Orahovac, Beograd - Povodom vesti da su snage Kfora napustile centar srpskog dela Orahovca predsednik Koordinacionog centra Srbije za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković Ivić izjavila je za juče za naš list da će se pismom obratiti glavnokomandujućem vojne misije UN na Kosovu nemačkom generalu Rolandu Kateru s molbom da vrati trupe u srpski deo ovog metohijskog mesta.
- Za prisustvo Kfora u srpskom delu Orahovca postoji više razloga: pre dva meseca dobili smo posmrtne ostatke kidnapovanih i nestalih Srba iz tog dele Metohije, u tom kraju viđaju se paravojne formacije, što kod naroda izaziva nesigurnost, a tu je i činjenica da je Orahovac jedna od najudaljenijih srpskih sredina od administrativne linije između centralne Srbije i KIM. Mi ne možemo drugačije da reagujemo osim da ubeđivanjem i argumentima zamolimo predstavnike Kfora da vrate svoje vojne snage u centar srpskog dela Orahovca, gde stanovništvo živi stešnjeno i u teškim uslovima. U proteklih sedam i po godina Albanci iz Orahovca ničim nisu doprineli da se njihovi sugrađani Srbi osećaju bolje i sigurnije u svojim domovima - kaže Sanda Rašković Ivić.
Prema izveštaju koordinatora za Opštinu Orahovac Dejana Baljoševića, vojnici Kfora su u ponedeljak 25. decembra "iznenada, bez ikakve najave i obaveštavanja lokalnog srpskog stanovništva uklonili vojna vozila, izmestili opremu i napustili bazu u gornjem, srpskom delu Orahovca". Baljošević objašnjava da je "iznenadan odlazak Kfora iz gornjeg dela Orahovca veoma uznemirio srpske građane koji to doživljavaju kao još jedan dokaz da vojnoj misiji UN na Kosovu zapravo nije nikada zaista stalo do zaštite Srba, već samo da striktno sprovodi svoju unapred isplaniranu politiku redukcije broja svojih vojnika bez obzira na bezbednosnu situaciju na terenu i posledice po bezbednost lokalnog srpskog stanovništva". Baljošević kaže da je "odluka Kfora nerazumna kada se uzme u obzir da je bezbednosna situacija na terenu i dalje napeta i što se zbog donošenja odluke o konačnom statusu KIM očekuje vruće proleće".
- Prisustvo tridesetak naoružanih vojnika smeštenih u centralnom delu enklave koji pripadnici Kfora nazivaju Vila ulivalo je osećaj sigurnosti srpskim i romskim građanima. Baza je imala agregat koji je u višečasovnim restrikcijama struje osvetljavao centralni deo enklave, oko crkve, pa je samim tim enklava izgledala življe i građani su se osećali bezbednije. Od ponedeljka uveče gornji deo Orahovca, s početkom prve večernje trosatne restrikcije struje, izgleda avetinjski pust, mračan. Građani koje je obuzeo strah od ponovnog ostavljanja prostora za delanje albanskim ekstremistima povukli su se u svoje kuće, a dece koja su se do kasno prilično bezbrižno igrala ispred svojih kuća, na ulicama više nema - navodi Baljošević.
I ostali stanovnici srpskog dela Orahovca tvrde da je noću najteže - zbog višesatnih restrikcija struje ulice su "sablasno mračne, njima šetaju samo Albanci kolima, uz preglasno slušanje muzike". Na pitanja meštana šta se događa, prema rečima Dejana Baljoševića, vojnici Kfora "šturo objašnjavaju da se Kfor navodno ne povlači iz gornjeg dela Orahovca, nego samo dislocira svoje snage i premešta ih na punkt iznad sela Velika Hoča, a da će njihovi vojnici i dalje patrolirati gornjim delom grada". Zbog božićnih i novogodišnjih praznika juče u Kforu Danas nije uspeo da dobije zvanično objašnjenje šta se događa s njihovom bazom u gornjem, srpskom delu Orahovca.
Od 5.200 Srba, koliko ih je pre uvođenja međunarodnog protektorata na KIM živelo u celoj Opštini Orahovac, ostalo je 1.200 - 500 u srpskom delu Orahovca i 700 u tri kilometra udaljenoj Velikoj Hoči. U srpskom delu ovog metohijskog mesta, koje se nalazi između Đakovice i Prizrena i poznato je kao vinogradarski kraj, pored Srba žive i Albanci, Egipćani, Romi i Bošnjaci, dok je donji, albanski deo grada gotovo etnički čist.

Sutra sednica Kosovsko-metohijskog odbora SPC

- Prema rečima Sande Rašković Ivić u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu sutra bi trebalo bi da se održi sednica Odbora za KIM Svetog arhijerejskog sabora SPC kojoj će i ona prisustvovati. Glavna tema biće narušavanje zaštitnih zona oko pravoslavnih manastira u Pokrajini, o čemu je Koordinacioni centar već obavestio kancelariju specijalnog izaslanika UN za pregovore o budućem statusu Kosova i Unmik.
- Moramo da zauzmemo stav o ovom pitanju. Očigledno je da se lovi u mutnom i da se koristi vreme dok se ne potpiše dogovor o zonama zaštite i one se ne definišu, pa se sada oko manastira Visoki Dečani i drugih mesta ubrzano radi - od navodnih arheoloških istraživanja do nelegalne gradnje. Uputili smo molbu Unoseku da posreduje kod Unmika kako bi se poštovale restrikcije definisane za zone zaštite, jer šef Unmika Joakim Riker sada tvrdi da o tome nije bilo reči u Beču, iako je o tome razgovarano. Naš okvirni plan, koji smo predočili u Beču, odnosi se na menadžment, implementaciju i monitoring nad zonama zaštite u kojima nema gradnje, industrije, korišćenja prirodnih bogatstava i obustavljena je kupoprodaja - kaže Sanda Rašković Ivić za naš list.

Ostale vestiArhiva