Teško da je iko ko je pred sam kraj prošle godine kupio 1000 evra mogao da poveruje da će evropska valuta u Srbiji, desetak dana pre isteka 2006, vredeti 7,25 dinara manje. Odnosno, da će na ovoj transakciji, pod uslovom da sada mora da menja evre u dinare, izgubiti ili 92 evra. Da će se tako nešto dogoditi nije se zapravo dalo naslutiti sve do sredine maja jer je vrednost evra tokom tih pet meseci blago rasla i dostigla, kako se ispostavilo, gornji limit od 87,83 dinara. Tada su pomenuti vlasnici deviza mogli da izračunaju da su za pola godine «na dobiti» 25 evra, očekujući da druga polovina godine biti još berićetnija. Ispostavilo se, međutim, da su se prevarili i da sada umesto 85.500 dinara, koliko su morali da izdvoje za kupovinu 1.00 evra, sada imaju samo 78.300 dinara.

CENE NE HAJU ZA KURS
Skeptici će se odmah zapitati koliko je te dinare zapravo obezvredila inflacija, jer bez obzira na novouspostavljeni odnos dinara i evra, cene u prodavnicama nisu niže. Naročito to nije izraženo kod robe koje nema sezonski karakter i one koja stiže iz uvoza. Zvanična statistika je zabeležila da je inflacija u proteklih jedanaest meseci varirala od rekordnih 1,8 odsto rasta kolika je bila u aprilu do deflacije od 0,4 odsto koliko je zabeleženo u oktobru. Interesantan je podatak da je inflacija merena na godišnjem nivou u januaru i junu bila ista iznosila je - 15,1 odsto. U maju smo se čak opasno bili približili prošlogodišnjem nivou od 16,5 odsto i to je očito bio znak za uzbunu koji je naterao centralnu banku da napravi zaokret u monetarnoj politici i uz malu pomoć fiskalnih vlasti, krene u borbu za obaranje inflacije. Drugo polugodište je startovalo sa međugodišnjim rastom cena od 12,7 odsto, zahvaljujući pre svega nultom mesečnom rastu cena na malo u junu i prvom padu cena od simboličnih 0,1 odsto u julu mesecu. Uz još dva meseca kada su cene bile u minusu, uspelo se u tome da novembarska inflacija bude spuštena na 8,8 odsto na godišnjem nivou što je gotovo duplo manje nego poslednjeg meseca prošle godine. Dok je vrednost dinara u prvom polugodištu padala, cene su išle gore. Kada je centralna banka počela da menja monetarnu politiku, što je posebno došlo do izražaja od septembra kada se i zvanično odustalo od kontrolisanja kursa, rezultat nije izostao. Samo za četiri poslednja meseca godišnji rast inflacije je smanjen za 4,3 procentna poena. Narodna banke je za to vreme tri puta menjala referntnu kamatnu stopu koja je u septembru utvrđena na iznosila 18 odsto a u novembru je smanjena na 15,5 odsto. Procene su da je plivajući devizni kurs koji je od sredine maja do sredine decembra obezvredio evro za 9,53 odsto zajedno sa kamtnom stopom centralne banke, najviše uticao na pad takozvane bazne inflacije, odnosno na 55 odsto cena koje se formiraju slobodno na tržištu ali i koje nemaju velike sezonske oscilacije, kao što je to slučaj kod poljporivrednih proizvoda. Zanimljivo je, međutim, da su se te cene dugo, tačnije sve do oktobra, na mesečnom nivou kretale od 0,4 do 0,8 odsto (u proseku 0,6 odsto mesečno) što na godišnjem nivou daje inflaciju od 7,2 odsto. Očigledno je, dakle, da su mere centralne banke delovale sa zadrškom od tri do šest meseci pa je tek u oktobru i novembru bazna inflacija svedena na 0,1 odnosno 0,2 odsto na mesečnom novou, što bi, da su se efekti ranije osetili, moglo da rezultira godišnjom inflacijom od 2,5 odsto koju beleže i zemlje EU.
Na drugoj strani pak, država je popuštajući dizgine fiskalne politike od juna bila veoma restiktivna kada je reč o cenama u njenoj nadležnosti. Kada je u novembru popustila pred zahtevima za poskupljenjem telefonskih usluga, ukupna inflacija na mesečnom nivou jeponovo skočila na 0,8 odsto. Do tada, osim cena benzina, koje su u nekoliko navrata korigovane, vlada je odbijala da reaguje i tamo gde je to po svim ekonomskim računicama bilo nužno, pravdajući takav svoj stav time da pad vrednosti evra zapravo «vraća cene na racionalan nivo». U stvari, u tri navrata tokom drugog polugodišta, deflacija u oblasti administrativno utvrđivanih cena izazvana prevashodno pojeftinjenjem benzina zbog pada cena nafte na svetskom tržištu, doprinosila je padu ukupne inflacije.

