Komentarišući politiku Vlade Srbije, predsednik Centra za slobodno tržište iz Beograda dr Miroslav Prokopijević nedavno je rekao da izvršna vlast beži od svog osnovnog posla – stvaranja dobro poslovnog okruženja i da se sve više okreće pseudo poslovima – državnog arbitriranja i investiranja.

On primećuje da su se, tokom poslednja 2-3 meseca, izdešavale neke bitne stvari koje su dodatno iskomplikovale Vladinu poziciju. Po njegovom mišljenju Vlada Srbije se suočila sa prekidom pregovora sa EU, referendumom u Crnoj Gori i pregovorima o Kosovu i na te izazove nije uspela adekvatno da odgovori, iako su to bitna pitanja od kojih zavisi naša poziciju, kao zemlje koja želi da privuče strani kapital.

- Sve to što se pomenuli deluje destimulativno – kaže dr Miroslav Prokopijević. – Najvidljivija posledica odvajanja Crne Gore je ta da promet na Beogradskoj berzi već nedeljama beleži pad. Za razliku od crnogorske berze koja je u bumu. Utisak je da su se Crnogorci izvukli iz jednog lošeg aranžmana u kome Srbija, nažalost, ostaje. Što se tiče pregovora sa EU, to je samo po sebi loše. To je bilo jedino svetlo za ovu zemlju i zatvraranje tih vrata može da ima katastrofalne posledice, ako se strašno brzo ne reši. Kad kažem brzo, razmišljam o nedeljama. Mislim da su investitori to imali u vidu još prošle godine. Praktično, od januara do aprila prošle godine srpska berza je imala strašan uzlet, posle toga je stagnirala, a sada opada. Pregovori o Kosovu bi, u krajnjoj liniji, mogli pozitivno da utiču, jer je to rešavanje jednog pitanja. Od reakcije u Srbiji, kad se to bude reševalo, zavisiće kako će poslovni svet gledati na nas. Kratkoročno, tu će biti nekog komešanja i to će biti negativno, ali dugočno imaćemo koristi. .

Primetno je da se investitori nekako snebivaju. Da li to može da bude dugoročni problem, odnosno mislite li da taj zastoj može duže da traje?
- Ne može se predvideti šta će biti sa saradnjom sa Hagom, kako će dalje teći pregovori sa EU, šta nas čega posle narednih izbora. - Kako nas sada investitori vide moglo bi se reći da su veoma rezervisani. Ne samo da neki, koji bi da je situacija bolja došli, ne dolaze, već imam utisak da se neki lagano povlače. Primera radi, promet nekoliko konditorskih firmi („Bambi“, „Banini“, „Jafa“) drastično pada poslednjih nedelja. A to su firme koje su bile dugoročno likvidne. Tu se nešto čudno dešava, tako da je nemoguće predvideti šta će dugoročno biti. Očito je da niko ne želi vlast, ni demokrate, ni radikali, jer je repertoar koji je na meniju krajnje nepopularan i to je ono što muči Vladu, a ne njena unutrašnja kohezija, koje gotovo da i nema.

Koliko je inflacija opasan faktor, odnosno koliko ona destimuliše?
- Inflacija nikada nije dobra. - Ni kad je neka zemlja stabilna, pa inflacija sa 1-2 odsto skoči na 5-6 procenata. Jedan od razloga je to što tada tempo razvoja postaje nepredvidiv. Drugi problem je što inflacija obezvređuje ulaganja. Vi uložite neka dinarska sredstva i ona su vam posle godinu dana obezvređena (17,7 odsto prošle godine). Obezvređena vam je naravno i dobit. Moja su očekivanja da inflacija ove godine bude nešto manja, oko 14 procenata. Svi koji misle da se pomoću inflacije može pokrenuti razvoj treba samo da gledaju razvijene zemlje iz 70-tih godina. Inflacija je bila enormna, a stope ekonomskog rasta su padale. Naravno, i nezaposlenost je rasla. Problem kod nas je što smo mi uvek imali inflaciju i što je za Vladu veliki trošak da se upusti u njeno suzbijanje. Sada Vlada, ne samo što ne najavljuje takav korak, ona najavljuje nešto sasvim obrnuto. Najavljuje nekakva dodatna ulaganja, koja ne mogu, a da ne rasplamsaju inflaciju. Tako da inflacije neće biti 14 odsto već nešto više.

Često tvrdite da država na planu privlačenja SDI nije mnogo učinila. Da li ste još uvek kod tog stanovišta?
- Vlada jeste usvojila Strategiju privlačenja stranih investicija, koju je koordinisalo Parivodićevo ministarstvo. – To je, verovatno, najliberalniji dokument koji je ikada jedna srpska vlada usvojila. Bojim se da će, iako tim dokumentom ovo ministarstvo koordinira rad svih ekonomskih resora, njegova sudbina biti da ostane mrtvo slovo na papiru. Tu treba popraviti stvari na nekoliko strahovito važnih mesta. Od toga da se snize porezi, da se pitanje boravka stranaca liberalizuje, da administracija postane prijateljska prema biznisu, da se papirologija pojednostavi, da stranci mogu da kupuju nekretnine itd. Gledano srazmerno, Srbija bi morala da ima 3,5 milijardi dolara „grinfild“ ulaganja, a ona to nema. Prošle godine smo imali ukupno oko 1,4 milijarde, a od toga „grinfild“ je bio svega oko 150 miliona. To je pokazatelj da se na tom planu nije ništa uradilo.

Ali Vlada kao da nam poručuje – Ne smemo tako brzo sa reformama, jer to izaziva socijalne potrese i približava radikale vlasti.
- Ako bi priča bila tačna, onda bi tamo gde su reforme bile najbrže i najdublje radikali i njima slični bili najpopularniji. Šta više, tamo gde su reforme bile najbrže, kao što su baltičke zemlje, Češka, Poljska, Slovačka, Mađarska, pa i Slovenija, te ružne političke snage su strašno male. Te ružne snage su prošlost i suština je upravo obrnuta, ne samo da nisu opasne brze reforme, već jedino brze reforme mogu da marginalizuju takve snage. Zato što od većine stanovnika (80-85 odsto) stvaraju dobitnike u tranziciji. Kod nas je problem što su reforme užasno spore i što je sloj gubitnika ogroman. Ovo vođenje politike na radikalnoj agendi oko Kosova i Crne Gore, to takođe diže radikale. Potreban je obrnut pristup, brže reforme, poboljšanje poslovnog okruženja, više bolje plaćenih radnih mesta. To je rešenje.

Najveći preduzetnik

l Imam utisak da Vlada nastoji da se predstavi kao najveći investitor u zemlji. Kratkoročne efekte takvog ponašanja vidimo, kakvi su mogući dugoročni efekti?
- Vlada i jeste najveći preduzetnik. – Javna potrošnja je generalno gledano ogromna. Ona će ove godine biti negde 900 milijardi od ukupno 1.900 milijardi. To je zvanični podatak. Zašto nije dobro da državna potrošnja bude tolika? Ako birate da li ćete dinar potrošiti u državnim ili privatnim investicijama, uvek su privatna ulaganja efikasnija. Drugi razlog je što velika državna potrošnja znači visoke poreze i destimulaciju biznisa. Pod tri, velika državna potrošnja jača ulogu države, umesto da je smanji u odnosu na privatni sektor. I četvrto, velika državna potrošnja znači puno renti, tako da ljudi troše neproporcijno mnogo vremena na traženje renti umesto da se bave svojim osnovnim poslovnim aktivnostima.

Ostale vestiArhiva