Mihailo Crnobrnja, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu ocenjuje za Biznis da je CEFTA značajna za Srbiju pre svega u geopolitičkom smislu jer njeno uključivanje u zonu slobodne trgovine govori i da do pre koju godinu zaraćene strane sada mogu da sednu za pregovarački sto i dogovore se šta su im zajednički interesi. On naglašava da će to stimulativno delovati i na strane investitore jer je njima svakako atraktivniji ulazak na veća tržišta.

Sporazum CEFTA koji, kako analitičari vole da kažu, predstavlja predsoblje za ulazak na tržište Evropske unije, potpisala je prošle nedelje i Srbija. Reč je o već proverenom modelu povezivanja tržišta, odnosno o sporazumu koji su 1992. godine, potpisale Poljska, Mađarska i Čehoslovačka i koji se primenjivao sve dok te zemlje nisu ušle u EU. Toj trojki pridružila se najpre Slovenija 1996. godine, a godinu dana kasnije i Rumunija, da bi 1998. godine i Bugarska postala članica te asocijacije. Hrvatska je potpisala dokument o zoni slobodne trgovine 2002 godine. Makedonija polovinom ove godine, a od pre nekoliko dana članice CEFTA postale su i Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i Moldavija, kao i teritorija Kosova. U praksi, to znači da će se svi proizvodi koji nastaju na teritoriji regiona tretirati kao da su poreklom iz CEFTA, bez obzira na to iz koje države dolaze. Time je većina problemi tih zemalja, nastalih, zbog straha da će bescarinska trgovina ugroziti domaću proizvodnju, ili prevaziđeni, ili su, kao što je, recimo, slučaj sa Srbijom odloženi, u nadi da će biti rešeni do rafifikacije sporazuma polovinom naredne godine.


ODNOS SNAGA
Srbiji su se, dakle, otvorila vrata za plasman robe na tržište od oko 30 miliona stanovnika. O tome koliko je CEFTA važan ekonomski ali i politički trening za zemlje u regionu čije se pristupanje evropskoj zajednici očekuje u skorijoj budućnosti, najbolje govore podaci o trgovinskoj razmeni između zemalja članica CEFTA koji su uprkos glomaznom mehanizmu bilateralnih sporazuma (ukupno 32), pozitivni. Upravo zato novi dokument potpisan prošle nedelje u Bukureštu, ima za cilj da trgovinsku razmenu između zemalja regiona jugoistočne Evrope podigne na viši nivo. Koliko je ovaj dokument značajan za sve zemlje zapadnog Balkana govore podaci Evropske komisije prema kojima se obim trgovine u regionu, od 2001. do 2005. godine, povećao za 33 odsto, dok je trgovinska razmena između zemalja jugoistočne Evrope i EU sa 52 milijarde koliko je iznosilo 2001. porasla na 79,8 milijardi evra u 2005. godini, što predstavlja skok od čak 53 odsto.
Od svih zemalja u regionu Srbija najviše uvozi iz Rumunije. Ovogodišnji desetomesečni uvoz iz te zemlje bio je vredan 351 milion dolara, a prošlogodišnji 223 miliona, dok je na to tržište ove godine izvezeno robe vredne oko 133 miliona (prošle vrednost izvoza dostigla je 112 miliona dolara). Ukupan izvoz srpske privrede na tržišta zemalja koje su prošle nedelje postale članice CEFTA, za deset meseci ove godine bio je 1,9 milijardi dolara, dok je uvoz premašio 1,5 milijardi dolara. U istom periodu prošle godine vrednost izvoza iz Srbije, uključujući i Crnu Goru, u te zemlje (prema podacima Privredne komore Srbije) bila je 1,2 milijarde dolara, a uvoza 961 milion dolara. Izvoz srpske privrede u zemlje jugoistočne Evrope u ukupnom izvozu učestvuje oko 30 odsto, a uvoza nešto više od 20 odsto. Izvoz srpske privrede u BIH za deset meseci ove godine bio je 605 miliona dolara, dok je na uvoz robe iz BIH Srbija potrošila 269 miliona dolara, a za deset meseci prošle godine 235 miliona dolara. Na tržište Hrvatske srpska preduzeća su plasirala robu čija je vrednost premašila 204 miliona dolara, a uvoz se kretao oko 271 milion dolara (desetomesečni prošlogodišnji izvoz bio 159 miliona, a uvoz 206 miliona dolara). Makedonija je u Srbiju, od januara do novembra ove godine, izvezla robu za 162 miliona dolara, a prošle godine u istom periodu za 132 miliona dolara. Uvoz iz Srbije u tu zemlju premašio je 240 miliona dolara, a prošle godine 218 miliona dolara. Iz Bugarske je na tržište Srbije stigla roba vredna 317 miliona dolara, dok se izvoz kretao oko 122 miliona dolara (prošlogodišnji desetomesečni uvoz bio je težak 157 miliona, a izvoz 73 miliona dolara). Srpska privreda je ove godine u Albaniju izvezla robu za 25 miliona, a uvezla za četiri miliona, što je nešto više nego prošle godine. Izvoz Srbije u Moldaviju meri se cifrom od 3,2 miliona dolara, dok je uvoz bio gotovo duplo veći, odnosno oko 6,8 milion dolara i približan je prošlogodišnjem.


