Podgorica - Rusija je juče priznala Crnu Goru kao suverenu i nezavisnu državu. Generalni konzul Ruske Federacije u Podgorici Vladimir Vanijev, kako je saopšteno iz crnogorskog Ministarstva inostranih poslova, uručio je generalnom sekretaru tog resora Aleksandru Moštrokolu notu Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Nota ruskog ministarstva utemeljena je na ukazu Predsjednika od 10. juna kojim se "priznaje Republika Crna Gora kao suverena i nezavisna država". Ruska Federacije u noti iskazuje spremnost da uspostavi diplomatske odnose između Moskve i Podgorice na nivou ambasadora. Crna Gora je 3. juna proglasila nezavisnost, pošto je na referendumu o državnom statusu održanom 21. maja 55,5 odsto glasača podržalo njenu samostalnost.
Vlada Islanda prva je zemlja koja je priznala Crnu Goru kao suverenu i nezavisnu državu, a potom je to učinila i Švajcarska.
Šefovi diplomatija Evropske unije dogovoriće se danas u Luksemburgu da članice EU pojedinačno, ali uz usaglašene "smjernice", priznaju nezavisnu državu Crnu Goru "u skladu s međunarodnim zakonima i praksom". Izvori EU u Briselu su agenciji Beta preneli da to odražava rešenost da se ne ponove greške s početka 1990-ih godina kad je Nemačka preuranjeno priznala nezavisnost Slovenije i, naročito, Hrvatske, ne sačekavši da budu ispunjeni uslovi postavljeni od svih zemalja EU.
"Smjernice" će označiti pravce za dalje odnose EU s Crnom Gorom, a evropski ministri će ponovo "ohrabriti" vlade u Beogradu i Podgorici da nastave "neposredan i konstruktivan dijalog i da konstruktivno sarađuju u primjeni političkih, socijalnih i ekonomskih reformi".
- Brisel će imenovati predstavnika za pregovore o razdruživanju Srbije i Crne Gore ukoliko i Beograd i Podgorica zatraže pomoć - rekao je Izaslanik Evropske unije za crnogorski referendum Miroslav Lajčak za podgorički Dan.
Odbacujući špekulacije da će izbor pasti na njega, Lajčak naglašava da trenutno "nije realno" da i Srbija i Crna Gora traže pomoć Brisela:
- Beograd i Podgorica će se lako dogovoriti ukoliko ima dobre volje. Ukoliko te volje ne bude, svaka sitnica može postati nepremostiva prepreka. Ukoliko bude neophodna pomoć biće izabran predstavnik za pregovore o razdruživanju, a to ne znači da to moram biti ja. Nemam monopol na pregovore Srbije i Crne Gore - kazao je Lajčak.
Iza poziva evropskih ministara Beogradu i Podgorici da nastave "neposredan i konstruktivan dijalog, kao i da konstruktivno sarađuju u primeni političkih, socijalnih i ekonomskih reformi", krije se i nedoumica da li će Vlada u Beogradu, koja je iskazala vidno nezadovoljstvo zbog okolnosti koje su dovele do pobede pristalica nezavisnosti Crne Gore na referendumu, hteti "konstruktivno i delotvorno" da reši sva pitanja budućih odnosa s Podgoricom.
Srpski premijer Vojislav Koštunica je nedavno u razgovoru s visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom preneo i nezadovoljstvo zbog stalnog pritiska na srpske vlasti i kada je u pitanju saradnja s Haškim sudom, kao i zbog popustljivog stava EU i međunarodne zajednice prema albanskoj strani i pregovaračima UN o Kosovu. Koštunica je, kažu izvori u Briselu, Solani predočio da bi Beograd mogao "promeniti retoriku i pristup" u odnosima sa Unijom zbog toga što EU ne prihvata da s demokratskom Srbijom razgovara kao s partnerom.
Diplomatski izvori EU su, istovremeno, preneli veliku zabrinutost evropskih krugova zbog "nejasnih stavova" u nekim sektorima vladajuće strukture u Srbiji prema radikalima, za koje navode da zastupaju antievropske vrednosti i da su potpuno neprihvatljivi za EU. Koštuničine poruke Solani tumače se i time da je srpski premijer ishod referenduma u Crnoj Gori doživeo kao udarac svojim pozicijama, tako da to čini politički težim ispunjavanje uslova izručenja Ratka Mladića Haškom sudu, nužnog da bi se nastavili pregovori o pridruživanju sa EU. Izvori u Briselu smatraju da se, ako srpska Vlada ne bude spremna da blagovremeno i delotvorno krene u sređivanje odnosa s Podgoricom, može dogoditi da crnogorske vlasti zatraže posredovanje Brisela. To bi unelo novi elemenat komplikovanja odnosa EU i Srbije, ako se ima u vidu da je Koštunica Solani, koji je do sada unutar EU možda najvidljivije podržavao srpsku vladu, stavio do znanja da takve "dobre usluge" EU nisu potrebne Beogradu.
Takođe, kako smatra Koštunica, EU je na loš način postupila u pripremi referenduma u Crnoj Gori, uključujući odluku da se pre referenduma otkaže runda pregovora s Beogradom o pridruživanju. Izvori Evropske komisije su uoči sutrašnjeg ministarskog zasedanja EU želeli da naglase da najnoviji izveštaj tužioca Haškog suda Karle del Ponte Savetu bezbednosti UN o manjkavoj saradnji Srbije s tim sudom, pokazuje da je bila "na mestu" odluka Evropske komisije da se otkažu pregovori o pridruživanju sa Srbijom, izjavio je jedan zvaničnik u Briselu.
Ministri inostranih poslova EU danas će razmotriti sveukupne prilike na Zapadnom Balkanu i naglasiti "evropsku perspektivu" za sve zemlje Zapadnog Balkana. Oni će "izraziti zabrinutost zbog izostanka napretka u hapšenju i prebacivanju preostalih šest optuženika Haškom sudu". U nacrtu zaključaka ministarskog zasedanja navodi se i zahtev da "sve zemlje kojih se to tiče preduzmu odlučnu akciju kako bi se obezbedilo da optuženi, a posebno Radovan Karadžić i Ratko Mladić, budu konačno izvedeni pred lice pravde". U Luksemburgu će sutra Evropska unija i Albanija potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Koštunica u Rusiji

