici“, gde je odbio da ostane govoreći: „Mojoj zemlji su potrebni stručnjaci, ja moram da se vratim svom narodu.“

Zbog očevih „greha“ ispaštao je i njegov sin Radeta Stanković, profesor Akademije primenjenih umetnosti, poznati vajar i Meštrovićev đak. Samo u Beogradu izvajao je sedam spomenika. Iako je pet puta predlagan za različite nagrade, nikada nijednu nije dobio uz obrazloženje da je sin kraljevskog namesnika.

Priprema se zahtev za rehabilitaciju Dragiše Cvetkovića

Potomci Dragiše Cvetkovića, bivšeg ministra i predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije, prikupili su dokumentaciju i podneli sudu zahtev u kome traže povraćaj njegove imovine koja je oduzeta, a u pripremi je i podnošenje zahteva pred nadležnim sudom da Cvetković bude politički rehabilitovan.

Odlukom Državne komisije Demokratske Federativne Jugoslavije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njegovih pomagača, Cvetković je 15. septembra 1945. godine proglašen ratnim zločincem.

U istoriji, Cvetković je poznat kao potpisnik protokola o pripajanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu u palati Belvedere u Beču, 25. marta 1941. godine, što je bio povod narodnim protestima dva dana kasnije, obaranja njegove vlade i stupanja na političku scenu generala Dušana Simovića koji je obrazovao novi kabinet.

Cvetkovićev unuk, koji živi i radi u Beogradu, Mihajlo Sretenović rekao je Tanjugu da njegov deda „apsolutno zaslužuje da bude rehabilitovan, jer on nije bio nikakav izdajnik“.

Dragiša Cvetković umro je u Parizu 1969. godine i sahranjen je na srpskom delu vojničkog groblja u Tijeu.

Stankovićevu vilu koristi Izvršno veće Vojvodine

U proleće 1930. godine dr Radenko Stanković kupio je poljsko dobro u Čortanovcima sa šest jutara vinogradarske zemlje i kućicom pokrivenom trskom. Izgradnju vile je započeo 1934. godine po projektu svog prijatelja, arhitekte Dragiše Brašovana, koji je projektovao i zgradu Izvršnog veća Vojvodine. Po želji dr Stankovića, vila je projektovana u stilu srpskih srednjovekovnih zamkova i po ugledu na zamkove u Lombardiji, severnom delu Italije. Ispod zgrade vile napravljeni su tereni i vidikovac sa izuzetnim pogledom na Banat i Bačku. Belo vino iz njegovog podruma je služeno na dvoru Karađorđevića. Posle Drugog svetskog rata država oduzima Stankovićima imanje i dodeljuje ga na korišćenje Izvršnom veću Vojvodine koje ga i danas koristi.

Otac srpske kardiologije
Profesor doktor Radenko

Stanković završio je medicinu u Beču i bio je asistent nobelovca Langa Štajnera. Neko vreme radio je u Americi u „Rokfeler bolnici“, gde je odbio da ostane govoreći: „Mojoj zemlji su potrebni stručnjaci, ja moram da se vratim svom narodu.“

Dr Stanković je jedan od osnivača Medicinskog fakulteta - nazivali su ga „ocem srpske kardiologije“.

Presuda namesnicima i ministru dvora

Sud je presudio 16. 8. 1949. kraljevskim namesnicima dr Radenku Stankoviću i Ivi Peroviću, ministru Dvora Milanu Antiću i novinaru Danilu Gregoriću. Radenko Stanković osuđen je na 12 godina lišenja slobode sa prinudnim radom, Ivo Perović na 11 godina lišenja slobode sa prinudnim radom. Milan Antić je osuđen na 15 godina zatvora, sa prinudnim radom, a Danilo Gregorić je dobio dve godine manje.