VAŠINGTON, 24. decembra – Supersila nije spremno dočekala promene u svetu iako ih je dobrim delom izazvala. Vojni budžet joj jeste rekordno narastao, ali se ispostavilo da je bila previše usmerena ka bivšim ili mogućnim rivalima, a da vojsku nije dovoljno osposobila za borbe s postojećim, neposrednim i sve žešćim neprijateljima.
Takvu procenu eksperata danas u uvodniku potvrđuje „Njujork tajms”, sugerišući da su međunarodne strateške pretumbacije iznenadile supersilu, pa da je i njoj neophodna tranzicija – da svoje oružane snage „prilagodi novoj svetskoj realnosti”. Prioritet, naglašava se, treba da dobije – omasovljenje trupa za bitke na kopnu protiv raznoraznih „pobunjenika”, umesto dosadašnjeg favorizovanja opskrbe naoružanjem visoke tehnologije za pretpostavljeni sukob s nekom od velikih sila. Promeni doživljaja globalne stvarnosti ključno je doprineo rat u Iraku. Povodom zbivanja na tom frontu, prethodno je ustanovljeno da su se CIA i druge obaveštajne službe preterano oslanjale na satelitske i druge teledirigovane informacije i da su zapostavile „neposredni rad na terenu”, a sada se slično konstatuje i za armiju.

Administraciji Džordža Buša se zamera i – nerealan povod za invaziju na Irak, jer tamo nije bilo ni oružja za masovno uništavanje ni veza sa Al kaidom, i nerealno planiranje angažmana posle obaranja režima Sadama Huseina. Na bojište nije poslato dovoljno vojnika, neophodnih za suzbijanje gerilskih operacija i zavođenje reda – tvrde stručnjaci. Za to se krivica mahom pripisivala doskorašnjem šefu Pentagona Donaldu Ramsfeldu, koji je nedavno, pod pritiskom kritika, podneo ostavku i funkciju prepustio bivšem direktoru CIA Robertu Gejtsu.

Napadi gerilaca u Iraku, kako je saopšteno pre pet dana, dostigli su brojku od 959 nedeljno, od kojih dnevno ginu ili budu ranjena 93 civila, 33 pripadnika vladinih snaga i 25 vojnika koalicije na čelu sa Amerikancima. Za takvu dramatizaciju kao da „nema leka”, dok ovde i dalje rastu ulaganja u preskupu mašineriju, u okviru koncepta odbrane iz vremena hladnog rata, iako je taj rat prestao pre bezmalo dve decenije.

Početak 21. veka, ocenjuje „Tajms”, planeri Pentagona su dočekali sa ubeđenjem da će Amerika još decenijama biti bojno neprikosnovena, zbog dominacije u vazduhu i na moru, pripremajući se za dugoročno izrastanje Kine u glavnog konkurenta. Stoga su znatno više investirali u avijaciju i mornaricu, zapostavljajući potrebe kopnene vojske i marinaca, koji sada nose glavni teret borbi na glavnom frontu – u Iraku.

Takva selektivnost pokazala se kontraproduktivnom, kao i jednostranost u spoljnoj politici. Ovde sada, računa se, nema dovoljno vojnika za rasplamsane borbe na kopnu, kao što nema ni dovoljno aktivnih inostranih saveznika.

Stvarnost je bila zanemarena primenom ideološke dogme o „transformaciji”, po kojoj se smatralo da rast vojne tehnologije omogućava smanjivanje broja vojnika na poprištu, iako su generali osporavali takav pristup – prenosi njujorški list. Nemilosrdni i produženi sukobi u Iraku, uz razmah okršaja i u Avganistanu, prilično su istanjili borbeni moral pa i iscrpli rezerve ovdašnjih oružanih snaga. Tako su neke jedinice i po tri puta slate na front, a da pripadnika Nacionalne garde nije bilo dovoljno kad je trebalo da intervenišu unutar SAD – za ublažavanje posledica klimatskih lomova, što se najdrastičnije ispoljilo u uraganskoj katastrofi Nju Orleansa i okoline (avgusta 2005).

I u vreme ovdašnjeg obeležavanja Božića predsednik Buš se konsultuje s bliskim stratezima kako da poveća broj pripadnika kopnenih snaga i marinaca – prvih je sada oko pola miliona a drugih oko 180.000. Razmišljaju i o slanju privremenog pojačanja u Irak.

Oba projekta bi šef Bele kuće mogao da ozvaniči posle Nove godine. A oba su suprotna dosadašnjem priželjkivanom poretku prioriteta – jačanju tehnološke nadmoći i postepenom smanjivanju trupa SAD u Iraku. Zaokret traži duže vreme za sazrevanje od iznudice u strategiju. To, čini se, podrazumeva i nove aranžmane u spoljnoj politici, s takođe realnijim pristupom ostalim spoljnim žarištima.

Nezvanično se govori o povećanju broja pripadnika dva roda oružanih snaga za oko 70.000, uz procenu da bi se tako povećali vojni izdaci za po 1,5 milijardi dolara na svakih 10.000 novih vojnika. Ali, njujorški dnevnik računa da to ne bi moralo da poveća ukupni odbrambeni budžet. Jer, kaže, mogli bi se smanjiti troškovi za „nepotrebne nevidljive bombardere, jurišne podmornice”...

Omasovljenje vojnika za kopnene bitke je neophodno, dodaje „Njujork tajms”, za odgovor na izazove s kojima će se Amerika suočavati „narednih decenija”. Ne precizira se, međutim, gde bi se sve i kojim povodima vodili tako dugi oružani obračuni. Kao glavni neprijatelji ovde se uglavnom kategorišu „nuklearizovani” Teheran i Severna Koreja, kao i poduža lista „nedržavnih” formacija kao što su Al kaida i niz drugih „terorističkih i gerilskih grupa”, povezanih ponajviše oznakom „islamski ekstremisti”.

-----------------------------------------------------------

Bombe pored puta

BAGDAD - Najmanje sedam policajaca je poginulo, dok ih je 30 ranjeno u napadu bombaša-samoubice na jednu policijsku stanicu u Mukdadijahu, 90 kilometara severoistočno od Bagdada, saopštila je iračka policija. Pobunjenici su zatim gađali policijsku stanicu sa šest minobacačkih raketa, preneo je AP.

Samo pola sata posle ovog napada, u eksploziji dve bombe postavljene pored puta u Hanakinu, oko 140 kilometara severoistočno od Bagdada, u blizini iračko-iranske granice, ranjeno je 18 civila, od kojih neki teže, navela je policija.

Portparol iračkog ministarstva unutrašnjih poslova Abdul Karim Halaf saopštio je da su sukobi bili žestoki u južnom iračkom gradu Samavi, prestonici iračke provincije Mutana, gde su naoružani napadači granatirali sedište policije i nekoliko zgrada.
Neimenovani zvaničnik gradske policije saopštio je da su napad izveli borci lojalni radikalnom šiitskom verskom vođi Muktadi al-Sadru, kao i da je u akciji iračke policije i vojske uhapšeno blizu 40 osoba.

Ostale vestiArhiva