Premijer Vojislav Koštunica rekao je da je Srbija pravo mesto za investiranje i pozvao poslovne ljude iz Austrije da se udruže sa srpskom privredom.

Otvarajući Bečki ekonomski forum, koji se održava pod sloganom 'Investirajmo u Srbiju, investirajte u region', Koštunica je rekao da Vlada Srbije upravo radi na izradi nacionalne strategije za povećanje nivoa stranih investicija u Srbiji od 2006. do 2012. godine.

'Cilj te strategije je da se privuče što više direktnih stranih investicija i da se Srbija što više približi, u ekonomskom smislu, Evropskoj uniji', objasnio je Koštunica. Podsećajući da je u prošloj godini nivo direktnih stranih investicija u Srbiji iznosio oko 1,6 milijardi evra, Koštunica je rekao da se u ovoj godini očekuje oko dve milijarde evra.

Koštunica je naglasio da je nacionalnom strategijom Vlade za privlačenje stranih investicija predviđeno da se u sledeće tri godine 'privuče' po tri milijarde evra godišnje. On je napomenuo da je vreme potrebno za osnivanje firme u Srbiji smanjeno sa 51 na samo pet dana, a troškovi su smanjeni sa 200 na 60 evra.

'Srbija ima najnižu stopu poreza od 10 odsto na prosek preduzeća', podsetio je premijer i napomenuo da je Srbija postala jedna od zemalja potpisnica sporazuma o zoni slobodne trgovine sa oko 55 miliona potrošača, dodajući da je jedno od komparativnih prednosti Srbije i Sporazum koji je potpisan sa Ruskom Federacijom o bescarinskoj trgovini.

'Srbija je prošle godine usvojila više od 100 zakona koji se indirektno odnose na direktne strane investicije', rekao je Koštunica i predočio da Srbija trenutno ulazi u drugu fazu tranzicije, a da bi do polovine 2007. godine trebalo da završi privatizaciju velikih društvenih sistema.

Koštunica je ukazao i na to da strani investitori treba da iskoriste veoma dobar geografski i strateški položaj Srbije u Evropi i kvalifikovanu radnu snagu i veoma iskusan menadžment u preduzećima.

Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić najavio je da će do kraja leta biti završena privatizacija Vojvođanske, Panonske i Kredi banke.

On je na Bečkom ekonomskom forumu u Beogradu rekao da krajem ove sedmice ističe rok za dostavljanje ponuda za Vojvođansku banku i da do kraja juna sledi finalizacija ponuda za Kredi banku iz Kragujveca i Panonsku banku iz Novog Sada.

Dinkić je najavio je i da će uskoro Srpska banka i Poštanska štedionica biti spojene u jednu banku i dodao da na srpskom bankarskom tržištu najveći kapital od 200 miliona evra ima Kormercijalna banka. Ministar finansija je ocenio da će reforma osiguravajućih kompanija u Srbiji biti jednako brza i uspešna kao i reforma bankarskog sektora.

'Strategija vlade u reformi osiguranja bila je da sačuva domaće kompanije koje mogu da budu konkurentne stranim', naveo je Dinkić i dodao da će tender za prodaju 80,12 odsto kapitala osiguravajućeg društva DDOR iz Novog Sada biti otvoren do 10. jula.

On je precizirao da je bankarski sektor najjači u srpskoj privredi i dodao da je u Srbiji štednja za šest godina povećana sa nule na 2,5 milijardi evra, a kreditini portfelj u tom periodu povećan je šest puta, na šest milijardi evra.

Srpski ministar privrede Predrag Bubalo pozvao je austrijske investitore da ulože kapital u Srbiju u oblasti infrastrukture, telekomunikacija i energetski sektor. On je istakao da je ulaganje u savremenu infrastrukturu jedini put do uspešne privrede i put ka većim stranim direktnim investicijama.

Bubalo je podsetio da je usvajanjem niza ekonomskih zakona Srbija sada u drugoj fazi tranzicije i harmonizacije zakona sa evropskim pripisima, koji će biti najbolji dokaz poboljšane poslovne klime za investitore iz drugih zemalja.

On je ocenio da je glavni cilj Srbije da postane članica Evropske unije, kroz usklađivanje neuspešne privrede sa principima zdrave tržišne ekonomije i konkurentnosti na evropskom i svetskom tržištu, do čega je privatizacija najkraći put.