GDE IMA DIMA IMA I VATRE
Iako je Srbija stavila svoj potpis na Sporazum, činjenica je da još nije pronađeno kompromisno rešenje problema koji je nastao zbog zahteva Hrtvatske da Srbija smanji opterećenja na uvoz cigareta, odnosno da se akcize za uvozne cigarete izjednače sa akcizama za domaće cigarete. Ipak, sudeći prema izjavama srpskih zvaničnika, odlučeno je da se Sporazum potpiše a da se pitanje akciza rešava u hodu. Procenjuje je da za Srbiju korisnije da postane članica CEFTA pa makar morala da prekrši "džentlmenski" dogovor o davanju privilegija, postignut 2003. godine kada su na naše tržište ušli Filip Moris i Britiš amerikan tobako. Analitičari tvrde da bi odbijanje Srbije da pristupi CEFTA bio jasan signal da još nije spremna ni za regionalne, a da ne govorimo o evropskim integracijama.
Ukoliko Srbija popusti pred zahtevima Hrvatske, problem koji bi mogao nastati na relaciji duvanski lobi - državna administracija, verovatno će biti ostavljen u amanet narednoj vladi i pralamentu koji bi trebalo da promeni tri zakona - Zakon o duvanu, Zakon o akcizama i Zakon o carinskom postupku. Državni sekretar u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlatko Sekulović izjavio je da su "sve delegacije prihvatile unošenje člana 23 B, kojim je predviđeno da svaka zemlja potpisnica CEFTA sporazuma može uvesti određene mere zaštite domaće privrede pre nego što zatraži saglasnost drugih zemalja regiona". Time je, valjda, želeo da poruči da bi duvanski problem mogao ponovo biti postavljen kao uslov za ratifikaciju Sporazuma ukoliko do tada ne bude rešen.
Drugi problem u vezi sa prometom naftnih derivata na vreme je rešen. Sve zemlje koje su potpisale sporazum, uključujući i Hrvatsku, prihvatile su da Srbija zadrži postojeći sistem uvoza odnosno monopol Naftne industrije Srbije na uvoz nafte i naftnih derivata koji ipak mora biti usaglašen sa pravilima STO.
Mihailo Crnobrnja, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu ocenjuje za Biznis da je CEFTA značajna za Srbiju pre svega u geopolitičkom smislu jer njeno uključivanje u zonu slobodne trgovine govori i da do pre koju godinu zaraćene strane sada mogu da sednu za pregovarački sto i dogovore se šta su im zajednički interesi. On naglašava da će to stimulativno delovati i na strane investitore jer je njima svakako atraktivniji ulazak na veća tržišta.
Komentarišući problem nastao oko uvoza duvanskih proizvoda, Crnobrnja ističe da je tu zapravo reč o pokušaju zaštite kako srpskih tako i hrvatskih nacionalnih interesa.
- Sigurno je da je CEFTA starija od duvanskih interesa bilo koje zemlje, ali ni država ne bi smela tek tako da menja pravila poslovanja jer ni to nije dobro. Zbog toga se nadam da će u periodu do ratifikacije sporazuma biti pronađeno neko rešenje po principu i vuk sit, i ovce na broju - ističe naš sagovornik.

Ostale vestiArhiva