Razapeta između natprosečnosti vodećih srpskih izvoznika i ekonomskog sivila firmi koje slove za gubitnike tranzicije, sa nazovizlatnom sredinom u kojoj se koprcaju preduzeća sa malo zaposlenih, užička privreda se kotira kao bolje stojeća u domaćim okvirima.


Prema podacima Regionalne privredne komore Užice, privreda Zlatiborskog okruga u ovoj godini ostvariće suficit od oko sto miliona evra, od čega šezdeset odsto spoljnotrgovinskog plusa otpada na „zasluge“ užičkih preduzeća.

Među izvoznicima koji prednjače i održavaju solidan rejting užičke privrede je Valjaonica aluminijuma „Impol Seval“. Zahvaljujući investiranju u preduzeće, a samo je ove godine u nove tehnologije uloženo trideset miliona evra, „Impol Seval“ je u 2006. godini ostvario rekordnu proizvodnju u istoriji fabrike, od koje 90 odsto otpada na izvoz. Od pre četiri godine kada je slovenačka kompanija „Impol“ kupila valjaonicu do danas, produktivnost je povećana za sedam odsto. „Impol Seval“ trenutno zapošljava 740 radnika čija je prosečna neto zarada oko 30.000 dinara.

Valjaonica barka u prvih deset meseci ove godine ostvarila je profit od oko milion evra, a učinak bi, tvrde u ovom preduzeću, bio znatno bolji da je kurs dinara realniji. Kompanija „Ist point“ je jedan od većinskih vlasnika Valjaonice bakra koja zapošljava oko 1.400 radnika, prosečna plata je oko 22.000 dinara, a 90 odsto proizvoda iz pogona te fabrike se izvozi.

I Namenska industrija „Prvi partizan“ izborila se za unosne poslove van okvira zemlje - skoro 95 odsto sportske, lovačke i vojne municije, kao i mašina i opreme koja se ovde proizvede izveze se na američki kontinent, u Evropu, Aziju, Afriku i Australiju. Još veća uposlenost za oko 750 radnika očekuje se uskoro, premda će uoči Nove godine sa starim partnerom iz Evrope biti potpisan ugovor koji garantuje nove izvozne poslove na duži period.

Izlazeći kao pobednik mnogih tendera za izgradnju saobraćajnica, tunela i mostova širom Srbije, preduzeće „Putevi“ obezbedilo je sebi značajnu ulogu na prostoru Rusije. Trenutno su „Putevi“ okrenuti novom izazovu, a to je rekonstrukcija aerodroma u Sočiju. Posao je vredan oko dvesta miliona dolara i smatra se najvećim izvoznim poslom srpske građevinske industrije u novije vreme.

Listu preduzeća s druge strane medalje užičke privrede predvodi Fabrika sanitarnih armatura (FASAU). Firma za čijom robom je vladala potražnja i tokom godina sankcija, već duže vreme se zbog obilnih dugova nalazi u stečaju. U istom položaju je komšijski „Tvrdi metal“ koga je privatizacija, umesto u mirne privredne vode, uvela u stečajni postupak. Radnici firme „Gama“, koja proizvodi patent zatvarače, a kojim gazduju dvojica slovenačkih preduzetnika, primaju minimalne zarade u iznosu od oko 9.000 dinara, dok su zaposleni u četiri sestrinske firme autoprevozničkog preduzeća „Raketa“ u poslednjih šest meseci primili samo dvadesetak hiljada dinara.

O plati mesecima sanjaju i radnici „Gradine“. Od zvanja nekada najmoćnijeg trgovinskog lanca u zapadnoj Srbiji „Gradina“ je zapala na rub stečaja. Posle rasprodaje imovine ovog preduzeća u bescenje, a zatim i poništenja privatizacije, dva „Gradinina“ megamarketa su zatvorena, dok treći još radi iako su tom prodajnom objektu rafovi poluprazni zbog blokiranih računa i nemogućnosti da se nabavi roba.

Zaposleni u „Koži“ već mesecima nisu zakoračili u fabričke pogone. Uz činjenicu da dugo nisu primili ni dinara, radnike više tišti nejasan status u kome se preduzeće nalazi, premda se većinski vlasnik, ruski biznismen Valerijan Gašparijan mesecima ne pojavljuje. Žrtva privatizacije je i sevojnička Mlekara koja od jula ne radi, iako još zvanično postoji kao pravno lice.

Ostale vestiArhiva