Prema njegovim rečima, najbolji dokaz uspeha tranzicije trenutno je odvijanje trideset tendera, što se do sada nije desilo u tako kratkom periodu. 'Ove godine predstoji nam privatizacija javnog sektora, koja će biti nezaustavljiva, a u kojoj je najdalje odmakla Naftna industrija Srbije', precizirao je srpski ministar privrede.

Bubalo je rekao da Srbija stranim ulagačima nudi stabilnu makroekeonomsku politiku, nesmetan transfer kapitala i jedinstveni sporazum o slobodnoj trgovini u regionu, koji nudi pristup velikom tržištu.

On je dodao da su prednosti za strane investitore i jednostavna i stimulativna poreska politika, s jednom od najnižih stopa poreza na dobit od deset odsto u Evropi i poreske olakšice za nove zaposlene, kao i značajne carinske olakšice.

Prema njegovim rečima, pred srpskom privredom je još dosta posla, ali u to treba ući bez predrasuda i iskoristiti mogućnosti koje postoje u obostranom interesu.

Predsednik Bečkog ekonomskog foruma i koordinator Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Erhard Busek, ocenio je u Beogradu da je Srbija ključna zemlja regiona i pozvao strane investitore da ulažu u srpsku privredu.

'U Srbiji postoje dobri uslovi za ulaganje, posebno u oblasti energetike', rekao je Busek u obraćanju učesnicima Bečkog ekonomskog foruma, koji se održava u Centru 'Sava' pod nazivom 'Investirajte u Srbiju, investirajte u region'.

Busek je istakao da je budućnost Srbije, kao i čitavog regiona, u Evropskoj uniji, ocenjujući da je prethodno važno da se poboljša ekonomska i socijalna situacija u zemljama regiona.

Ukazujući da Srbija ima dobru saradnju sa Paktom za stabilnost Jugoistočne Evrope, on je naglasio da Beograd u naredne dve godine treba da pruži još veći doprinos u regionalnom povezivanju.

'Evropska unija želi da ide korak po korak u iznalaženju rešenja za sva otvorena pitanja', rekao je Busek i izrazio nadu da će doći do napretka u liberalizacije viznog režima za građene Srbije. Busek je pozvao privrednike da iskoriste današnji sastanak i naprave što više poslovnih kontakata.

'Cilj organizovanja ovog skupa je jačanje privredne saradnje u regionu', zaključio je Busek.

Austrijski kancelar Volgang Šisel izjavio je da je cilj Bečkog ekonomskog foruma, stvaranje što boljih političkih i ekonomskih uslova kako bi zemlje Jugoistočne Evrope što pre bile priključene Evropskoj uniji.

'Cilj Bečkog ekonomskog foruma je da se sve političke i ekonomske mreže spoje, kako bi se otvorila perspektiva za zemlje regiona unutar EU', rekao je Šisel u video obraćanju učesnicima Bečkog ekonomskog foruma u Centru 'Sava'.

Ocenivši da ekonomski potencijal regiona raste, Šisel je istakao da Bečki ekonomski forum omogućava da se 'ostvari san o zajedničkoj ekonomskoj zoni od Jadranskog do Crnog mora'.

Austrijski kancelar, koji predsedava EU, izrazio je nadu da će na skupu u Beogradu doći do sklapanja novih projekata kojim će regionalna saradnja biti ojačana.

Učesnicima Bečkog ekonomskog foruma obratili su se generalni sekretar Elena Kirčeva i potpredsednik te organizacije Jozef Taus. Oni su ukazali na ekonomski značaj regiona od Jadranskog do Crnog Mora koji ima 130 miliona potrošača.

Bečki ekonomski forum osnovan je 2004. godine sa ciljem da promoviše investicione i poslovne mogućnosti na prostoru od Jadranskog do Crnog mora, a osnivači su ugledne austrijske kompanije, banke i institucije.

Sastanci Bečkog ekonomskog foruma predstavljaju najveći skup investitora zemalja regiona, koji okuplja značajan broj učesnika - od predsednika vlade, poslovnih ljudi, investitora i bankara, do predstavnika nacionalnih, regionalnih, međunarodnih i ekonomskih institucija.

Ostale vestiArhiva