Pred kraj sukoba u Vukovaru, u novembru 1991, oko 190 ranjenika sa hrvatske strane bilo je smešteno u fabrici Borovo, u kompleksu tzv. Borovo-komerca, a posle pada grada JNA ih je sanitetskim vozilima odvela u novosadsku bolnicu na lečenje.

Službeni podaci novosadske bolnice govore o 187 ranjenika dovedenih u Novi Sad na lečenje. Međutim, od sredine januara 1992. gubi im se svaki trag. U Hrvatskoj postoje dva svedoka koja tvrde da su s tim ranjenicima razgovarali krajem 1991. u novosadskoj bolnici.

Vitomir Garvanović, jedan od dva svedoka, poreklom iz sela Berka, pored Vukovara, danas živi u Vinkovcima. O tome kako je stigao u novosadsku bolnicu, šta je tamo video i kome je po povratku u Hrvatsku dao iskaze, kaže: "Ranjen sam u Berku 2. septembra 1991, zarobila me je Teritorijalna odbrana, a paravojska i JNA su me odvele u Oriolik, potom u Negoslavce, a odande u Novi Sad, u pokrajinsku bolnicu, jer sam bio ranjen u ruku. Tamo su me lečili. S najverovatnije sada pokojnim Ivanom Firijem razgovarao sam u sobi novosadske bolnice i on mi je rekao ko ga je doveo u Borovo-komerc, kada je i gde ranjen. Razgovarali smo s tim ljudima. Devetnaestog decembra sam prebačen u Sremsku Mitrovicu, a oni su oko 22. decembra ili u januaru 1992. vraćeni u Vukovar ili na neko drugo mesto. Kada sam izašao iz logora Sremska Mitrovica, 22. maja 1992, po dalasku u Zagreb, posle nekoliko meseci pisao sam izjave Vesni Bosanac, dao iskaz gospodinu Kopljaru u osječkom Crvenom krstu, i doktoru Lončaru, koji je radio na ispitivanjima ratnih zločina. Moje izjave postoje i kod gospodina Grujića iz Ureda za nestale. Svima sam u ovih 15 godina davao izjave, ali za ljude za koje sam siguran imenom i prezimenom i koji su bili na ortopediji u Novom Sadu, a kojih danas više nema", kaže on.

U bolnici u Novom Sadu moguće je dobiti zvanične potvrde da su ti ljudi tamo zaista i lečeni, a za Hrvatsku radio-televiziju to je potvrdio direktor bolnice Dragomir Damjanov. Po tim potvrdama, 187 ranjenika bilo je lečeno na različitim odeljenjima bolnice sigurno do sredine januara 1992, ali šta se s njima dogodilo posle toga, u bolnici ne znaju.

Osim Vitomira Garvanovića, postoji još jedan svedok, a to je Vlatko Jelač, pripadnik hrvatske Prve gardijske brigade Tigrovi. Garvanović i on bili su zajedno u sobi novosadske bolnice, a Jelač danas živi u Zagrebu. "I on je izašao iz novosadske bolnice. Živ je, nas dvojica smo vidjeli te ljude, pričali s njima. Tih ljudi danas više nema", navodi Garvanović.

Vlatko Jelač tvrdi da mu je u bolničku sobu u Novom Sadu ušao Goran Hadžić i rekao da će ih sve vratiti u Vukovar kako bi im sudio narodni sud tadašnje Srpske Krajine, odnosno, da se Hadžić zalagao da svi hrvatski ranjenici budu poslati u logore.

Vitomir Garvanović smatra da je oko 190 hrvatskih ranjenika vraćeno u Vukovar i da su im ondašnje srpske vlasti dosudile smrtne kazne jer je telo Ivana Firija, kog je video u novosadskoj bolnici, kasnije ekshumirano iz jedne masovne grobnice u Vukovaru.

Lekari: U Novom Sadu ih nije bilo 187

Bivši i sadašnji direktor Kliničkog centra Novi Sad Đorđe Janjić i Dragomir Damjanov negirali su da je u toj bolnici lečeno 187 hrvatskih ranjenika, nestalih početkom 1992. Damjanov je rekao Beti da su navodi medija izmišljotina i demantovao da je medijima bilo kada potvrdio da je u novosadskoj bolnici lečeno 187 hrvatskih ranjenika. "Novinarki Hrvatske radiotelevizije sam rekao da je u našoj bolnici, u skladu s Hipokratovom zakletvom, lečen svaki ranjenik, bez obzira na nacionalnu pripadnost, ali ni u jednom momentu nisam pomenuo nikakav broj hrvatskih ranjenika. Nism brojao hrvatske ranjenike, ali ih verovatno nije bilo više od četiri-pet", kaže on.

Đorđe Janjić, direktor Kliničkog centra Novi Sad 1992, takođe kaže da je čitava priča izmišljena. Ojn je rekao da su posle sukoba u Borovu Selu, kada su počeli sukobi u Hrvatskoj, u bolnicu 2. maja 1991. dopremljena dva pripadnika MUP-a Hrvatske. "Jedan je bio Zvonimir Mehović, a drugi Dalibor Križanić. Oni su imali prostrelne rane na levoj podlaktici i desnoj nadlaktici, s prelomima kostiju. Posle pružene pomoći istog dana su vraćeni u Hrvatsku, meni je tako rečeno, preko mosta na Bogojevu", kaže Janjić. On je dodao kako se seća da je Klinički centar Novi Sad posle toga imao još jednog pacijenta koji je lečen dva do tri meseca, a kasnije se lekarima javio iz Hrvatske.

Ostale vestiArhiva