Beograd - Otkad im je snižen prag za ulazak u izbornu trku, stranke nacionalnih manjina najavljuju "osvajanje" republičkog parlamenta u više kolona, iako računice govore da bi združene možda imale i bolju prođu. Tako bi, na primer, četiri albanske stranke iz južnih srpskih opština Bujanovac, Preševo i Medveđa koje su već potpisale sporazum o nastupu na zajedničkoj listi, mogle da računaju na dva poslanička mesta u parlamentu Srbije. Međutim, dve stranke su se povukle i tek treba da se vidi koja će od preostale dve predati listu do 5. januara.

Beograd - Otkad im je snižen prag za ulazak u izbornu trku, stranke nacionalnih manjina najavljuju "osvajanje" republičkog parlamenta u više kolona, iako računice govore da bi združene možda imale i bolju prođu. Tako bi, na primer, četiri albanske stranke iz južnih srpskih opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, koje su već potpisale sporazum o nastupu na zajedničkoj listi, mogle da računaju na dva poslanička mesta u parlamentu Srbije. Međutim, dve stranke su se povukle i tek treba da se vidi koja će od preostale dve predati listu do 5. januara, kada ističe rok za podnošenje kandidature. U tom kontekstu sve se češće spominje stranka Rize Haljimija.
Vojvođanske partije nacionalnih manjina će, kako stvari sada stoje, najverovatnije u parlament preko tri liste. I to - Mađari preko dve svoje i preko liste Demokratske stranke zajedno s predstavnicima Hrvata, Slovaka i Bunjevaca, koji su i inače članovi DS. Demokrate ostaju dosledne sebi, budući da od osnivanja nastoje da uključe sve etničke zajednice u politički život. Nije ih pokolebalo ni poslednje iskustvo iz aktuelnog poslaničkog saziva, kada su se dvojica Bošnjaka s njihove liste "otcepili" i poneli sa sobom mandate koje im je DS ustupila.
Svoj odnos sprema manjinama DS je iskazala dodelivši njihovim predstavnicima visoka mesta na izbornoj listi, što je garancija da sigurno dobijaju poslanički mandat, odnosno da ne figuriraju na listi samo formalno. Sudeći prema izjavama njihovih lidera, demokrate su uverene da predstavnici manjinskih zajednica "svojom kulturom, tradicijom, znanjem i iskustvom mogu da doprinesu da lista DS bude najuspešnija". Zauzvrat, DS se zalaže za zaštitu i položaj manjina.
Pri tom DS najavljuje nastavak saradnje sa Savezom vojvođanskih Mađara Jožefa Kase koji ide u izbore preko samostalne manjinske liste. Kasa je odbio saradnju s tri stranke vojvođanskih Mađara koje najavljuju zajednički nastup - Demokratskom zajednicom, Demokratskim savezom i Građanskim savezom vojvođanskih Mađara koji računaju da će osvojiti polovinu mađarskih mandata. Svi oni očekuju da će se izboriti kako je nedavno izjavio lider DZVM Šandor Pal, za više tzv. kulturne autonomije za mađarsku manjinu, za ulazak jezika manjina u škole i upravu, kao i za više uticaja u lokalnim organima vlasti.
Na listi DS nalazi se i osam kandidata sandžačkih stranaka, od kojih Sandžačka demokratska partija Rasima Ljajića računa na sigurna tri poslanička mesta, i na još jedno, četvrto, ukoliko dobiju više glasova u Sandžaku. Demokratska i evropska opcija DS, kao i njena obećanja da će se založiti za jasno zakonsko definisanje prava nacionalnih manjina i za decentralizaciju, poklopila se s Ljajićevim očekivanjima.
Koalicija Liste za Sandžak dr Sulejman Ugljanin, koja na terenu nastavlja saradnju s Demokratskom strankom Srbije, prijavila je svoju izbornu listu, računajući da će osvojiti pet poslaničkih mesta u parlamentu Srbije. Sandžaklijama obećava završetak započetih građevinskih radova uz finansijsku pomoć Vlade.
I sandžačke bošnjačke partije su najavile učešće na parlamentarnim izborima, a predstavnici novoformirane koalicije Bošnjački savez Sandžaka najavljuju podršku "jednoj od demokratskih opcija". U tom kontekstu spominje se koalicija LDP-GSS-SDU-LSV.
Stopama DS krenule su i ostale partije koje zagovaraju zaštitu i saradnju s manjinama, ne samo zbog toga što je to u trendu, već zato što računaju i na njihove glasove. Pojedini predstavnici manjina su se, kao članovi stranaka, već nalazili na njihovim listama. Uostalom, i sama Republička izborna komisija, koju čine predstavnici parlamentarnih stranaka, na svoju ruku je prekrojila izborni zakon sniženjem cenzusa za ulazak manjina u parlament. Tome je, u neku ruku, kumovao i sam predsednik parlamenta Predrag Marković, nagovarajući članove Komisije da iziđu manjinama u susret.

Lideri dele stranke

- Lični animoziteti između političkih lidera na putu su efikasne zaštite prava i unapređenja prava i interesa nacionalnih manjina - kaže za Danas programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Marko Blagojević, komentarišući samostalni izlazak na izbore pojedinih stranaka nacionalnih manjina. Prema njegovoj oceni, i matematički se može dokazati da su veće šanse stranaka da osvoje parlament ako idu zajedno, iako je njihovo pravo da biraju kako će da idu na izbore.

Ostale vestiArhiva