Ove godine Akcijski fond je privatizovao rekordnih 306 kompanija u kojima je država imala vlasničke udele, pri čemu je uknjižen prihod od 65,5 miliona evra, izjavio je ekskluzivno za „Politiku” direktor te institucije dr Aleksandar Gračanac.

Inače, od 2002. godine, kad je Akcijski fond počeo s radom, dosad su prodati akcionarski državni udeli u 792 kompanije za ukupno 445,3 miliona evra, a najveći prihod je ostvaren lane kad je iznosio 125,5 miliona evra.

U ponudi je ostalo nešto više od 350 kompanija, s tim što je za potencijalne kupce atraktivno nešto više od 100 preduzeća, među kojima su beogradski firme „Optika”, „Jugoelektro”, BAS, „Navip”, „Savremena”, „Klas”, „Ikarbus”, niška Pivara, „Žitoprodukt” iz Kragujevca; čelarevski „Dunav”, PIK Bečej, ariljski „Fasil”, Fadip holding; požarevački „Žitostig”, „Simpo” i „Jumko” iz Vranja…

Za pojedine firme određene su tenderske i aukcijske prodaje u saradnji sa Agencijom za privatizaciju, a Akcijski fond će, shodno zakonskoj obavezi, sve ove kompanije prodavati do kraja 2008. godine.

Firme za koje kupci nisu zainteresovani najverovatnije će ići u stečaj, najavljuje dr Gračanac u izjavi za naš list, podsetivši da je, prema analizi Republičkog zavoda za informatiku, sajt Akcijskog fonda imao rekordnih 1,9 miliona posetilaca, od kojih su više od polovine bili stranci.

Stečaj za teške bolesnike

Lanjskim izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji predviđeno je da se, posle raskida ugovora između Agencije za privatizaciju i nesavesnih kupaca, kompanije prenose u nadležnost Akcijskog fonda, na ponovnu prodaju.

U tom slučaju kapital nije više društveni, već državni u akcijama, koji može promeniti vlasnike na berzi ili u tenderskoj prodaji, podseća Gračanac.

Do trenutka ponovne prodaje zakon je predvideo da se imenuju privremeni zastupnici državnog kapitala u tim kompanijama, i uz konsenzus akcionara, sindikata i lokalne samouprave.

Od juna prošle godine do sada Agencija za privatizaciju je prenela u nadležnost Akcijskog fonda 176 kompanija (70 odsto kapitala po kompaniji), od kojih je nove vlasnike steklo 21 preduzeće.

Stečaj je pokrenut u 25 kompanija, a u 81 je imenovan zastupnik kapitala, dok u 27 preduzeća to nije bilo moguće, jer je situacija bila toliko teška, kaže Gračanac.

Iskustvo s preduzećima koja su, nakon ugovora sa kupcima, ponovo vraćena u državni posed su veoma teška, zbog nesavesnosti investitora, izgubljenih tržišta, nedostatka elementarnih tehnoloških uslova za obnovu proizvodnje.

Stoga je u velikom broju firmi stečaj neminovan, a pokreću ga zainteresovani poverioci. Međutim, u nekim kompanijama ne postoji mogućnost da poverioci pokrenu takav postupak, jer je veća dara od mere, odnosno troškovi stečaja su skuplji od same kompanije.

Alternativa štednji

Zakon o investicionim fondovima, koji je konačno stupio na snagu 11. decembra ove godine, prilično kasni, ocenio je dr Gračanac, uz opasku da je taj sistemski akt trebalo da se donese istovremeno sa ostalim zakonskim propisima iz oblasti privatizacije.

Da je to urađeno na vreme naši građani su mogli mnogo ranije da imaju alternativni i profitabilan izvor štednje, kupovinom hartija od vrednosti i da ostvaruju značajne kapitalne dobitke i dividende.

Međutim, rast štednje u bankama pokazuje da građani poseduju značajna sredstva od kojih deo mogu da ulože na tržištu kapitala posredstvom fondova.

Ovo pogotovo ukoliko se na domaćem tržištu kapitala pojave delovi sadašnjih javnih kompanija na berzi, u zavisnosti od strategije koja se bude primenila.

Prodajom delova akcijskog kapitala najmoćnijih kompanija, poput NIS-a, EPS-a, Aerodroma, Telekoma, obezbedio bi se ne samo kvalitetan materijal za trgovanje, bez ugrožavanja većinskog državnog vlasništva, već bi se stvorila i mogućnost da privreda pribavi jeftinija sredstva za restrukturisanje i razvoj od bankarskih kredita, naglašava direktor Akcijskog fonda.

Ostale vestiArhiva