Zatvorenici nezadovoljni uslovima života u ovim ustanovama, ali i građani koji ni posle višegodišnjih sporova nisu uspeli da dođu do presude pred nekim od domaćih sudova najčešće se odlučuju da pravdu potraže pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Nije mali broj ni onih koji preko ovog suda pokušavaju da povrate vlasništvo nad oduzetom imovinom. Međutim, ovaj sud, do sada, nije doneo nijednu presudu protiv naše dojučerašnje države Srbije i Crne Gore, kaže dr Dragoljub Popović, sudija Evropskog suda za ljudska prava.

- Kada je reč o dužini sudskih postupaka tu je situacija naročito komplikovana jer Konvencija o ljudskim pravima, na osnovu koje sud postupa, našu zemlju obavezuje tek od 2004. godine. Ako se neki predmet vukao po našim sudovima deset i više godina pre 2004. godine a ni do danas nije završen, Evropski sud uzima u obzir da je postupak trajao previše dugo i uzeće u razmatranje takav slučaj iako formalno nije ovlašćen - objašnjava dr Popović.

Koliko trenutno ima predmeta iz SCG?

- Taj broj je stalno oko hiljadu. Postoje predmeti za koje sekretarijat Suda proceni da će verovatno biti odbijeni i oni se upućuju tročlanom komitetu sudija. Međutim, dovoljno je da samo jedan sudija traži da predmet bude iznet pred veće da se tako i postupi. Na desetine predmeta je odbačeno u tročlanom komitetu, ali stalno stižu novi, tako da je brojka uvek oko hiljadu.

Da li su se neki predmeti u kojima su oštećeni naši državljani primakli kraju?

- Jesu, ali to je sad malo zastalo, pošto je sud u teškom položaju jer ne može da donese presudu. U stvari može, ali ne bi bilo u redu da donese presudu protiv SCG. Trebalo bi prvo videti da li je predmet srpski ili crnogorski.

Vi ste izabrani kao sudija iz SCG, da li će to biti problem?

- U načelu ne znam da odgovorim na to pitanje, to zavisi od srpske vlade, od procesa razdruživanja i od Saveta Evrope. Sudija je izabran u ličnom svojstvu, bira ga Parlamentarna skupština Saveta Evrope i mandat mu može prestati samo ako tako odluči plenarna sednica Suda i to dvotrećinskom većinom.

U ovom pogledu postoji presedan Čehoslovačke. Kada su se razdvojile Češka i Slovačka, sudija je bio iz Slovačke a onda je Češka kandidovala svog sudiju koji je i izabran. Verovatno će tako biti i u našem slučaju. Pošto sam ja iz Srbije, Crna Gora će izabrati svog sudiju. Ima sličnih situacija i u drugim organima Saveta Evrope, recimo u Komitetu za borbu protiv torture gde je naš zajednički predstavnik iz Crne Gore. Tu će verovatno Srbija hteti da imenuje svog člana.

U kojim slučajevima neko može da se obrati ovom sudu?

- Onda kada je radom državnog organa povređena Konvencija o ljudskim pravima (pravo na život, privatnost, privatnu imovinu, zabrana mučenja...). Međutim, postoje još neki uslovi. Da biste mogli da se obratite ovom sudu treba da iscrpite nacionalni pravni put, a to konkretno u našem slučaju znači da se u zemlji stigne do najviše instance, odnosno do Vrhovnog suda.

Našoj javnosti treba reći da se mora razlikovati tekst Konvencije o ljudskim pravima od prava konvencije jer je pravo suda precedentno pravo. Ne možete samo čitanjem Konvencije zaključiti da li imate šanse da uspete pred ovim sudom.

Sudi se na osnovu ranijih presuda?

- To nigde ne piše, ali to je praksa. Sudije imaju osećanje da se moraju držati svojih ranijih presuda izuzev ako ne postoji neki važan razlog da od ranije presude odstupe. To je praksa suda.

Ovom sudu mogu da se obrate i države?

- Mogu, ali je to dosta retko. Toga je bilo ranije. U vreme vladavine vojne hunte u Grčkoj kada su skandinavske zemlje i Holandija podnele predstavku protiv Grčke, to je bio poznati slučaj, ali toga je sada manje.

Presude ovog suda u nekim slučajevima su uticale na promenu zakonodavstva u zemljama na koje su se odnosile?

- Ima takvih uticaja na nacionalna zakonodavstva. Postoji slučaj, Sejdović protiv Italije, gde je upleten čovek iz naših krajeva. Reč je o građaninu Crne Gore koji je bio optužen u Italiji za krivično delo i tamo mu je suđeno u odsustvu. Kasnije je u Nemačkoj lišen slobode, a italijanska strana je tražila izručenje. Međutim, Nemačka je to odbila zato što italijansko zakonodavstvo ne pruža garancije da će takvom licu biti ponovo suđeno. Onda je Italija izmenila svoje zakonodavstvo da bi uspela u zahtevu za izručenje, ali je Evropski sud zaključio da to nije dovoljno, jer nema još nikakve prakse po tom novom zakonodavstvu te sud ne zna kako će italijanski kasacioni sud primenjivati novi zakon. Na kraju je Italija izgubila spor, pošto je sud našao da postoji povreda Konvencije.

Ovaj sud odbacio je tužbu protiv NATO-a koji su podnele porodice poginulih radnika RTS-a?

- U vreme napada mi nismo bili potpisnici Konvencije o ljudskim pravima. Međutim, pred sudom ima još slučajeva tužbe protiv NATO-a. Neki od oštećenih su podneli tužbu protiv Nemačke za učešće u bombardovanju da se prođu sve pravne instance tamo i da se onda obrate Evropskom sudu.

U kojim su slučajevima najčešće odbijane žalbe naših građana?

- Bilo je dosta onih koji su odbijeni. LJudi se, recimo, žale da im je oduzeta imovina 1946. godine, ali Srbija o tome još nema nikakav zakon da bi se moglo reći da su iscrpljeni svi domaći pravni lekovi, što je uslov za obraćanje Evropskom sudu.

Da li je primećeno da se ljudi masovnije žale nego ranije?

- Bojim se da će žalbi će biti sve više, posebno zbog dužine sudskog postupka. To je boljka raznih država pa i naše.

Koju meru sud predviđa ako utvrdi da je zbog dužine trajanja postupka povređena Konvencija?

- Nalaže se državi da izvrši presudu, a stranci se dodeljuje određena novčana svota koja nije visoka. Postoji fama da sud dodeljuje velike novčane iznose. To nije tačno.

Koliko trenutno predmeta čeka na rešavanje?

- Oko 80.000 predmeta i to je najopterećeniji sud posle Vrhovnog suda Rusije. Sud je zagušen predmetima i stalno se razmišlja kako da se poboljša njegov rad. Trenutno ima 45 sudija, ali se uskoro očekuje da će biti izabran i sudija iz Monaka, a onda i iz Crne Gore.

Neki slučajevi se i ovde vuku godinama. Problem je u obradi predmeta. To radi čitava mala armija pravnika, više od sto ljudi iz raznih zemalja. Od njihovog posla zavisi brzina rada suda.

Ko se najviše žali?

- Četiri zemlje imaju više od polovine predmeta - Rusija, Turska, Rumunija i Poljska, onda tek dolaze Nemačka i Francuska. Od balkanskih zemalja Rumunija je šampion, a odmah iza nje Bugarska.

Ostale vestiArhiva