Najveći problem prilikom akreditacije, koja predstoji svim privatnim i državnim visokoškolskim ustanovama u Srbiji, mogao bi biti nedostatak prostora. Standardi za akreditaciju propisuju da više škole i fakulteti moraju imati najmanje četiri metra kvadratna po studentu, odnosno dva za rad u dve smene. Ove uslove trenutno ispunjava mali broj visokoškolskih ustanova u Srbiji.

U najtežem položaju su pojedini državni fakulteti na Beogradskom univerzitetu koji nemaju ni svoju zgradu. U teškoj situaciji su i neki fakulteti u Nišu i Kragujevcu, dok je situacija u Novom Sadu povoljnija.

Studenti sa Geografskog fakulteta u Beogradu slušaju predavanja na Filološkom, Prirodno-matematičkom, Fizičkom i Filozofskom fakultetu. Dekanat ovog fakulteta nalazi se na Filološkom, a studentska služba i računovodstvo na Prirodno-matematičkom fakultetu. Svoju zgradu nema ni Biološki fakultet u Beogradu, pa studenti i profesori „gostuju“ na Hemijskom, Fizičkom i Filološkom fakultetu.

- Ovim fakultetima je sigurno najteže. Međutim, u teškoj situaciji pred predstojeću akreditaciju su i tehnički fakulteti. Najugroženiji je Fakultet organizacionih nauka koji ima samo jedan metar kvadratni po studentu, što ni približno ne zadovoljava standarde. Elektrotehnički fakultet ima dva metra kvadratna po studentu i zato radi u tri smene, od 8 do 22 sata. Mora se napraviti određena racionalizacija prostora unutar samog Univerziteta i tako se pomoći onima koji su u najtežem položaju da se akredituju - rekao je prof. dr Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta i novi rektor Beogradskog univerziteta.

Obrad Stanojević, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, kaže da je Komisija za akreditaciju postavila visoke standarde, jer je morala da izađe u susret zahtevima koje propisuje Evropska zajednica. Državni fakulteti, kaže profesor Stanojević, moraju naći način da do kraja 2009. godine, kada ističe rok za akreditaciju, reše problem nedostatka prostora, a u tome im mora pomoći i država, kao njihov osnivač.

Fakultet organizacionih nauka u Beogradu već se uveliko sprema za predstojeću akreditaciju.

- Nedostaje nam 3.000 metara kvadratnih prostora da bismo ispunili standarde. Nastojaćemo da u naredne dve godine rešimo ovaj problem. Od narednog semestra koristićemo 1.100 metara kvadratnih prostora Vojne akademije na osnovu zajedničkih studentskih programa koje realizujemo. Obratićemo se Ministarstvu prosvete da nam se dodeli na korišćenje višak prostora koji imaju neke osnovne i srednje škole u Beogradu. Planiramo i dogradnju još jednog ili dva sprata iznad postojećeg amfiteatra, a očekujemo da finansijska sredstva dobijemo iz Nacionalnog investicionog fonda - kaže za „Blic“ Milan Martić, prodekan za finansije na Fakultetu organizacionih nauka.

Ideja da se prostor osnovnih škola koje nemaju dovoljno đaka prenamenuje i dodeli na korišćenje fakultetima sve češće se pominje. Zagovornik ove inicijative je i novi rektor Beogradskog univerziteta, pa bi se moglo očekivati da se studenti uskoro smeste u poluprazne osnovne škole.

Najbolje u Novom Sadu

Najugroženiji fakulteti u Nišu po pitanju nedostatka prostora su Umetnički, Prirodno-matematički, Filozofski i Fakultet za fizičku kulturu, dok su fakulteti na Novodsadskom univerzitetu u najpovoljnijem položaju. Univerzitet u Novom Sadu nema zgradu rektorata.

Nova zgrada za Filološko-umetnički

Na Univerzitetu u Kragujevcu od visokoškolskih ustanova najugroženiji su najtraženiji fakulteti - Filološko-umetnički i Medicinski fakultet. Filološko-umetnički fakultet, koji je osnovan 2002. godine, nema svoju zgradu i radi na osam različitih lokacija u gradu. Nacionalnim investicionim planom predviđena je izgradnja nove zgrade. Medicinski fakultet radi u prostoru koji je dobio na korišćenje od Ekonomskog fakulteta.

Ostale vestiArhiva