Prema rečima učesnika, to nije samo trgovinska unija, već signal da je region politički stabilan i spreman za priključenje Evropskoj uniji. Praktično, od danas nove članice Cefte su Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i Moldavija, a stvorena je zona slobodne trgovine od 30 miliona potrošača.

Samitu Cefte, pod nazivom "Približavanje Evropi - Nova ambiciozna Cefta", prisustvovali su evropski zvaničnici, jer je Brisel od početka podržao širenje regionalne saradnje u ovom delu Evrope.

Uprkos tome što je do poslednjeg dana bilo neizvesno da li će sve zemlje regiona pristupiti Cefti, u drugoj po veličini zgradi na svetu - parlamentu Bukurešta - okupilo se 10 šefova delegacija, koji su sporazum potpisali.

Sporazum je u ime Srbije potpisao ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić. Umesto 32 bilateralna sporazuma, zemlje Cefte poslovaće na osnovu jednog sporazuma, što pretpostavlja ukidanje carina, kao i bolju regionalnu saradnju privrednika.

Samit je otvorio rumunski premijer Kalin Popesku Taričeanu, koji je kazao da je Cefta najznačajniji regionalni sporazum slobodne trgovine za poslednjih 14 godina.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren je na otvaranju bukureštanskog sastanka kazao da je Cefta ambiciozan program za razvoj regiona i za pripremu zemalja regiona na putu ka Evropskoj uniji.

On smatra da je vrlo značajno što je na nedavnom sastanku Evropskog saveta u Briselu odlučeno da vrata Evropske unije ostanu otvorena za zemlje zapadnog Balkana.

Evropski komesar je kao primer naveo Rumuniju i Bugarsku, koje, kako je kazao, pokazuju da put ka Evropskoj uniji vodi i kroz sporazum Cefta.

I sama Evropska unija je pozdravila potpisivanje novog sporazuma. U saopštenju Evropske komisije se kaže da će sporazum učiniti region atraktivnijim kao konsolidovano tržište za strane investicije, koje su zasad nedovoljne da se finansira deficit tekućih računa zemalja regiona.

Koštunica: Povećanje izvoza u region

Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da je potpisivanjem sporazuma Srbija korak bliže Evropi. Za Srbiju, prema rečima Koštunice, pristupanje Cefti predstavlja važnu prekretnicu u odnosima u regionu i u razvoju privrede.

Prema rečima Koštunice, izvoz u zemlje članice Cefte čini 32 odsto izvoza Srbije, a sa ovim sporazumom biće omogućeno da se on poveća.

Koštunica je kazao da regionalna saradnja za Srbiju predstavlja prioritet u ekonomskim odnosima - ona je ključna komponenta i za brži proces evropskih integracija.

On je u obraćanju učesnicima samita Cefta kazao da je Srbije rešena da aktivno učestvuje u procesu ukupne privredne saradnje u regionu, ali i drugih oblika saradnje, u okviru Pakta za stabilnost, posebno u oblasti energetike, transporta i zaštite životne okoline.

"Po drugi put od maja 2004. godine pokazuje se u kojoj je meri članstvo u Cefta dobra priprema za puno članstvo u Evropskoj uniji - to potvrđuje ulazak Bugarske i Rumunije u društvo dvedesetpetorice već kroz desetak dana", rekao je Koštunica.

Koštunica je uveren da će sporazum obezbediti povoljne uslove za razvoj i diversifikaciju međusobne trgovine, povećanje zaposlenosti, konkurentnosti, značajniju primenu znanja, istraživanja i naučnih dostignuća, kao i rast prosperiteta i stabilnosti u regionu.

Prema rečima Koštunice, veoma je važno obezbediti što slobodnije kretanje ljudi olakšanjem viznog režima, kako unutar regiona, tako i po čitavoj Evropskoj uniji.

Tadić: Podstrek privredi

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da Srbija ne sme da se zaustavi na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, bez obzira na izjave nekih političara da su na Zapadu neprijatelji.

"U tom kontekstu treba posmatrati i formiranje Cefte. Cefta je u interesu svih građana Srbije i predstavlja podstrek domaćoj privredi", rekao je Tadić.

Labus: Vlada nije sve pripremila za Ceftu


Inače, Srbiji i Hrvatskoj ostavljen je rok da usaglase odredbe koje se tiču visine carina na cigarete do ratifikacije sporazuma u parlamentima država.

Bivši potpredsednik Vlade Miroljub Labus kaže za B92 da sporazum Cefta zamenjuje bilateralne ugovore o slobodnoj trgovini, koji su značajno doprineli razvoju trgovine u jugoistočnoj Evropi.

"Ali, on ima i veći značaj od toga, zato što to nije samo ugovor o stvaranju zone slobodne trgovine. Cefta ima i elemente ugovora o stabilizaciji i pridruživanju, posebno u četiri oblasti - kod tzv. politika saradnje, kod određivanja pravila za poreklo robe sa tzv. dijagonalno-kumulativnim elementima, kod javnih nabavki, i kod državne pomoći", kaže Labus.

On kaže da, kada ugovor bude ratifikovan, počinje da deluje tzv. mehanizam rešavanja sukoba: "Plašim se da će otvorene stvari da se reše nezavisno od naše volje. To može da bude šteta, i to je i najveći problem što je ova vlada propustila da uradi."

Ostale vestiArhiva