Zakonom o poljoprivrednom zemljištu kojim je precizirano da se zemljište u državnoj svojini može ukrupnjavati i davati u zakup na period od jedne do 20 godina nametnulo je pitanje da li je to još jedna privilegija koju će moći da iskoriste samo srpski latifundisti.
Prema rečima Zorana Kneževića, načelnika Odeljenja za zemljište Ministarstva poljoprivrede, do sada su 22 opštine, uglavnom na području Vojvodine, tražile saglasnost Ministarstva poljoprivrede za izdavanje u zakup oko 110 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta. Sedam opština dobile su saglasnost za raspisivanje oglasa i već su obavljene prve licitacije. Inače, Ministarstvu se do sada javilo 70 opština (od ukupno 156 opština na teritoriji Srbije ) koje nameravaju da se uključe u tu akciju.
- Do 10. decembra u zakup je izdato oko 11 hiljada hektara u Kikindi i nešto više od četiri hiljade hektara u opštini Vrbas. Da je zakup poljoprivrednog zemljišta dobar posao pokazale su prve obavljene licitacije, jer su pojedine parcele u ovim mestima zakupljene i po ceni od oko 500 evra po hektaru. Zeleno svetlo za davanje u zakup do sada su dobile opštine Vrbas, Kikinda, Bečej, Novi Bečej, Alibunar, Srbobran i Sremska Mitrovica, a prema našim procenama do kraja godine biće zakupljeno oko sto hiljada hektara - kaže Knežević.
Zbog velikog interesovanja potencijalnih zemljoposednika Ministarstvo poljoprivrede preporučilo je da se parcele namenjene zakupu usitne, kao i da se ograniči broj parcela koje može da dobije jedan zakupac. Ta preporuka se, međutim, delimično poštuje, jer su najveće "komade" dobili veliki društveni i privatni kombinati koji su do sada, godinama unazad, obrađivali državnu zemlju bez nadoknade. U opštini Vrbas poljoprivredne parcele koje sa daju u zakup ograničene su na sto hektara, dok je u Kikindi limit 19 hektara, ali nijedna od ovih opština nije limitirala broj parcela koje može da zakupi jedno lice, pa su ih uglavnom zakupili veliki i već privatizovani kombinati. Očigledno je, dakle, da takvu utakmicu individualni poljoprivrednici nisu u stanju da izdrže jer povraćaj sredstava uloženih u zakup ne može da garantuje nijedna poljoprivredna kultura. Pre stupanja na snagu ovog zakona za zakup hektara oranice trebalo je izdvojiti oko 100 evra, a posle prvih licitacija postalo je jasno da je poljoprivredno zemljište skupa roba čija se cena kreće i do 500 evra po hektaru.
- Novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu nije sporan, s obzirom na to da vodi računa o očuvanju poljoprivrednih resursa države, ali odredbe koje regulišu zakup su kontroverzne, u nekim delovima sporne, pa i nedorečene. One otvaraju mnoga za sada sporna pitanja u vezi s perspektivom poljoprivrede, a republička vlada je njihovo rešavanje prepustila drugima, prvenstveno lokalnoj samoupravi u čije je ruke prebačen "vruć krompir tranzicije". Prihod od izdavanja zemljišta jeste primamljiv, ali je pitanje da li je u interesu lokalne samouprave da ubira sredstva od zakupa i da na svojim plećima nosi radnike nekadašnjih poljoprivrednih gazdinstava koji najčešće od novih zakupaca dobijaju otkaz - podseća u izjavi za Danas Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije.
On ukazuje na činjenicu da vojvođanski poljoprivredni proizvođači s pravom traže moratorijum na primenu zakonske odredbe da se zakup poljoprivrednog zemljišta obnavlja svake godine. Prostran tvrdi da onaj ko zakupljenu parcelu koristi samo jednu godinu raubuje zemlju nemilosrdno, dok bi zakup na najmanje tri godine terao korisnika i da ulaže u oranicu. Prema njegovoj oceni bilo bi logično da se u novi zakup daju samo one parcele koje ne koriste poljoprivredna gazdinstva, ili da bar dosadašnji korisnici imaju pravo prvenstva na zakup.
- Na taj način sprečili bi se tajkuni koji godinama koriste državno poljoprivredno zemljište bez naknade da dalje šire svoje imperije, mada ne bi bilo na odmet ni da im se retroaktivno obračuna porez na ekstra profit. U fondu za zakup nalazi se oko 300 do 350 hiljada hektara državnog zemljišta, što predstavlja samo deset odsto obradivih površina. Država inače raspolaže sa oko tri miliona hektara oranica, od kojih je gotovo 98 odsto u Vojvodini. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je oko 16 hiljada ljudi zaposleno u poljoprivrednim gazdinstvima. Njima treba ostaviti pravo prečeg zakupa, s obzirom na to da zemljištu u državnom vlasništvu, kao i ostaloj nacionalizovanoj imovini, tek predstoji denacionalizacija - tvrdi Prostran.
Interesovanje za zakup zemljišta je veliko, a pravo prvenstva imaju vlasnici sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje u upotrebi, vlasnici višegodišnjeg zasada mlađeg od 15 godina, ribnjaka i drugih objekata na poljoprivrednom zemljištu koje se daje u zakup, zatim zakupac zemljišta koje se graniči s poljoprivrednim zemljištem, a uslov je da je poljoprivrednik upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

Ko su najveći zakupci

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede MK komerc, odnosno Miodrag Kostić, zajedno sa članovima porodice i drugim povezanim licima poseduje oko 11.800 hektara zemljišta koje je pre privatizacije bilo u društvenom vlasništvu i oko 20.000 državnog zemljišta. Delta holding je privatizacijom poljoprivrednih gazdinstava došla u posed oko 11.800 hektara društvenog zemljišta. Ova fima koristi i još oko deset hiljada hektara državnog zemljišta na osnovu zakupa. Petar Matijević, vlasnik Mesne industrije Matijević, poseduje 6.100 hektara, a koristi i 8.140 hektara državnog zemljišta.

Država nema odgovor

Analitičari procenjuju da bi kupovina kombinata mogla da ubrza stvaranje monopola u poljoprivredi koji bi preuzeli najveći deo rentabilne proizvodnje. Kupovina oranica i poljoprivrednih kombinata ne bi predstavljala problem, da to ne rade novi vlasnici prerađivačke industrije - uljara, šećerana, mlinova, ili uvoznici i proizvođači semena, što znači da se poljoprivrednici mogu naći u nezavidnom položaju zbog toga što neće imati kome da prodaju svoje proizvode. Na pitanje da li će biti postavljeni limiti koji će sprečiti desetak vlasnika da gazduju desetinama hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta, država zasad nema odgovor.

Ostale vestiArhiva