Beograd - Približavanje novogodišnjih i božićnih praznika svake godine podseti vojne obveznike koji žive u inostranstvu na probleme koje mogu da imaju na granici zbog neregulisane vojne obaveze. I ove godine vojni obveznici s boravkom u inostranstvu moći će za predstojeće praznike da dođu u Srbiju, ali na sopstveni rizik, jer mogu biti privedeni istražnom sudiji po prelasku granice. Sudija, podsetimo, može od njih samo da uzme izjavu, ali može i da im odredi pritvor. Ministar odbrane Srbije Zoran Stanković potvrdio je juče da vojni obveznici koji žive u inostranstvu, a nisu regulisali vojnu obavezu, moraju da provere svoj status u diplomatsko-konzularnim predstavništvima u svojim zemljama. On je podsetio da je u aprilu donet Zakon o amnestiji za obveznike koji su izbegavali vojnu obavezu. Međutim, podsetio je ministar, vojna obaveza je još na snazi i oni koji žive u inostranstvu moraju da regulišu tu obavezu. Amnestijom, kako je objasnio, oni su se oslobodili krivičnih prijava, ali ne i vojne obaveze. Stanković dodaje da vojna policija neće privoditi mladiće, jer za to nema ovlašćenja.
Portparol Ministarstva odbrane Zoran Puhač kaže za Danas da, bez obzira na to što se to ministarstvo zalaže za profesionalizaciju Vojske, sadašnji zakon nalaže služenje vojnog roka i ta zakonska obaveza mora biti poštovana dok ne bude promenjena.
Inače, amnestija obuhvata oslobađanje od krivičnog gonjenja, oslobađanje od izvršenja kazne i brisanje osude za sve vojne obveznike koji su došli u takvu situaciju zbog neodazivanja pozivu za služenje vojnog roka.
Amnestija, međutim, ne znači i oslobađanje od vojne obaveze, te amnestirani vojni obveznici ponovo mogu da trpe zakonske posledice.
Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prava kaže za Danas da pod udar zakona mogu da dođu oni protiv kojih je, od aprila 2006. kada je doneta amnestija koja deluje retroaktivno, pa do kraja godine podneta krivična prijava zbog neizvršenja vojne obaveze.
Slična situacija dešava se svake godine, a pred doček 2005, uprkos datim garancija bivšeg ministra odbrane bilo je i nekoliko hapšenja zbog pokrenutog krivičnog postupka. Milenković kaže i da je teško proveriti da li je krivični postupak pokrenut. On smatra da bi prelazno rešenje do donošenja novog zakona koji bi regulisao ovu oblast ili ponovo amnestirao vojne obveznike iz inostranstva mogla da bude odluka države - Vlade, Ministarstva pravde ili tužilaštva da se ti postupci privremeno zamrznu, kako bi ti mladići mogli nesmetano za praznike da dođu u Srbiju. Inače, posle podnošenja krivičnih prijava tužilac odlučuje da li će podneti zahtev za sprovođenje istrage istražnom sudiji, koji upućuje poziv vojnom obvezniku da se javi radi davanja iskaza.
Teško je očekivati da bi neko u momentu promene vlasti i očekivanja izbora previše pažnje poklanjao baš tim kategorijama stanovništva, ali posle medijske kampanje moguće je očekivati uvršćivanje i ovog pitanja u teme koje će razrađivati neki predizborni štabovi. Veoma bitan momenat, prema Milenkovićevim rečima, je to što su ti ljudi glasači koji bi mogli duže da ostanu u zemlji i da glasaju na predstojećim izborima, a država bi to svakako trebalo da im omogući.
Još jedno od rešenja koje je pominjano bio bi otkup vojnog roka, ali ta klauzula ne postoji u važećem zakonu. Odredba o otkupu vojnog roka sadržana je u Nacrtu zakona o odbrani, ali donošenje tog zakona tek treba da sačeka izbore i konstituisanje novog saziva Skupštine.
Prema važećem Zakonu o Vojsci, vojni obveznici u inostranstvu imaju ista prava i obaveze kao vojni obveznici u zemlji, s tim što se postupak za ostvarivanje tih prava ostvaruje na drugi način, odnosno preko diplomatsko-konzularnih predstavništava. Oni imaju obavezu da o svom boravku u inostranstvu obaveste DKP, odnosno vojno-teritorijalni organ u mestu boravka u Srbiji. Činjenica je da mnogi to ne čine, tako da vojni odseci u zemlji, zbog neodazivanja pozivima za služenje vojnog roka, podnose naloge za prinudno privođenje ili iniciraju pokretanje krivičnog postupka u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima.

Član 305 Zakona o Vojsci Jugoslavije

Ipak, i važeći Zakon o Vojsci daje mogućnost za izbegavanje vojnog roka, ali dvojnim državljanima. Naime, prema članu 305, stav 2 važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije dvojni državljani koji žive van Srbije služe vojni rok samo na lični zahtev. Ipak, Milenković kaže da i ta odredba ima neke restrikcije, jer dvojni državljani moraju da donesu potvrdu da su na neki način regulisali vojnu obavezu u drugoj državi, ako tamo postoji vojna obaveza. Na primer, u Americi se vojna obaveza reguliše samo upisivanjem u evidenciju.
Inače, vojni obveznik je dužan da se javi na odsluženje vojnog roka najkasnije do kraja kalendarske godine, kada navršava 27 godina. Ako iz opravdanih razloga (uz dokazivanje raznim dokumentima - stipendije, naučni rad...) dotad nije regulisao vojnu obavezu, ona mu se produžava do 35. godine života. Ako obveznik ni dotad ne reguliše vojnu obavezu, prebacuje se u rezervni sastav.

Ostale vestiArhiva