Premijer Srbije Vojislav Koštunica sastaće se s predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom u utorak 13. juna 2006. u Sankt Petersburgu. Koštunica će danas otputovati u Rusiju, gde će učestvovati na 10. Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Petersburgu.

Predizborno grupisanje

Izuzev za proces razdruživanja, Crna Gora se lagano priprema za opšte izbore - tri nedelje posle referenduma na kojem je njegova opcija izgubila, lider crnogorske opozicione Socijalističke narodne partije Crne Gore Predrag Bulatović najavio je da se neće povući iz politike, iako je to najavljivao uoči referenduma. Preinačavanje svoje odluke Bulatović je za Dan obrazložio stavom da je izjašnjavanje o državnom statusu Crne Gore bilo "neregularno".
Prema njegovim rečima, za jesenje parlamentarne izbore u Crnoj Gori "preferira najširu" opozicionu predizbornu listu, što znači da njegova stranka odbacuje inicijativu SNS o formiranju zajedničke "srpske liste".
- SNP kao građanska partija ne može prihvatiti zajedničku listu s naglašenim nacionalnim predznakom. Ono što SNP može jeste da zajedno s nacionalnim strankama, koje baštine demokratske i evropske standarde, formira najširu antirežimsku, predizbornu koaliciju - istakao je Bulatović.
Grupa za promjene, koja je prerasla u političku partiju, odbila je inicijativu SNP jer će sama učestvovati na jesenjim izborima. Liberali Slavka Perovića još se o tome nisu oglašavali, a Predrag Popović, predsednik Narodne stranke, kaže da u principu podržava "okupljanje svih istinskih opozicionih snaga koje su beskompromisno protiv aktuelnog režima".
- Zbog podeljenosti u Crnoj Gori i činjenice da će izbori biti organizovani u uslovima snažnog uticaja nedavnog referenduma, smatramo da nije optimalna strategija pravljenja jedinstvene liste - kaže Nebojša Medojević, čelnik GZP.
Strategija Grupe za promjene je, rekao je on, da sama izađe na izbore, jer su jedina politička organizacija koja može da računa na glasove "i onih koji su glasali za nezavisnost i onih koji su bili protiv".

Ostale vestiArhiva