RUKU POD RUKU SA KAMATAMA
Smanjenje inflacije i jačanje dinara išli su ruku pod ruku sa porastom i aktivnih i pasivnih kamata. Tako je krajem oktobra mesečna aktivna kamatna stopa, dakle ona koju banke naplaćuju na odobrene kredite, bila 1,4 odsto. Na godišnjem nivou to bi bila kamata od 16,8 odsto. Praktično, za 11 meseci kamata je uvećana za 1,44 procentnih poena, a od juna do novembra za 1,56 procentnih poena na godišnjem nivou. Kada je reč o pasivnim kamatnim stopama koje banke plaćaju na štednju, situacija je bila slična. Prosečna ponederisana pasivna kamatna stopa krajem oktobra bila je 0,48 odsto, što na godišnjem nivou daje kamatu od 5,76 odsto, a startovalo se sa kamatom koja je bila za 1,92 procentnih poena niža, mada je od jula svakog meseca uvećavana za 0,01 procentni poen.
Kako je prosečan građanin u Srbiji sa svojom platom ispratio ove promene na domaćem tržištu to on najbolje zna. Statistika kaže da su u odnosu na decembra prošle godine, plate nominalno povećane za 1,2 a realno pale za 3,4 odsto. Međutim, decembar nije pouzdan mesec za poređenje zbog vanrednih isplata koje su uobičajene pred kraj svake godine. Ali, prosečne zarade u oktobru bile su od januarskih veće nominalno za 22,3 a realno za 13,5 odsto, dok su prosečne zarade prema statistici povećane realno za 10,6 odsto kada se meri deset meseci ove u odnosu na isti period prošle godine. Stvari statistički još bolje izgledaju kada se plate izračunaju u evrima jer tada ispada da se startovalo sa prosečnih 209 evra a kraj oktobra je sačekan sa 275 evra. Štaviše, u septembru je sa 271 evrom prosečni stanovnik Srbije dostigao nivo plata iz 1989. godine, ali da li živi kao što je tada živeo, to sigurno ne, mada Srbija i dalje pripada grupi zemalja sa najnižim nivoom cena u Evropi. Srbija naime i dalje ne dostiže ni polovinu prosečnih cena u EU, ali zato je i prosečan realni nivo GDP po stanovniku po kupovnoj moći ispod četvrtine GDP po stanovniku u EU. Imajući to u vidu ne čudi što građani Srbije tvrde da nisu primetili da im životni standard raste iako statistika to pokazuje.

Korisna preporuka

Oni koji su poslušali preporuku Narodne banke Srbije i višak novca uložili u 17 štednih zapisa umesto 1.000 evra kupili, zaradili su za šest meseci 83 evra, ali, ako su ponovo odlučili da štede u dinarima i kupili novu emisiju štednih zapisa, mogli su da kupe 19 zapisa i da sada podignu ukupno 340 evra više nego što su pre godinu dana uložili. Oni sada u džepu, umesto 85.000 dinara koliko su imali na početku godine, imaju 104.800 dinara.

Ostale vestiArhiva