Podatak da su neke životne namirnice u beogradskim prodavnicama čak za 50 odsto skuplje nego, recimo, u Pragu, izazvao je različite komentare trgovaca, ali i analitičara. Jedan od najčešće pominjanih razloga kojima se objašnjava taj fenomen jeste nedostatak konkurencije u trgovačkoj, ali i proizvođačkoj grupaciji, kao i visoke trgovačke marže.
- To je neopravdano i nelogično utoliko pre što je Srbija poljoprivredna zemlja. Deo objašnjenja leži i u tome da, iako konkurencija postoji, nije dovoljno razvijena. Činjenica je da samo veći broj trgovaca i veća ponuda robe na tržištu mogu da obore cene. Tek kada na naše tržište uđu veliki trgovački lanci, realno je očekivati da se situacija promeni u korist potrošača. Važno je napomenuti i da će strani investitori uskoro moći da postanu vlasnici zemljišta, što će olakšati izgradnju velikih prodajnih objekata za koje su zainteresovani veliki trgovački lanci - tvrdi Srđan Srećković, pomoćnik ministra trgovine, turizma i usluga.
Dragan Filipović, direktor Delta maloprodaje, međutim, smatra da situacija na domaćem tržištu nije tako alarmantna.
- Neki podaci, odnosno primeri nižih cena proizvoda za koje nije navedeno poreklo ni težina, na primer, slatkiša, ne mogu se upoređivati. Jer, pomenuti slatkiš može da bude čokoladica i od 36 grama, a da se njena cena poredi sa čokoladom od sto grama u nekom našem supermarketu. Razlike u cenama sigurno postoje, pogotovo ako postoji hiperprodukcija u nekoj proizvodnji i logično je da taj proizvod ima nižu cenu - takva pravila diktiraju zakoni tržišta. Konkurencija među proizvođačima svakako je delotvorna - ali to nije od velikog značaja ukoliko nema konkurencije među trgovcima. Kad je reč o uvoznoj robi, trudimo se da cene tih artikala ne odskaču mnogo od cena sličnih proizvoda na domaćem tržištu. Ako je neka roba izrazito skupa u odnosu na kupovnu moć naših potrošača, onda je uvrstimo u asortiman maloprodaje na tri meseca i pratimo njen promet. Ukoliko procenimo da je promet mali, odnosno da se taj artikal slabo prodaje, odustajemo od nabavke, tvrdi Filipović, uz napomenu da su u Delti polovinom godine već radili uporednu analizu cena za 30 artikala u desetak okolnih i zemalja EU i da razlike u cenama nisu bile velike.
Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, uz konstataciju da bi konkurencija stranih trgovaca bila dobra za potrošače, ukazuje da postoji nekoliko razloga zbog kojih su domaći potrošači "osuđeni" da kupuju najskuplje proizvode u Evropi.
- Visoke cene pojedinih namirnica u našim prodavnicama ukazuju na postojanje monopola koje država očigledno štiti. Delta je najveći domaći monopolista, a potrošači izgleda uživaju u tome da ih "šamaraju" visokim cenama artikala koje nabavljaju u objektima te kuće. Monopolisti su i proizvođači čija produktivnost nije ni približna nivou razvijenih zemalja i koji su u prilici, da zaštićeni državnim kišobranom, zidaju cene sopstvenih proizvoda. Pri tom, poljoprivreda je nedovoljno produktivna, pa je i to jedan od razloga visokih cena. Svemu tome treba dodati i situaciju sa deviznim kursom dinara koji tera proizvođače da se okreću domaćem tržištu na kome, bez problema, mogu da prodaju robu - tvrdi Stevanović.
Ako uporedimo cene nekih osnovnih namirnica, videćemo da kilogram svinjskog mesa u Nemačkoj košta između četiri i pet evra, u Hrvatskoj oko 30 kuna (324 dinara), dok se u domaćoj maloprodaji cene kreću od 240 do 350 dinara. Litar mleka košta oko 40 dinara što je približno ceni tog artikla u Nemačkoj (0,5 evra), dok je u Hrvatskoj oko 5,4 kuna (54 dinara). U Sloveniji pola kilograma testenine košta 0,71 evro, a u Beogradu 34 dinara. Cena šećera (oko 70 dinara za kilogram) slična je cenama tog artikla u Hrvatskoj i Grčkoj. Kilogram hleba kod nas košta 55 dinara (proizvođač iz Sremske Mitrovice), u Grčkoj pola kilograma košta 60 centi (oko pedeset dinara), a u Hrvatskoj kilogram belog hleba u Konzumu staje 8,9 kuna (oko 90 dinara)...

Hrana "proguta" 40 odsto kućnog budžeta

Prosečna zarada u Srbiji ne premašuje 300 evra i dovoljna je tek da se pokriju osnovni mesečni troškovi jedne porodice koja čak 40 odsto kućnog budžeta troši za osnovne namirnice. Ilustracije radi, prosečna porodica u Nemačkoj troši samo 20 odsto mesečnih prihoda na hranu. Slična je situacija i u drugim zemljama u okruženju gde su zarade više od zarada u Srbiji. Tako, na primer, prosečna plata u Češkoj iznosi oko 700 evra, što je najveća zarada u centralnoj Evropi. Mađari u proseku zarađuju 644 evra, Poljaci 639, Slovaci 515, Hrvati oko 700 evra, dok je prosek zarada u BIH oko 600 KM , odnosno približno kao i u Srbiji.

Ostale vestiArhiva