Privatni sektor neto kreditira državno-društveni, a privatne firme su dvostruko pogođene merama NBS koje poskupljuju kredite. S jedne strane imaju više troškova, a s druge treba da amortizuju nelikvidnost državno-društvenog sektora, s obzirom na to da je u tom sektoru registrovan veći nivo dugova od potraživanja, a u privatnom sektoru veći nivo potraživanja od dugova. Ovo je jedan od zaključaka koji je posle majskog anketiranja privrednika, izneo saradnik časopisa Makroekonomske analize i trendovi Milan Kovač.
- U prethodna tri meseca broj preduzeća u privatnom sektoru koja imaju previsok nivo potraživanja skočio je sa četiri na osam odsto. Takođe, u maju je zabeležen rekordan broj privatnih preduzeća od 14,5 odsto koja su se izjasnila da im je nivo dugova visok. U poslednjih šest meseci ova brojka nije prelazila 11 odsto tako da se majski rezultat može smatrati relativno visokim. Osnovno pitanje je da li se bližimo nekoj prelomnoj tački za privredu u kojoj visoka cena kredita gura preduzeća u nelikvidnost i pad privredne aktivnosti. Ono što treba znati je da kamate za biznis kredite u svim bankama najviše zavise od boniteta firme - što je preduzeće uspešnije to je niža kamata. Imajući to u vidu realno je očekivati da banke neće podizati kamate svojim najboljim klijentima sa odličnim kreditnim rejtingom jer bi ih time gurnuli u zagrljaj konkurenciji već će cenu platiti verovatno firme sa slabijim rejtingom koje će najviše osetiti uticaj tih mera. Takvih u Srbiji, sasvim sigurno, nije malo. Pored toga, na ovaj način će biti ugrožena i novoosnovana preduzeća tzv. start-up firme, koja su bez kreditne istorije i imaju male šanse da dobiju povoljne kredite - tvrdi Kovač uz napomenu da je u grupi državno-društvenih preduzeća zabeležen rast potraživanja sa 35,7 na 49 procentnih poena, uz nepromenjen nivo dugova.
Stepen iskorišćenosti kapaciteta u sektoru državno-društvenih preduzeća zabeležio je rast od 60,5 na 64,24 odsto, dok je u privatnom sektoru registrovan skok sa 62,6 na 68,6 odsto. Za razliku od privatnog sektora, čiji su rezultati na nivou onih ostvarenih u maju 2005. godine, u državno-društvenom sektoru iskorišćenost kapaciteta porasla je za 10 procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu, što je relativno neočekivan rezultat, a ujedno i najveći stepen iskorišćenosti kapaciteta u državno-društvenom sektoru od avgusta 2004. godine. Pri tom, indikatori zaposlenosti u državno-društvenim preduzećima se već nekoliko meseci ne nalaze u negativnoj zoni u kojoj su bili, dok je u privatnim preduzećima indikator zaposlenosti najčešće blago negativan, odnosno oscilira oko nule, što navodi na zaključak da se u tim preduzećima broj zaposlenih uglavnom ne menja.
Očigledno je, dakle, da se proteklih nekoliko meseci državno-društveni sektor pokazuje kao propulzivniji od privatnog, što je suprotan proces od onog koji bi trebalo da obeležava tranziciju. To svakako treba da bude veoma važan signal kreatorima ekonomske politike koji ne bi smeli da se kriju isključivo iza ostvarenih stopa makroekonomskih pokazatelja, tvrdeći da vode zemlju putem reformi.

Apsurdi

Već treći mesec zaredom, ma kako to izgledalo apsurdno, državno-društveni sektor beleži bolje izvozne rezultate dok se privatni sektor pojavljuje u ulozi krivca za majsku inflaciju, mada sve analize pokazuju da su u aprilu najpre državno - društvena preduzeća podigla cene svojih proizvoda, da bi se u maju ovaj impuls prelio i na privatni sektor. U 33,1 odsto državno-društvenih preduzeća najveće ograničenje i dalje predstavljaju niske cene, dok u privatnim preduzećima 36,5 odsto kao najveće ograničenje ističe slabu tražnju i nedostak kredita.

Ostale vestiArhiva