VAŠINGTON, 28. decembra – Pred doček Nove godine, ovde je došlo do neobičnog vremenskog obrta u kojem je blesak prošlosti mestimično zasenio smernice sadašnjosti i budućnosti. U prvi plan naglo je izbila posthumno objavljena oštra kritika, s visokog istorijskog nivoa, na račun glavnog kursa aktuelne spoljne politike Vašingtona i njenih glavnih aktera.

Upravo je obelodanjeno, naime, da je preksinoć preminuli bivši američki predsednik Džerald Ford u intervjuu – datom pod uslovom da ne bude objavljen za njegova života – osudio invaziju na Irak. Kao i njene glavne stratege predsednika Džordža Buša, potpredsednika Ričarda Čejnija i doskorašnjeg šefa Pentagona Donalda Ramsfelda.

Taj rukovodeći trio „načinio je veliku grešku u pravdanju pohoda na Irak, pozivajući se na postojanje oružja za masovno uništavanje” – izjavio je Ford još jula 2004. u razgovoru sa čuvenim novinarom „Vašington posta” Bobom Vudvordom. „Da sam je bio predsednik (pred invaziju u martu 2003)… ne bih naredio da se krene u rat protiv Iraka… nego bih isprobao druge metode”... dodao je tom prilikom veteran, kome se sada odaju priznanja što je, iako je bio jedini neizabrani predsednik SAD (došao je na vlast 1974. po vanrednom postupku posle ostavki ondašnjeg potpredsednika Spire Egnjua pa predsednika Ričarda Niksona) uspeo da zemlju izvuče iz političke krize stvorene „aferom Votergejt” i Vijetnamskim ratom.

Posthumno objavljivanje intervjua deluje, u ovim trenucima, kao čin iz latinoameričke literature magičnog realizma. Dok najviše rukovodstvo odaje počasti pokojniku i njegovim zaslugama, uz Bušovu ocenu da je bivši lider „bio džentlmen koji je izražavao najbolja svojstva američkog karaktera”, Fordov „testamentarni intervju” pojačava ovdašnja javna dejstva – protiv vladajuće ratne politike.

Intervju je dodatno značajan i zbog odnosa među samim sagovornicima. Bob Vudvord je jedan od dvojice „Postovih” reportera (drugi je Karl Bernstin) koji su otkrili „aferu Votergejt” (prisluškivanja političkih rivala), čije su razmere primorale Niksona na ostavku i dovele Forda na čelo SAD. Iz razgovora Forda i Vudvorda ovoga puta proističu neprijatnosti za sadašnju vlast, takođe opterećenu nepopularnim ratom i aferama u koje su upleteni neki njeni funkcioneri…

Zasad su javnosti predočeni samo neki delovi pomenutog intervjua. Ceo sadržaj četvoročasovne konverzacije, održane u Fordovoj kući u Biver Kriku (Kolorado), Vudvord će objaviti, kako se najavljuje, tek u svojoj knjizi o tom nekadašnjem lideru, koji je na čelu Bele kuće bio samo dve i po godine (avgust 1974 – januar 1977), ali najkritičnijih u novijoj američkoj istoriji.

Fordove kritike imaju poseban značaj zbog okolnosti da mu je mandat bio i „kadrovski inkubator”. Pod njegovim okriljem ka visokim funkcijama krenuli su i otac sadašnjeg predsednika – Džordž Buš stariji (kao šef CIA, a posle potpredsednik pa predsednik SAD), Čejni (tada šef kabineta a sada potpredsednik SAD), Ramsfeld (i tada a ponovo i do pre neki dan ministar odbrane).

O svima njima se on povoljno izrazio kao saradnicima iz prohujalih vremena, ali je Čejnija i Ramsfelda kritikovao za politiku prema Iraku. „Čejni je bio odličan šef kabineta, ali je kao potpredsednik postao mnogo ratoborniji” – ocenio je u jednom od dostupnih detalja intervjua. Takođe je osporio opravdanost ideologije „širenja slobode po svetu”, sugerišući da ona treba da bude primenjivana samo kad se „neposredno tiče naše nacionalne bezbednosti”.

Oštre pridike aktuelnoj vlasti neće omesti odavanje najviših državnih, pogrebnih, počasti Fordu, među kojima je i držanje zastava na pola koplja na državnim objektima 30 dana. Analitičari, međutim, sugerišu da bi Fordova zaostavština mogla da posluži predsedniku Bušu za promenu spoljnopolitičkog kursa, pogotovu prema Iraku.

Analitičar „Njuzvika” podseća da je Ford izvukao SAD iz poprilične izolacije u koje su bile zapale zbog Vijetnama i Votergejta. A za Buša konstatuje da „nije razumeo koliko može da bude moćna ujedinjena opozicija međunarodne zajednice” vašingtonskoj politici, pre svega zbog ovdašnjeg jednostranog ratnog pohoda.

Primedbe sadašnjem lideru izražavaju se komplimentima – pokojnom. Za Forda se, tako, ističe da je bio „vrlo skroman” kao i „iscelitelj” i „antidepresiv” za „obolele i rastrojene” američke institucije onog vremena. Pojedini komentatori dodaju da bi preostale dve godine u Beloj kući Buš trebalo da posveti „olakšavanju dolaska” u nju lidera čija bi uloga bila slična Fordovoj – „isceliteljskoj”.

-------------------------------------------------------------------------

Poginula 23 civila i tri američka vojnika

BAGDAD – U eksploziji tri bombe u Bagdadu juče je poginulo dvadeset troje Iračana, a vojska SAD saopštila je da su ubijena tri njena vojnika. Dve bombe eksplodirale su u blizini Južne kapije grada, gde je zbog velikog broja radnji gust saobraćaj, i tada je poginulo devet civila, dok je 43 ranjeno, saopštila je policija.

Još 12 civila je poginulo, a osmoro je ranjeno u eksploziji automobila bombe parkiranog kod stadiona Al šaab u istočnom Bagdadu, na mestu gde su ljudi čekali da kupe kerozin.

U zapadnom delu grada u međuvremenu je odjeknula i treća eksplozija, u kojoj je poginulo dvoje ljudi i ranjeno četvoro, a u policijskoj patroli, koja je po svemu sudeći bila meta ovog napada, nije bilo žrtava. Prema saopštenju američke vojske, trojica vojnika SAD poginula su u sredu u eksploziji dve nagazne mine – dvojica jugozapadno od Bagdada, a jedan u istočnom delu grada.

Ostale vestiArhiva